| Flying Ana Modlijana: biti stjuardesa u Emiratima
MOJIH PRVIH STO I KUSUR DANA
Nije dnevnik Ane Frank, ali jeste Anin e-mail dnevnik, kroz koji možete da pratite profesionalno odrastanje naše stjuardese u jednoj od najboljih kompanija sveta. Neko bi rekao i ovako: PRIRUČNIK ZA STJARDESE U IZGNANSTVU! Zvuči uzbudljivije, mada ne i ubedljivije.
Ime: Ana Modli
Zašto baš stjuardesa: zato što je, na razmeđu 1997. i 1998. godine, u Školskom centru kompanije "Prince Air", sa još sedam koleginica uspešno završila obuku i stekla zvanje domaćice vazduhoplova na avionima poslovne avijacije. Čak je, posle toga, nešto malo i letela - na mlaznom avionu "Cessna Citation II". Tih nekoliko letova nikada nije zaboravila. Jeste da je avion bio mali, jeste da je u njega moglo da uđe svega sedam putnika - ali je, evidentno, spoznala suštinu svoje profesije i kroz prozore malog mlaznjaka ugledala svoje prve aerodrome: Beograd, Podgoricu, Tivat, Atinu i Larnaku. To je bilo presudno. Sve ostalo je u priči koja sledi. Neki od vas su, možda, lepršavije delove ove storije već upoznali kroz emisiju "Zakon akcije i reakcije" Beograda 202, zatim u "Informatoru" Jugoslovenskog udruženja kabinsko-letačkog osoblja, a posebno na ljubičastom sajtu Violete Ivković u okviru "Ananastog sveta". Veći i neobjavljeni deo je ovde!
Tog leta 2000. godine, Udruženje stjuardesa i stjuarda Jugoslavije poslalo je putem Interneta ponude za zapošljavanje svojih članova na adrese više vazduhoplovnih kompanija i vazduhoplovnih brokera širom sveta: Qatar Airways, Euro-Pacific Aviation Ltd, Emirates Airline, Global Flight Crew Recruitment, International Job Air Appointments, Line Up Aviation Personnel... Prvi odgovor na ponudu YU Udruženja stigao je od avio-kompanije Emirates Airline, sa vrlo konkretnim uslovima za prijem novih stjuardesa i predloženim terminima za audiciju, koja bi trebalo da se održi u Beogradu.
Drugog marta 2001. otputovala je, letom preko Pariza, za Dubai, "zlatni grad" Srednjeg istoka, u kojem je sedište kompanije Emirates Airline. Od tog trenutka Ana počinje da vodi svoj, uslovno rečeno, dnevnik. U praksi, to je zbir email-ova gotovo svakodnevno pisanih porodici u Beogradu, koji, hronološki poređani, daju živopisnu sliku njenog profesionalnog odrastanja u jednoj od najboljih vazduhoplovnih kompanija sveta...
|
Udruženje je je pripremilo sve što je potrebno da se konkurs uspešno
izvede i organizovalo dolazak i doček predstavnika Emirates Airline-a u beogradskom
hotelu "Intercontinental". Bila je to ekipa od dvoje iskusnih kompanijskih
instruktora koji su, novembra 2000, izveli trodnevno testiranje šezdesetak prijavljenih
kandidata. Od 58 intervjuisanih, kojima se pridružila i jedna mlada koleginica iz
Rumunije, u uži izbor ušlo je deset stjuardesa. S prvim danima nove, 2001. godine, iz
Emirata je stiglo obaveštenje da je u kompaniju primljeno samo četvoro kandidata. Među
njima i Ana. 
Sigurno je jedno: njeno iskustvo biće dragoceno svima koji nameravaju da
naskoče na prvi stepenik metalnih lestvica priljubljenih uz trup ptica koje iz milošte
zovemo avionima. Eto prilike da se upoznaju sa Aninih prvih 100 i kusur dana u belom
svetu. Tačnije, sa prvih nekoliko (ključnih) meseci u kompaniji "Emirates
Airline" - i to od prvog dana školovanja u ovoj velikoj kompaniji, pa do rutinskih
letova nagrađenih naklonošću putnika i narastanjem profesionalnog samopouzdanja...