KAKO POSTATI PILOT?

Uslovi, starosne granice i ostalo

Koje su, onda, gornje?

Verovali ili ne - nema ih! Ako vas zdravlje dobro služi (potrudite se da tako i bude), možete da letite do duboke starosti i oborite rekorde pilota koji su za komandama aviona i jedrilica proslavljali sedamdesete, osamdesete, pa čak i devedesete rodjendane! Ako ne verujete, prelistajte malo domaću i stranu štampu, pa ćete se upoznati sa ljudima čiji je letački vek duži od mnogih životnih vekova. Svakako, to su izuzeci, čiji mladićki entuzijazam i ogromno letačko iskustvo donekle kompenzuju silaznu biološku putanju, pa im letačke komisije blagonaklono progledaju "kroz prste", dopuštajući im da lete sami i, po mogućstvu, svojim avionom... koji, priznaćete, nema baš svako. Sa pilotima u vazdušnom saobraćaju drugi je slučaj. Gornja starosna granica u mnogim svetskim kompanijama je 65 godina - i, izgleda, dalje se za sada ne može.

U zavisnosti od toga da li ste mladi ili u "najboljim godinama", variraju i vaše šanse u vazduhoplovstvu. Golobradi dečkići mogu strpljivo da delju modele i makete aviona u modelarskoj sekciji matičnog aerokluba (odmah i savet: upišite se u najbliži aeroklub) i čekaju čas kada će izaći iz kratkih pantalona kako bi, zahvaljujući poverenju stečenom kod starijih kolega, krenuli na početnu obuku u letenju. Tako ćete poslednji deo svog tinejdžerskog doba obeležiti letenjem na sportskom avionu.

Kao i svaki kurs, tako i ovaj ima teorijski i praktični deo. Ono što budući sportski pilot uči na stotinak ili nešto više časova teorijske nastave uglavnom je vezano za osnovne postulate fizike, matematike, aerodinamike, mehanike leta, meteorologije, navigacije, vazduhoplovnog prava i vazduhoplovne frazeologije. Praktični deo obuke je u rukama instruktora letenja za obuku sportskih pilota.

Dozvola sportskog pilota dobija se posle najmanje 35 sati samostalnog letenja avionom (ne računajući sate provedene na duplim komandama sa nastavnikom letenja). Tu su predvidjena i bar tri sata medjuaerodromskog letenja, sa sletanjem (opet bar!) na četiri aerodroma, koji jedan od drugog treba da budu udaljeni najmanje sto kilometara.

Naravno, da bi se dozvola i zvanično zaslužila, pilot polaže poseban stručni ispit. Teorijski deo ispita obuhvata kompletno gradivo koje je, nekoliko meseci ranije, slušao na kursu. U okviru praktičnog dela ispita komisija će oceniti njegovo znanje i veštinu vodjenja aviona u školskom krugu, pilotažnoj zoni i na maršruti, a sve mora da bude krunisano uspešnim i lepim sletanjima. Vlasnik dozvole sportskog pilota ima pravo da upravlja jednomotornim avionom do 1.750 kilograma, u uslovima vidljivosti zemlje i - bez prava prevoza putnika.

Posle može da nastavi i dalje, ka višim zvanjima i većim odgovornostima. No, da bi postao profesionalac, naš kvalifikovani sportski pilot - sada već ozbiljan dvadesetogodišnjak - mora da se upiše u neku od profesionalnih vazduhoplovnih škola. U trenutku dok ovo čitate, u našoj zemlji su to Jat pilotska akademija u Vršcu i Školski centar Prince Aviation u Beogradu. Školovanje traje oko dve godine, nije jeftino, pa je poželjno da budući profesionalc ima i stipenditora. "Mecena" može da bude kakva nacionalna ili privatna vazduhoplovna kompanija, neki od servisa poslovne, taksi i privredne avijacije, ogranak helikopterske avijacije MUP-a ili zainteresovani aeroklub. U toku te dve godine pilot sakupi više od 200 sati letenja po svim vremenskim uslovima, prokrstari našim nebom i nebom susednih država uzduž i popreko, kako danju tako i noću - i definitivno udje u tajne instrumentalnog letenja (IFR).

Ako ste, pak dobrodržeći tridesetogodišnjak, a uz to tek početnik, budite sigurni da se stipenditori neće otimati o vas! To je i vama jasno. Žedj za letenjem moraćete da gasite, po svojoj prilici, vlastitim novcem - izdašno plaćajući sate letenja u vazduhoplovnoj školi koja nije prezauzeta obukom mladih pilota. Šta ćete, život uvek ima svoju praktičnu stranu - i kod nas, i u belom svetu. Ne dajte se obeshrabriti!

Za divno čudo, mnogi (moram tek sada da se izvinim Internet-surferkama: i mnoge!) doživotno ostaju sportski pilot, baveći se, kad nisu u avionu ili na zelenoj travi aerodroma, svakodnevnim "gradjanskim" zanimanjima. Oni lete, jer uživaju u nebu, ne tražeći platu za to. Provode mnoge uzbudljive trenutke na vazduhoplovnim takmičenjima: kao učesnici aero-relija, takmičenja u preciznom letenju, izvidjanju iz vazduha, preciznom sletanju i akrobacijama. Povlače jedrilice, tegle reklamne transparente iznad gradskh krovova, bacaju letke, lete kao "plavi" ili "crveni" na vežbama koje organizuju lokalni štabovi teritorijalne odbrane i civilne zaštite. Konstruišu i isprobavaju ultra-lake letelice. Amaterski rade kao nastavnici za obuku novih generacija sportskih pilota... teško je i nabrojati sve te zanimljive poslove. Svesni su da letenje nije samo privlačna (i naporna) profesija, nego i izuzetno lep (i inspirativan) sport.

Vazduhoplovni adresar Srbije

Naša zemlja je prošarana čitavom mrežom aeroklubova, malih ogranaka velike organizacije zvane VAZDUHOPLOVNI SAVEZ SRBIJE. Neka vaš prvi korak ka nebu bude članska karta najbližeg aerokluba, koji ćete pronaći u gotovo svakom većem mestu. Znajte da ih ima više nego dovoljno i da većina tih aeroklubova gazduje veoma lepim aerodromima, koje entuzijasti-amateri brižljivo neguju, nestrpljivo očekujući početak svake nove letačke sezone - a to znači: proleće!

Zvaničan spisak vazduhoplovnih organizacija u registru Vazduhoplovnih saveza Srbije i Crne Gore, u obliku kom je bio aktuelan u trenutku ažuriranja ovog dela prezentacije, možete učitati kao .doc fajl ukoliko kliknete OVDE!