|
|
| Tema
moje priče je, naravno, PRINCE AVIATION. Nisam sudija, samo sam svedok!
PRINCE AVIATION je avio-taksi kompanija za čiju sudbinu sam neraskidivo vezan još od 1992. godine. A osnovana je godinu dana ranije, zahvaljujući, prvo, vazduhoplovnom entuzijazmu i, drugo, šarmantnoj preduzimljivosti dvojice mojih prijatelja i kolega, Slobodanu Stričeviću i Djordju Jovanoviću. Obojica su u to vreme bili vlasnici tamno-plavih dozvola profesionalnog pilota aviona.
|
 |
| Kada
sam se, paralelno sa profesijom pilota na JAT-ovom B727, prihvatio pionirskog
rada u - ah, tako neodoljivom - PRINCE-u, zatečeno stanje bilo je sledeće:
leteli smo na jednomotornom avionu Piper Cherokee Six. Bio je to sladak
avion sa šest sedišta, čiji su krajnji dometi bili dostojni poštovanja:
dobacivao je čak do Beča i Soluna! Na slici je, doduše, instrumentalna
tabla Cesne 172, ali ni njegova nije bilo mnogo drugačija.
|
|
| U
igru se uključila i neuporedivo mladja Cesna 172. Pošto je poručena
iz Amerike, nju je preko Atlantika preleteo jedan golobradi američki
pilot, za honorar od par hiljada dolara! Njegova priča sigurno je uzbudljivija
od svega onog što je naša Cesna kasnije doživela. Nisam upoznao tog
dečaka, ali ću reći da je na lindbergovskom letu čitavu kabinu ispunio
ogroman dopunski rezervoar sa gorivom, mnošto flaša vode i par kutija
keksa. Dosta mladih pilota s one strane Okeana skuplja nalet na ovako
srčan način: to im kasnije daje ulaznicu za posao pilota u velikim vazduhoplovnim
kompanijama.
|
 |
| Prvo
prebivalište PRINCE-a bile su prostorije Studija B, verovali ili ne.
Tamo sam doveo svoje prijatelje-letače, jer sam te 1992. godine na Studiju
B radio dve emisije - "Radio Computer Show" (sa Markom Jankovićem)
i "Berzu Studija B" (sa Dejanom Milekovićem). Iako se iz priloženog
vidi da su zidovi redakcije oblepljeni vazduhoplovnim posterima, na
fotografiji sa mnom nisu ni Stric, ni Djole, niti bilo ko od pilota,
već radijske kolege Marko Janković, Saša Jeftović i dr Mirjana Nikolić,
kompjuterski znalac.
|
 |
| I
radio i PRINCE AVIATION imali su ozbiljnu teen-podršku. Aleksandar
Šušnjar (u prvom planu) tek što je postao punoletan, maštao
je o letenju, ali nije leteo. Za sobom je imao debelo programersko iskustvo,
trofeje sa medjunarodnih matematičkih olimpijada, ideju o trodimenzionalnoj
televiziji i neozvaničeni patent za emitovanje radijskih dzinglova sa
kompjutera, "SoftSound". Kasnije je postao jedan od stubova
moje, tada još nerodjene, emisije "Modulacije". Danas živi
i uspešno stvara u Kanadi. Dvojica 16-godišnjaka, Vladimir Polić
(lila duks) i Josip Modli (prugasti duks) imali su
identične afinitete ka grafici i kompjuterskom dizajnu. Zajedno su kreirali
prvi logo PRINCE AIR-a. Danas je Vladimir direktor "Kuće štampe",
a Josip profesionalni grafički dizajner sa dozvolom profesionalnog pilota
u džepu. I, of course, kasniji tvorac kompletnog vizuelnog identiteta
PRINCE AVIATION-a.
|
|
 |
|
| U
novogodišnjoj noći, in the eve of 1993, na beogradski aerodrom sleteo
je prvi "pravi" avion PRINCE AIR-a. Bio je to ozbiljni poslovni
dvomotorac, Cesna 421 Golden Eagle. I on je preleteo okean na putu do
Beograda.
|
 |
| Novi
dom postao mu je hangar Lake avijacije JAT-a, gde se pridružio Cesni
172 (u medjuvremenu je stari, dobri Piper Cherokee zanemoćao, a onda
i potpuno prestao da leti). Cesnu 421, koja je delovala kao džambo-džet
u poredjenju sa jednomotornim mahokrilcima, naši inženjeri i mehaničari
pažljivo su pregledali pre nego što su stavili prvi potpis u avionski
Log Book.
|
 |
| Posle
improvizovanog office-a u Studiju B (od srca im hvala na jednogodišnjem
gostoprimstvu!), PRINCE je morao da se pobrine za stambenu autonomiju.
Preselili smo se u Francusku ulicu broj 24, i to na drugi sprat. Jedno
vreme je čak i na pročelju zgrade egzistirao veliki znak PRINCE-a, gledan
kroz "riblje oko". U prizemlju su se smenjivale turističke
agencije, banke, apoteke... nevezano za PRINCE AIR.
|
 |
| Bože,
ekipa je baš porasla! Ovde smo svi mi, tadašnji piloti, zajedno sa našim
inženjerima, mehaničarima i - dobro vidite - prvom (kratkotrajnom) stjuardesom,
kako PRINCE-a, tako i domaće poslovne avijacije uopšte. I niko ne pokušava
da nam upuca penal, ma šta pomislili gledajući sliku!
|
 |
| Naravno
da nismo zaboravili Cesnu 172. Ona je vredno obučavala sportske pilote,
profesionalne pilote, IFR pilote - i buduće pilote PRINCE AVIATION-a.
Nas par instruktora letelo je i na ovom avionu iz sve snage. Isto tako
smo je iz sve snage i slikavali.
|
 |
| Ali
smo se, isto tako, slikavali sa njom. Pošto je aviončić često leteo
i za medijske potrebe (moj broj!), evo me uoči jednog leta za Radio
Pingvin. Na upornici desnog krila stoji Robert Klajn, a na upornici
levog Voja Nedeljković, radeći isto ono što radi i čovek zahvaljujući
kojem ovu fotografiju gledate.
|
|
| Zanimljivo:
mali avion je učestvovao u malim (dakle, radijskim) projektima, a veliki
- u velikim (znači, televizijskim) projektima! Ha! Ako se sećate scene
iz prve ili druge epizode poznate domaće TV serije "Gore-dole",
u kojoj se glavni junaci voze privatnim poslovnim avionom i ćaskaju
sa pilotom, da bi ih, posle sletanja, sačekao helikopter i odvezao na
ranč... e, taj pilot sam ja, a avion je naša Cesna 421! Ovde sam se
u pauzi snimanja slikao sa kamermanom ekipe, dok se na desnom sedištu
u kokpitu na plus 40 kuva glavni glumac, Miodrag Krivokapić.
|
 |
| Okretni
poslovni avion sa prostranom kabinom i šest putničkih sedišta ne mora
da bude zanimljiv samo korisnicima avio-taksi usluga. Slutite li nešto
gledajući primarijusa dr Nikolu Deklevu i dr Slobodana Ivanovića (vlasnika
klinike "Anlave"), dok stoje izmedju Strica i mene?
|
 |
| Dobro
ste tipovali. Naš Golden Eagle, čim se ukaže potreba, očas se preobrazi
u sanitetski avion, a kao takav je prevezao dosta pacijenata.
|
|
| Hitan
sanitetski transport uvek podrazumeva brzu i složnu akciju. U tom slučaju,
izguravanje iz hangara nije privilegija samo pilota i mehaničara, već
i lekara-specijalista!
|
 |
| Podjite
sa mnom i mojim kolegom Djoletom u Atinu. Bićemo zajedno za komandama
Golden Eagla, u vreme kada Atina još nije promovisala svoj novi aerodrom
na Maratonskom polju. Idemo na onaj stari, pored mora...
|
 |
| Nakon
radio-fara Tanagra, a zatim i Akropolja, prelećete atinski VOR. Potom
najčešće odlazite u dugi, dugi downwind iznad mora - sve dok vas prilazna
kontrola konačno ne pošalje u levi zaokret, ka lokalajzeru za stazu
33 right.
|
 |
| Kada,
na punom ILS-u, poizbacujete sve otpore, uključujući i stajni trap,
javlja vam se, javlja vam se... zvuk outer markera i ovakva vizura osunčanih
pista. Cesna 421 je sporija od mlaznih koleginica, pa uglavnom dugo
možete da uživate u prolazećim plažama, marinama i hotelima.
|
 |
| Zbog
uspešnije vodene drenaže, plato atinskog aerodroma je osetno viši od
okolnog terena. To najbolje zapažate u kratkom finalu.
|
 |
| Ispred
vas je još samo predpolje, na koje se nadovezuje pista. Spori ste, pa
se nakupilo dosta aviona koji čekaju da (ajde, više!) već jednom sletite:
"Olimpikov" ATR-72, jedan mališa poput vas i nešto oveće mlazno
sa crvenkastim repom.
|
 |
| Rulnicom
Bravo taksirate na istočnu platformu (vidi se na prethodnoj slici, iz
aviona), gde su parkirani aviončići vašeg gabarita. Izlazite iz Golden
Eagla - pardon, ne vi, nego ja! - da biste se sreli sa službenicima
koji dolaze da vam naplate aerodromsku taksu i da pitaju treba li vam
još nešto pride.
|
 |
| Cesnom
421, koju smo iz milošte prozvali "starom Betsi", prokrstarili
smo kompletan Mediteran i srednju Evropu. Prestala je da bude PRINCE-ova
zvezda drugom polovinom devedesetih, kada se floti pridružio i prvi
mlaznjak - Cessna 550 Citation II.
|
 |
| Mlazna
Cesna dobila je ime "Vukica". Kao dokaz tome prilažem Josipovu
studiju kompanijskih oznaka za rep aviona.
Sada sam na svojoj
koži osetio šta znači biti kapetan na mlaznom poslovnom avionu. Putnici
su opušteniji kad im u vidokrugu ne mlataraju elise, a vi ne morate
da im objašnjavate kako je avion brz i siguran - kada to i sami vide!
|
 |
 |
|
| Cessna
Citation II dobila je počasno mesto u našem delu hangara. Dobijala je
počesto i počasne putnike: ovde vidite dva njena kapetana, Slobodana
Stričevića i mene, u društvu sa sekretaricom i direktorom produkcijske
kuće "VBC" iz Beograda.
|
 |
| Instrumentacija
mlazne Cesne bila je, do početka novog milenijuma, analogna. Analogna,
ali pouzdana, tu se nije imalo šta prigovoriti. Plus, dobar GPS navigacioni
prijemnik (bez koga više nigde ne možete da mrdnete) i odličan meteorološki
radar u boji, sposoban da skenira sve što na ovom nebu ima i trunčicu
vode u sebi!
|
 |
| Sa
mlaznim avionom, postali su nam, u jednom cugu, dostupni i udaljeni
aerodromi na zapadu i severu Evrope, duboko u Rusiji, na Bliskom Istoku,
u Africi... I to baš sa ove, beogradske piste.
|
 |
| Cessna
Citation II nije preskup avion, ali za pare koje košta pruža mnogo:
brzinu od 0.65 Maha, plafon od 42.000 stopa i dolet od i-hi-hi hiljada
kilometara, dok osam putnika uživa u pristojnoj salonskoj udobnosti.
Što bi dobavljači kompjutera rekli: idealan odnos kvalitet-cena!
|
 |
| Zahvaljujući
inicijativi PRINCE AVIATION, dvadesetog februara 1998. na beogradski
aerodrom prvi put je sleteo još superiorniji mlazni poslovni avion -
Cessna Citation V, naš davnašnji san.
|
 |
| Promociju
ovog aviona organizovali smo u svečanoj sali medjunarodnog terminala
aerodroma "Beograd", poduprti ekipom novinara beogradskih
novinskih, radio i TV kuća. Probni piloti fabrike "Cessna"
ispričali su sve što su znali o ovom avionu...
|
 |
| ...a
onda, kao u luna-parku, sve prisutne redom provozali po školskom krugu.
Trajalo je to do predvečerja!
|
 |
Možda
se, jednog dana, u floti PRINCE AVIATION nadje ko zna koliko prestižan
i skup poslovni avion. No, dotle ćemo zahvalno leteti isto tako verne
Cesne Citation Bravo i Exel, a sa zahvalnošću se sećati stare, dobre
Betsi... O maleckoj i svakom početniku dragoj Cesni 172 da i ne govorim.
Nema pilota koji ne voli svoj avion, ma kako se on zvao i ma koliko
motora imao. A svaki avion je ozbiljan avion, imao on sto kila ili
sto tona.
|
 |
Poput svake ozbiljne kompanije, tako je i PRINCE AVIATION u startu registrovao i vlastiti Školski centar. Školski centar je odmah dobio sertifikate za školovanja sportskih, profesionalnih i saobraćajnih pilota, aviomehaničara, stjuardesa i ostalog vazduhoplovnog osoblja.
Vidite i prvu klasu stjuardesa školovanih 1998. godine: Biljana, Ivana, Tamara, Jelena, Ana, Ana-Marija, Suzana i Tanja. Well, Ivana, Tamara i Jelena kasnije su letele u "Tiger Air"-u, Suzana u "Prince Air"-u, a Ana u kompaniji "Emirates Airline" iz Dubaija. Tek da se zna. Ovo inspirativno školovanje poslužilo mi je kao odličan alibi za knjigu "Profesija stjuardesa".
|
 |
|
|
|
Aktuelni logo kompanije PRINCE AVIATION, usvojen 1998. godine.
|
|
S početkom trećeg milenijuma PRINCE AVIATION se rastao od "stare Betsi" i od poslovnog prostora u Francuskoj 24. Komercijalni saobraćaj preuzeli su isključivo mlazni avioni, a glavni office preselio se preko puta ulice, u Francusku broj 35.
|
 |
Kraj 2005. godine kompanija dočekuje sa dva jednomotorna školska aviona tipa Cessna 172, koji služe za obuku sportskih i profesionalnih pilota, zatim sa klipnim dvomotorcem Piper Seneca, idealnim za IFR obuku i povremene usluge u commuter saobraćaju, kao i sa tri mlazna aviona koji svakodnevno lete u komercijalnom saobraćaju: jedna Cessna Citation I (za kraće letove) i dve neuporedivo superiornije Cessne Citation Bravo, za letove na dugim linijama.
|
 Piper Seneca  Cessna Citation I  Cessna Citation Bravo |
Cessna Citation Bravo dostiže visinu od 45.000 stopa i bez sletanja prelazi 3.000 kilometara. U salonskoj verziji ima sedam putničkih sedišta, air-show (interni audio-video sistem), satelitsku telefonsku vezu, mini bar i toalet. Pored dva pilota, obavezan član posade je i stjuardesa. Putnicima se nude kvalitetna pića i zakuska, dnevna i revijalna štampa, kao i veliki izbor DVD i CD naslova. Na TFT monitorima uz svako sedište moguće je pratiti i odvijanje leta.
|
  |
Pilotska kabina koncipirana je kao "glass cockpit": nema analognih pokazivača, već su svi indikatori avionskih sistema, parametara leta i navigacionih elemenata objedinjeni na tri CRT ekrana, a kontrolisani uz pomoć tri nezavisna kompjutera.
|
  |