Back to MAIN PROLOG ŠKOLOVANJE PRVI LETOVI ISKUSTVA

 

Flying Ana Modlijana: prvih 100 i kusur dana!

 

 

PRVI LETOVI

 

"Emirates" imaju kompanijske novine - full color, dosta slika i niz informacija iz života i rada kompanije. Pošto je protok ljudi kroz "Emirates Airline" vrlo intenzivan, u svakom broju novina, zamislite, odštampaju imena i zvanja svih novodošlih službenika (pilota, kabinsko-letačkog osoblja, komercijalista itd.) i požele im dobrodošlicu! Tako su objavili i info o promociji naše, 360. grupe stjuarda i stjuardesa, sve sa slikom u punoj ratnoj spremi!

To mi je pomoglo da prikupim još koji atom samopouzdanja, u očekivanju svog prvog leta. I da ohladim glavu - u bazenu, koji se nalazi u visokom prizemlju zgrade u kojoj stanujem.


Gle, gle! 18. april 7:53
Bilo je odlično! Dobro, hajde da baš ne preterujem, ali za prvi let stvarno su svi uslovi bili jako povoljni. Kao prvo, dobro vreme za izlaženje iz kuće - 19.40, joj uzbuđenja. Stvarno me je bila uhvatila neka neizvesnost pre nego što sam napustila zgradu, ali već u busu sam upoznala neku devojku koja je išla na isti let i malo sam krenula da se opuštam uz razgovor. Pa je onda došao i Gregory, dečko s kojim sam išla na nastavu sve ovo vreme (i sutra letimo zajedno, tako da mi je samim tim već lakše). Zatim, pravo u briefing office, gde se cela ekipa sakupila. Neki nisu došli, pa su morali da pozovu dežurne.

Mogao bi da bude kadar i iz briefing office-a, ali nije. Ovako opušteni pred prvi let da budemo - nema šanse! Snimak je nastao ranije, u Training Collegu.

Perser, tj. Cabin Service Director, kako ih odskora ovde zovu, bio je jedan mlađi Libanac kome je ovo bio jedan od prvih letova na ovoj poziciji, tako da nije bio previše oštar i zahtevan. Odmah nas je predstavio svima i rekao da nam pomognu koliko mogu. A ostatak posade je stvarno bio odličan, svi su bili jako ljubazni i vrlo strpljivi sa nama. Tu smo saznali informacije o nama samima, o letu, naše pozicije. Usledio je kraći razgovor o bezbednosti, gde smo mi samo slušali, jer smo na prva tri leta samo kao posmatrači, ali od sada ću se truditi i da učestvujem, jer nije baš tako opasno kao što sam mislila. Briefing je trajao 20-tak minuta, a onda juriš do aviona, gde smo pripremali kabinu za polazak.

Onda su putnici krenuli da se ukrcavaju. Leteli smo s A330 koji prima 251, a bilo ih je samo 99! Savršeno za prvi put, zar ne? Bilo je više nego dovoljno vremena da se sve uradi natenane i s razumevanjem. Delila sam tople peškirčiće tokom taksiranja, a posle ih skupljala. Kasnije sam pomagala drugima oko klope i pića. Malo sam bila zbunjena u galley-ju, jer to nismo radili u školstvu, nije bilo vremena. Sledeći put ću već znati gde šta stoji i kako se šta radi.

Let je trajao 2 sata i 35 minuta i stvarno je bilo prijatno. Gregory i ja smo sedeli u kokpitu za vreme poletanja i sletanja, jer je posada bila potpuna, i bilo je fantastično. Mada piloti nisu nešto bili raspoloženi da ćaskaju sa nama. To mi je bilo čudno, jer u JAT-u svi uvek razgovaraju s posetiocima. Ali 'ajde. Kapetan je posebno bio uobražen, dok je F/O pokazivao više znakova humanosti. Blizu Islamabada smo prisustvovali divnom nevremenu s leve strane, sevanje munja i, iako su trajali par sekundi, mogla sam čak i da vidim čitav nakovanj kumulonimbusa. Bilo je vrlo upečatljivo.

Airbus A330 poleće u praskozorje (nije moj shot, naravno!)

U povratku, avion je bio dupke pun, no, na svu sreću, služili smo doručak, pa je sve bilo mnogo lakše. Neverovatno je kako dobro isprogramiran timski rad olakšava stvari. Ja sam, naravno, zapinjala i pravila glupe greškice, ali mi je ipak jedna devojka rekla da sam bila vrlo dobra, čak bolja nego neki koji su tu godinu dana. Lele, što mi je to podiglo nos! Inače, ta devojka je bila član posade na letu kojim sam dolazila u Dubai, zajedno s Gregoryjem. Posle smo u briefingu videli i SFS, koja je bila na istom tom letu iz Pariza! Neverovatno da se sve to desilo u jednom danu. Slikali smo se i polaroidom koji je u avionu i služi za decu, a ne za posadu, ali 'ajde. Naš SFS je bio jedan malo ozbiljniji dasa, dosta posvećen Emergency-ju - i to je dobro. Prošetao nas je kroz kabinu i pokazao opremu itd. Ovde smo dobili neke papire koje oni popunjavaju, pa je za mene napisao da je bilo dobro leteti sa mnom, da sam od pomoći kako članovima posade, tako i putnicima. Keep up the good work. Verovatno je to standardni komentar, ali hej, nosi moje ime, pa je samim tim personalizovan.

Sada sam baš umorna. Bila sam odsutna oko 11 sati, noge me bole, kuku-kuku, leva ruka mi blokira jer sam u njoj nosila taj poslužavnik s peškirima za osveženje i verovatno sam previše ukočila ruku, pa sada podrhtava. Putnici su dosta razmaženi (prema iskustvima koje su mi drugi preneli), no ovde su nekim čudom bili relativno dobri. Lepo im kažu, kada kupe kartu, koliko prtljaga mogu da unesu u kabinu, a ljudi opet donose torbetine, kesetine... pa nema mesta za sve. Kada sam pomenula nekom čoveku da nema mesta u hatrack-u za njegove torbe, on mi je odbrusio: "Nije tvoj problem!"

U pravom životu, stvari su mnogo drugačije od onoga sto su nas učili u školstvu, ali trudicu se da radim stvari tako, a ne kako je zgodnije, jer mnogo bolje izgleda kada je po pravilu službe. Mada nije bitno. Važno je da su svi dobro razpoloženi i da sve dobro funkcioniše. Toliko za sada. Baš sam se raskucala o sitnicama.

 

Emirates Airbus 310-300

Dan za srpski. 19. april 21:56
Bogami, danas sam se raspričala po naški. F/O na A310 kojim smo danas leteli bio je Slobodan Stanić, iz Zagreba inače, radio je za Aviogenex, a od ranih 90-tih šeta po svetu od avio-kompanije do avio-kompanije. Ova letačka posada bila je mnogo bolja od prethodne, ali zato mi je kabinsko osoblje malo umrtvilo dan. Bre, stvarno, neki ljudi rade skoro godinu dana, a ponašaju se skroz čudno. Imali smo kratak let i, samim tim, ubrzanu uslugu, a oni bleje u gejliju, puše pljuge, klopaju natenane. Onda putnici sve meni lepo saspu u lice, jer sam, pored još jedne devojke koja je nekoliko nedelja starija od mene u ovom poslu, jedina bila u kabini da vidim šta se dešava. Tako sam danas špartala k'o luda gore dole, izvinjavala se ljudima i morala mnoge da tretiram s ekstra pažnjom zbog nekih glupih grešaka. A sve je moglo da bude mnogo lakše da ovi znaju šta je timski rad, kao prošla ekipa. Putnici su stvarno bili nešto nadrdani na povratku, tako da su automatski stvorili neku čudnu atmosferu svuda. No, na kraju sam dobila nekoliko komplimenata od putnika, posebno od jednog profesora iz Pakistana koji je rekao da sam very good flight attendant. On mi je nonstop tražio neka alkoholna pića, a to u avionu, je li, treba kontrolisati, što sam ja i uradila, davala mu vodu, sokiće i ćaskala s njim. Mislim da me je testirao. Onda je neki Indijac pohvalio perserku i mene, ali nisam razumela baš najbolje povodom čega. Najverovatnije zbog keza.

 

Godzilla..! Joj!

Štrikaci! 21. april 11:11
Ja juče završila svoj poslednji let za obuku, a sledeći mi je pravi pravcati: 26. aprila za Singapur i Melburn. Ovaj let za danas mi je otkazan, nisu odobrili zamenu, zato što još uvek nemam svu potrebnu dokumentaciju. Sada sam ispalila tog dečka, ali nije moja krivica, na kraju krajeva. Inače, istina je da sam sve opuštenija kako duže letim. Juče mi je bilo malo frka u odlasku, jer je bio Boeing 777, a nisam još letela njime. No, u povratku sve je teklo savršeno. Znate li koliko ljudi stane u economy? 304! I bili smo puni. A postoji i 777-300, koji popularno zovu GODZILLA... 434! JOJ!

 

Jedna od inspirativnijih razglednica Dubaija


Dobro jutro! 25. april 8:13

Kako ste spavali? Ja odlično. Malo duže nego što sam htela, ali već sam se bacila na kućne aktivnosti, da se malo izmorim, pa da mogu da legnem predveče, da dremnem par sati i onda na let. Baš su me oko 10 zvali iz kancelarije naseg nadleznog, kažu da sam od nas 14 u grupi ja na 4. mestu! Pre mene su Nikola, devojka iz Australije koja je letela za Kvantas par godina i najstarija je među nama (oko 28), onda Devrim, moja drugarica koja je takođe letela u Turskoj skoro godinu dana, i Maybell, koja je radila za aerodromsku agenciju handling sa pax... To mi je kao izgovor da se utešim što nisam među prvih dvoje ili barem treća, jer mi je bilo krivo kada sam čula svoju poziciju po seniornosti. Sve tri su imale neko radno iskustvo što se tiče ovog posla, bla bla bla. Ali nije opravdanje. No, bolje tu nego pri kraju, jel' tako? Ova lista služi kao pokazatelj ko ima veće pravo za brzi napredak, da bira letove koje želi... Sve su oni lepo isprogramirali. I stalno će se te naše ocene nadograđivati, jer uvek postoji neko ko sve pomno prati i beleži u naš dosije.

 

Back to MAIN PROLOG ŠKOLOVANJE PRVI LETOVI ISKUSTVA