Back to MAIN PROLOG ŠKOLOVANJE PRVI LETOVI ISKUSTVA

 

Flying Ana Modlijana: prvih 100 i kusur dana!

 

 

ŠKOLOVANJE

 

Dubai u prostoru i vremenu: zumi iz pet kadrova na Dubai viđen iz satelita, tog marta 2001. godine, oko 17 časova, na samom smiraju dana.

Koliki je račun za telefon? 10. mart
Danas sam imala prvi dan u školskom centru i bilo je više nego zabavno. Posebno zato što podseća na ono što si ti radio u Prince Air-u. Svi insistiraju na zabavi, odnosno, da se uči, ali da se ništa ne shvata preterano dramatično i ozbiljno, već smo "svi jedna velika srećna porodica". Imaju taj psihološki pristup, gde baš insistiraju na tome da se svi druže, vesele, brinu jedni o drugima - što i nije loše, ali ni i ostvarljivo u jednoj kompaniji ove veličine. No, bitno je to da su ljudi vrlo pozitivni i uvek na raspolaganju, niko se ne mršti na glupa pitanja. U tome mnogo podseća na tvoj pristup. Zato mi je bilo baš milo em drago kada videh da su oni nešto slično onome kako bi, na primer, naša (nedajbože!) nepostojeća privatna kompanija izgledala, he?

Elem, prvo smo imali nekoliko sati predavanja o osnovama aeronautike i stvarno su dali samo najjednostavnije stvari - atmosfera, kako avion leti... A onda - simulator. Samo su nas odveli da se izbliza upoznamo sa avionom iznutra. Imaju dva simulatora, jedan je fiksni i svi elementi u galley-u i kabini funkcionišu. Drugi je UUUUUUUUUUU! Sva motorika kopira pravi avion do u detalje, neverovatno. Kao u zabavnom parku. Jedan instruktor sedne u kabinicu i samo tipka po fazama leta. Push-back, takiranje, take-off, gear-up, normalan let, gear-down, sletanje. Svaki pokret se oseti. Vrlo su me obradovali takvom opremom. Postoji čak i bazen odmah do simulatora, spreman za čas kada budemo uvežbavali ditching. Voda je hladna k'o led, da bi što više podsećala na more.

A sada, odoh u krevet, jer se sutra budim ranije da bih učila. Imamo test svakog dana, a tu je dosta informacija: radili smo Airbus 300 i 310, pa bi trebalo da naučimo od čega se to njihove kabine sastoje.

Juče mi je bilo baš zabavno kada smo se čuli telefonom! Zaspala sam sa osmehom na licu. Stvarno.

Re: Koliki je račun za telefon? 11. mart
Ponekad ćes, možda, biti i umorna, ponekad neraspoložena, ljudi smo, normalno je da bioritam oscilira. Ali će te uvek vratiti u normalu pomisao da to radiš koliko iz zadovoljstva, toliko i iz plemenitih pobuda da pomogneš drugima - u, nedajbože, teškim trenucima. U tome i jeste poenta tvoje sadašnje profesije. Sada i na delu možeš da se uveriš koliko je ona vašna u savremenom avio-saobraćaju. Vas, možda, u kompaniji ima par hiljada; ali u avionu, vas je samo nekoliko. Tada je to tvoje carstvo, na svakom novom letu.

A ja već pisah, no na pogrešnu adresu! 11. mart
Danas smo imali prvu pravu vežbu u simulatoru i ja sam bila u prvoj grupi prve vežbe prvog dana simulatora. Prvo, prva, prvi. Simulirali su nam rapid decompression, pa je nas četvoro glumilo osoblje, a ostali putnike. Fantastično! Prvo se čuje rad motora u normalnom letu, mi k'o bajagi služimo piće i klopu, onda najedanput: BAAANGG! Pšššššš, magla svuda, magla oko nas, hladnoća, sve se drma, trese i poskakuje, ja hvatam prvu raspoloživu masku s kiseonikom, sedam na stolicu, vidim da su kolica ostala otkočena, skačem i pritiskam kočnicu, bacam se ponovo na sedište, vezujem pojas, a sve vreme, naravno, sa maskom prislonjenom uz lice! Slično postupaju i ostalih troje, devojka-putnik do mene se guši jer nema masku, a ja ne mogu da joj pomognem. Onda kapetan daje obaveštenje da smo došli na visinu ispod 8.000 stopa. Ustajemo sa sedišta, proveravamo da li su svi iz posade živi i zdravi, proveravamo toalete, pomažemo putnicima, dajemo im kiseonik iz boce, a onda podnosimo izveštaj kapetanu.

Znam da sam malo preterala, ali ovo je bilo dobro i za mene: da rezimiram šta treba učiniti u sličnoj situaciji. Učim sa VAMA. Eh, onda je jedan od instruktora (3 instruktora na nas 10) ustao i pohvalio nas kao najbržu i najefikasniju ekipu u prvom pokušaju. Do sada. He!

Zgrada Training centra kompanije "Emirates", sagrađena u obliku aviona!

URA! 11. mart
Ovde se dosta izgubio onaj odnos predavač-đak, na kome insistiraju mnogi kod kuće po školama: da mora postojati doza "strahopoštovanja". Samim tim, nemam više nikakvu nervozu ili paniku kada treba nešto da kažem, uradim ili pitam. Samo do razumnih granica.

Danas smo imali prvu vežbu u simulatoru, ali o tome sam već pisala Josipu, pa možete s njim o tome da proćaskate. Inače, imali smo i prvi test, koji sam, eto, mogla i malo bolje da uradim. Iz aeronautike sam dobila 100%, a iz poznavanja kabine i enterijera A300 i A310 - 92%. To mi je baš krivo, dva pogrešna pitanja od 20. Posebno zato što sam na jedno od ta dva i znala tačan odgovor, ali došlo je do trenutka nepažnje i zaokružila sam netačan. Radilo se o toaletima na ova dva tipa koji imaju opremu za hendikepirane putnike, kao i o interfonima s kojih može da se dozove čitavo osoblje u kabini. Ja se dvoumila i zaokruzila "sa svih", a trebalo je "kod kapetana i persera". Na to pitanje je većina dala pogrešan odgovor, što znači da je došlo do neke omaške u njihovom predavanju. Ali eto, ovi testovi su za sada benigni, jer ne ulaze u dosije, vec služe da mi i predavači vidimo koliko nam je znanje i na čemu bi trebalo malo više da se poradi. Ipak, moram se potruditi malo više, jer ne bih volela tu 92-ojku ponovo da vidim!

Nastava o emergency procedurama: demonstracija opreme za vanredne situacije. Primetićete da je naša instruktrka u drugom stanju. Ali, to joj nije smetalo da se na simulatoru spušta niz tobogan!

Danas su nam, znači, predavali Emergency Situations. Jedan deo, i to još uvek samo za A300 i A310. Dobili smo i mali crveni priručnik, dizajniran kao Jeppesen, ali za kabinsko osoblje. U njemu je sve ono što život znači. Naša Biblija. Stvarno im je odlično organizovana papirologija.

Prvi dan jače nostalgije. 12. mart
Ponovo smo imali test, ali ovog puta iz dekompresije. Uglavnom smo svi dobro uradili. Nisu nam dali pojedinačne procente. Tema nastave bila je vatra, pa smo većinu dana proveli u simulatoru gaseći razne veštačke požare. Na raznim lokacijama u putničkoj kabini instalirali su svetla koja se, kada dođe do požara, upale i budu praćena dimom i, ponekad, pojačanom temperaturom. To je bilo vrlo interesantno. Ja sam gasila neki požar ispod sedišta. Onda je jedan dečko iz moje grupe počeo da glumi da se guši, pa sam morala da mu pružim prvu pomoć s bocom kiseonika. Kasnije su nas instruktori upozorili da više ne bude samoinicijativnih komplikacija situacije, jer se onda drugi tim ne koncentriše dovoljno na proceduru zadatog slučaja. Konkretno, u mom slucaju, primedba je bila što nisam uspela da kažem da je vatra ugašena, već sam se bacila na drugi posao. No, ipak su me pohvalili zbog hitrog reagovanja u obe situacije.

Posle toga su nam pokazivali kako da sami demonstriramo Safety Procedures ako tehnika zakaže i
onemogući puštanje videa. To ćemo ponavljati skoro svaki dan. Biće sve zabavnije.

08slide01.jpg (6945 bytes)

09slide02.jpg (4092 bytes) 10slide03.jpg (3351 bytes)

Moje prvo pravo spuštanje niz tobogan: nije bilo slavno, ali je bilo nezaboravno!

Ju, ko je to opet? 13. mart
Danas je stvarno bilo mnogo zabavno. Radili smo nepredviđene i predviđene emergency situacije, evakuaciju, a imali smo i pravo spuštanje niz tobogan. I to dva puta! Oba puta sam ja bila član posade, tako da sam se spuštala među poslednjima. Moj prvi kontakt sa slajdom nije bio baš herojski. Nakon što smo sve putnike izbacili napolje, dosao je red na mene da naskočim... E, tu se meni oduzmu noge. Samo sam bacila pogled niz slajd, vratila se nazad da naskočim - i zaledila se. Onda mi je instruktor rekao da sednem, što sam i učinila, i samo se spustim s rukama ispred sebe. I nije bolelo! Tu su bile još dve grupe đaka i svi su prisustvovali mojoj neodlučnosti, pa je bilo veselo i s te strane. Moje cimerke su imale fotoaparat, pa su i ovekovečile taj blentavi događaj. Videcemo da li će fotke uspeti... Drugi skok je bio već mnogo bolji. Ne baš preterano samouveren, ali odlučniji. A tek sutra! Imaćemo ditching (prinudno sletanje na vodu), pa ću vas o svemu obavestiti.

Kao što vidite, jeste čitav dan ispunjen, ali je uvek zabavno. Vežbe u simulatoru nazivaju Diznilendom. Kada legnem u krevet, istog časa se komiram, jer dosta energije odlazi na nastavu, praktičan deo obuke, učenje i testove. Tim redom.

Vasa ćerka kaskaderka

Buch! (sa ch) 14. mart 21:31
DITCHING. Uraaaaaa. Mnogo je bilo zabavno. Prvo smo svi imali simulacije što otkaza motora, što bombe u avionu itd, a za kraj su nam ostavili bazen. Kod mene je situacija bila otkaz motora, pa smo pripremali kabinu, pokazivali brace position, upotrebu pojaseva... Bilo je dobro, što su i instruktori potvrdili. Što se vode tiče, prvo smo svi čučali na slajdu, dok su nas oni upoznavali sa opremom koja se tu nalazi i kako je koristiti, pa smo onda svi skočili u vodu sa pojasevima za spasavanje, što je izuzetno neudobno. Vežbali smo kako da održimo temperaturu tela u grupi i pojedinačno. Pa se onda opet pentrali na slajd. Bilo je dosta veselo. Ja, kako sam skočila u vodu, tako mi je pojas odmah iskočio s glave, pa sam morala ponovo da se obezbeđujem!

Airbus-ov simulator za uvežbavanje emergency postupaka. U prvom planu je silueta moje koleginice Maybel.

Bazen ispod simulatora sa (vrlo!) hladnom vodom, koju sam osetila na svojoj koži. Na stepenicama je Elen.

Moja, 360. grupa, u kompletnom sastavu. S početkom praktične obuke dobili smo i ove zgodne bele kombinezone.

A da, danas smo imali i jedan test o neplaniranim sitacijama u slučaju opasnosti, a ja jedina imala 100%. He, he. Nije u pitanju bila neka mudrost, ali je koristilo to što uvek mislim da na tim testovima neko hoće jeftino da nas zezne ili, bolje reći, zeli da iskomplikuje stvari, pa to onda sama uradim, ponekad bez preke potrebe, zbog čega izgubim poen. Ali danas se pokazalo kao dobar potez. Tako, bravo ja. A imali smo i kratak razgovor sa jednim instruktorom, svako pojedinačno. Mene je prvo pitao šta mislim o protekloj nedelji. Ja izrazih moje poprilično oduševljenje simulatorom. Onda - šta mislim, kako ja postupam? Tu rekoh da bi bilo bolje da pokažem malo više inicijative i prevaziđem stidljivost. On odgovori - dobro, znači, sada znaš na čemu treba više da poradiš. Ali, po njima (dakle, instruktorima, a to su Engleskinja Julie i Libanac Tarak), misle da sam se dobro pokazala tokom ove prve nedelje i da je sve u redu. Tako da mi preostaje moje lično usavršavanje.

Prvi instant-foto iz automata: ja sa novim prijateljicama i koleginicama Devrim (levo) i Maybel (desno). Prva je iz Turske, a druga sa Filipina.

Sutra imamo test, rezime svega što smo do sada radili. A to znači: nove informacije sutra, u približno isto vreme. Nadam se. Nikako da nađem vremena i odem do njihovog PTT-a i raspitam se za Internet. Mnogo bih vremena uštedela kada bih mogla direktno od kuće da vam pišem. Moraću to što pre da sredim.

Odoh. Videh. Poslah. Kva kva kvAna!

Šmrc, šmrc, još uvek ništa od 100%... 15. mart 18:04
...Već 95. A zašto? Zato što nisam dobro upamtila terminologiju koja se koristi u priručniku i koju bi trebalo da znamo - iako nam je jedan od instruktora još na početku kursa rekao da nije bitno da to sada znamo. Igrom slučaja, danas je na ispitu bio drugi perser koji zahteva to znanje. Rekao mi je da je jako dobro, samo moram da naučim prave izraze, a ne da se snalazim po sopstvenom nahođenju. Eto, sada ću da provedem vikend u učenju pravih termina. A mislila sam se da ću da lenčarim. Mada, ovo je baš zabavno, pa i ne spada u naporno učenje.

Danas nam je zvanično počela druga nedelja školovanja. Bili smo na simulatoru tri sata, ali su nam samo pokazivali kako rade emergency signali i osvetljenja, što u kokpitu, što kod persera; i kako se otvaraju vrata. Što pre da počnem s vežbama izgleda lako, ali morala sam dobro da zapnem da bi ih otvorila! Danas nam je dan bio kraći, s obzirom da je vikend, sutra je ceo dan slobodan, pa ću najverovatnije na plažu. A u subotu (zamaram li vas ovim rasporedom?) verovatno ćemo čitav dan provesti u školskom centru, jer se nekako desilo da zaostajemo s gradivom u odnosu na druge grupe. Ništa kritično, ali dovoljno da nas forsiraju više nego što bi trebalo.

Dubai iz ptičje perspektive: ova ptica zove se B777 i ima Rols-Rojsove motore...

Ala je lep ovaj svet. 16. mart 15:11
Ovde je muzika na nivou nemačkih turista. Uvek iste pesme, kako na radij, tako i po klubovima. Što se ovdašnjeg radio-programa tiče, nije baš reprezentativan. Imaju par stanica na engleskom jeziku, a'la City, Pingvin ili Naxi. Nema neke preterane priče ili bar raznovrsnijih muzičkih stilova. Lokalni radio i ne slušam, jer sve previše podseća na Grand Production. Trenutni favorit mi je Radio 2: juče su pustili Otisa Reddinga, što me je izuzetno obradovalo! Stojim, tako, juče ujutru na balkonu 18. sprata i gledam grad uz "Sitting in the morning sun..." Inače, čitav Dubai liči na neko veliko turističko odmaralište. Nema, ili još uvek nisam videla, ništa što bi bilo toliko interesantno. Osim arhitekture. I čitavog okruženja, doduše. Ma, stvarno čudno, ne znam ni da li mi se sviđa ili ne. Valjda moram malo bolje da upoznam ovu okolinu. A to je već problem, jer su kola neophodna. Ništa nije moguće pešice istraživati - osim tržnog centra, a i oni su slični.

Puno lenjih pozdrava, Trutana

Kompanijski Airbus 300-600: danas na aerodromu, a sutra - na mom ispitnom testu.

Re: Sitting on the Gipsy Hill. 17. mart 20:02
Svaki dan je apsolutno drugačiji u odnosu na prethodni, bio bolji ili ne, ali uvek zanimljiv. Danas smo, na primer, čitavo popodne proveli slušajuci predavanje o Security Procedures, a onda - AERODROM. E, to je već i promena geografskog položaja, a ne samo teme. Išli smo da se lično upoznamo s enterijerom u pravoj ptici. Ja mislila - "desetka" veliki avion, kad ono! Airbus 300-600. Ogroman. Veliki turbo fenski motori, unutra mesta kol'ko hoćeš... Još uvek ne mogu da razlikujem avione iz njihove flote. Svi mi liče jedni na druge, osim A330, koji ima zavijena krilca na krajevima krila. Winglets, tako li se kaže? Imamo ispit u ponedeljak o A300 i A310.

Hvala na pozitivnim vibracijama za test! 18. mart 20:25
Trebalo bi da sam već u sobi i učim, ali htela sam malo da se prošetam, jer sam čitav dan u zatvorenom prostoru. Nije ni ovo neki proplanak, ali barem u dolasku i odlasku osetim malo vetra, a ne er-kondišn. Biće to veliki test, nema šta. Detalji sutra.

Boenig 777, ponos moje sadašnje kompanije. A doneo mi je i sreću na probnom testu.

Špijuni su među nama. 20. mart 20:25
'Ajde odmah da kažem - dobila sam 100 posto na ovom probnom testu za B777, pa mi je to značajno ulepšalo dan. Onaj najvažniji imaćemo u subotu, ali eto, i ovo je dobra motivacija. To mi je drugih 100% za sada, a valjda ce ih biti još. Nažalost, imali smo poslednju vežbu u simulatoru... Malo sam se rasentimentalisala zbog toga, jer uvek je bilo tako zabavno, iako ponekad nismo imali pojma šta da radimo u određenoj situaciji. Odradili smo i poslednje spuštanje slajdom. Izvela sam ga vrlo nonšalantno. Čak sam se i elegantno dočekala na noge kad sam sletela, a ne - pljas! - licem na jastuk!

Danas smo radili sisteme u B777, a sutra ćemo kasno prepodne i deo popodneva provesti na aerodromu da se upoznamo s enterijerom. Trebalo bi da idem i na dodatnu vakcinaciju sutra, ali ne znam da li ću imati vremena. U četvrtak će ponovo da nam VADE KRV, bukvalno, jer treba za radnu vizu ponoviti HIV test. Trebalo bi da od iduće nedelje krenemo na "Prvu pomoć", a niko nas ne ohrabruje što se tog predmeta tiče. Kažu da je jako teško. Ali, ja ću ponovo pročitati odgovarajući odlomak iz knjige "Profesija stjuardesa" i biti u toku s predavanjima..! He, he, he, moje tajno oružje.

Sa Devrim (levo) na proslavi njenog rođendana

Dobro jutro radni narode! 23. mart 13:32
Samo da vam kažem da ne brinete ako ne pišem dan ili, nedajbože, dva - ovde je radna nedelja vrlo aktivna, pa se uželim lenčarenja po kući: muzika, klopa i knjiga. Možda koji film kod moje koleginice i najbolje prijateljice, Devrim. Ako bi se, eto, opet nedajbože, nešto meni desilo, bili biste hitro obavešteni, jer su nam jedno 20 puta ljudi iz raznih sektora skupljali informacije o bližnjima. Tako svi znaju ko ste i gde ste. Čak imam i neki oblik testamenta. Hajde da se izvinim zbog ovoga, pošto pretpostavljam da to ne smatrate preterano zabavnim. Sve ostalo znate. Sutra počinje treća nedelja sa ispitom, a onda Prva pomoć, naredna 3-4 dana. Imaću malo više vremena, jer ćemo ići pre podne. Da li je to dobro ili ne - videćemo.


Re: Sedamstotinasedamdesetsedam! 24. mart 20:13

Ovo su moje cimerke Kate i Jane. Zajedno delimo trosobni apartman na 18. spratu jedne od kompanijskih zgrada za stanovanje.

I opet sam treća-sreća, ali ovaj put sa 93.5%. Što i nije tako loše, jer su ostali dobili po osamdeset i nešto. Hajde de. Malo sam lakše prihvatila procentualnu vrednost ovog puta. Stvarno su bili dvosmisleni s pitanjima, a neka koja su postavili nismo ni jednom pomenuli; no zato nam, valjda, služi logično razmišljanje.

Počeli su časovi prve pomoći. Za sada je sve jasno i glasno. I to vrlo. Tokom čitavog školovanja non stop traže od nas da se deremo, vičemo komande - i to ozbiljno, baš žele da glumimo prave situacije. Vežbali smo CPR na lutkama koje ovde imaju i mogu vam reći da sam bila dobra što se jačine tiče. No moram malo da ubrzam, postoji neki aparatčić koji prikače na lutku, pa on daje sve rezultate. Vrlo je zanimljivo. A da, oprostili smo se s Juliom, našom instruktorkom za Emergency Procedures. Stvarno mi je čudno što je svaki kurs, tačnije, poznanstvo s predavačima, u principu kratko, a svi ipak osetimo neku nostalgiju. Valjda zato što smo dosta upućeni na te ljude, a i oni imaju jako razvijen smisao za međuljudske odnose i znaju kako da zainteresuju čoveka. Uglavnom, lako prirastu za srce. Sutra verovatno neću pisati, jer bi trebalo da imamo ispit is First Aid-a u utorak. Onda, čujemo se za dva dana!

Je vous amme! (učim francuski, svaki dan jednu-dve reči, nije ni malo lako) Vaša, Anna du Dubai

Ovako izgleda u dnevnom boravku našeg apartmana. Tu kombinujemo nacionalne kuhinje: ja srpsku, Kate poljsku, a Jane englesku... mada nas najčešće krasi tetrapak-style.

Kmee, kmee. 26. mart 14:44
Upravo smo gledali video kasetu s čitavim porođajem. I jao! Mama, svaka čast. Neverovatno kakve promene telo može da istrpi. Dobro su opremljeni ovi u Emiratima, stvarno se trude da sve eventualne sitacije predstave što je realnije moguće. Nažalost, vrlo im je opširno gradivo za ovih 5 nedelja nastave. Kurs je intenzivan i stvarno se tokom radnih dana treba posvetiti samo tome i ničemu više - ako čovek želi da temeljno obradi sve teme. Čak nam se i instruktorka prve pomoći požalila da je tražila dodatne dane za ovaj kurs, ali niko ne daje odobrenje, samo dodaju novu opremu, pravila... Ništa od dodatnog vremena.

Bas sada sam u liftu popričala s nekom devojkom koja radi ovde 7 meseci. Pre nedelju dana imali su smrtni slučaj u avionu. Prirodna smrt, covek od 85 godina na dugolinijskom letu. U poslednje vreme imaju više takvih slučajeva, jer se letovi samo produžavaju, a samim tim i stresni uticaji na organizam. Koje još statističke podatke znam? Pa eto, imali su čak 15 porođaja u avionu od kada je kompanija počela da radi. I razne druge, što prijatne, što neprijatne događaje. Bogami, sada mi se JAT mnogo više sviđa, bar što se sličnih situacija tiče. Idem! Dali su nam čitav spisak lekova u First Aid i Emergency kit-u, pa moram da ih malo razgledam. Ko mi je kriv kad nisam hipohondar.

Hej hej heeeej! 3. april 21:21
Danas smo imali priliku da vidimo kako izgleda servis iz ugla putnika. Jedna druga grupa, u kojoj su i moje cimerke Kejt i Džejn, imala je poslednju proveru u simulatoru (za posluženje, ne onaj uzbudljivi za Emergency!), a mi i još neki ljudi i deca, dakle, statisti sa strane, izigravali smo putnike. Bilo je vrlo realno, deca posebno. A mi smo svi dobili neki zadatak iliti ulogu - ja sam, na primer, naručila vegeterijanski obrok, pa su morali prvu da me posluže. Neko, opet, ne zna engleski već samo arapski - pa kako se snaći... Uh, stvarno me malo hvata nervoza kada pomislim da za nedelju dana i ja treba isto to da uradim. Ovi su svi bili jako prirodni, dobro, u prvih 15-tak minuta se videlo da su nesigurni, ali kasnije - zum! sve je teklo k'o po loju, ulju i drugim klizavim materijama. Brrr. Mrznem na 36 stepeni.

Dok se kolege iz druge grupe na simulatoru muče oko posluženja, mi izigravamo putnike. Ma, ne izigravamo samo putnike, nego i klovnove!

Tanka linija između zivota i bankrota. 5. april 11:37
Imali smo malu procenu, razgovor s instruktorkom. Rekli su mi da samo budem aktivnija u otvorenim diskusijama. Znate mene, sedim, slušam, ali ipak sam i govorila! Ne znam šta ocekuju - dobro, sada znam - ali, hajde de. Bicu onda glasnija i jasnija.


Airbus 310, koji neće još dugo biti u floti Emirata. Suviše je mali i, za njihove standarde, suviše star. Gle!

Panika! panika! panika! panika! 10. april 0:26
Sutra nam je poslednji dan pred, što bi rekli, maturu. Imamo pisemni test u 14.00 koji traje oko sat vremena, joj. A onda priprema za "let" koji počinje oko 17.00, i to Dubai (DXB) - London Heathrow (LHR). Trajace oko 2-3 sata, jer radimo čitavo posluženje. Jeza. Ma zabavno je, u stvari, jedino što ima puno detalja o kojima čovek mora da vodi računa. Ali, opet, računam ja (ključna reč ove nedelje je računanje, kao što vidite), uz više prakse dolazi i više sigurnosti i stvari se odrađuju automatski. Kako mudro od mene... Trebalo mi je 23 godine da se uverim u nešto o čemu ljudi pričaju od pamtiveka. A danas? Ovoga dana, aprila devetog, imali smo simulaciju leta za Teheran. Cilj je bio samo da nam ukažu na greške koje pravimo i pomognu zbog sutrašnjeg leta, koji ćemo raditi bez ičije pomoći. Sutra ću biti u grupi koja leti na Airbusu 310, dok je drugi deo grupe na Boeingu 777.

E, još nešto je novo! Saznala sam koji su mi prvi letovi. Hoćete da čujete?

17. april: Dubai-Islamabad (Pakistan)-Dubai. Traje oko 4 sata i to u 22.00. Ovde su uglavnom sve noćni letovi, zbog vrućine i asfalta na pisti. 19. april: za Teheran. Ju, poznate li destinacije! Let od oko sat i po do dva. Znači kraći i ubrzani. 20. april: Rijad (Saudijska Arabija)... Uuuu, ženomrsci. I to je nešto kraće. Onda imam 5 dana slobodno. A 26-30. april? Hej, 4 dana! Dubai-Singapur-Melburn-Dubai. Joooo. Eto mene u Australiji. Nisam dobila ni jednu od destinacija koje sam priželjkivala, a'la Italija, Indija, Afrika, ali sve je ipak podjednako uzbudljivo. Od Londona isto tako ništa. Ali, po zakonu verovatnoće, trebalo bi i to da imam uskoro, jer imaju tri leta dnevno za Englesku.

Graduate... 11. april
Kompanija "Emirates" upriličila je svečanost na kojoj su nam dodeljena svedočanstva o uspešno završenom školovanju. Na svečanosti su bili svi naši instruktori i većina kompanijskih direktora. Pet i po nedelja potrošili su na našu, 360. grupu po redu. Bilo je dirljivo, zato što je ovo bio naš poslednji susret sa instruktorima. Bili smo i veoma uzbuđeni, jer od ovog trenutka postajemo ravnopravni članovi velikog tima koji, verovali ili ne, broji oko 2500 stjuardesa i stjuarda. Ponosna sam što će u mojoj dozvoli biti upisani svi tipovi aviona koji lete u "Emirates" floti: Airbus 300/310/330 i Boeing 777!

Pustinja za dezert: pshiiiijuu, pshijuuuuuu... 12. april 21:44
Fijukao je vetar pustinjom dok se naš karavan polako bližio kampu... Ej, ja bila u pustinji, pa sad vi vidite! Stvarno je bilo dobro, kada dođete, obavezno vas vodim tamo! Naime, završetak nastave proslavili smo tako što smo sebe, kao grupu, častili izletom u pustinju. Ide se nekim džipom u koji stane 5-7 ljudi plus vozač - i onda pravac pustos. A tamo! Dine. Tras, bang, joj. Samo smo skakutali k'o ludi. Nažalost, imaju ograničenje brzine, a i karavan je bio jako veliki, tako da nije bilo preterano brzo i opasno truckavo. Ali bilo je nekoliko trenutaka kada smo išli po dinama pod uglom od 45 stepeni u krivini. E to je strašno, imala sam osećaj kao da ćemo da se prevrnemo. Neka kola su se i zaglavljivala kada je pesak visok, a nisu imali dovoljno brzine da ga pređu, pa ih je naš vozač spasavao. A on je stvarno bio zabavan. Držao nam je čitavo predavanje o kamilama, kako su to pametna i fascinanta bića, šest zivotinja u jednoj.

Jurišali smo beduinskom zemljom u našim belo-crvenim vozilima, nekoliko puta usput zastajkivali, čas zbog kamila, čas zbog zalaska sunca, a jednom i da mi vozač ubere pustinjski cvet. Heh. Šta mogu, kad mi privuklo pažnju, svuda pesak pesak, ništa, ništa, kad najednom - žbun. Izgleda kao onaj singing bush u "Tri amigosa". Dovoljno da me zainteresuje.

Posle toga smo otišli u neki kamp gde je organizovana večerinka, i to kakva! Stvarno sam navučena na ovu arapsku kuhinju, nigde da nabavim kuvar na engleskom, sve je s desna na levo, a to ne verujem da ću uskoro naučiti. Prvo malo zakuskice s arapskim hlebom (kao slana hlebasta palačinka, ali iz nekoliko vrlo tankih slojeva), neke nazovi pancerote njihove. Onda piće, pa večera - i to dobar izbor. Opasno začinjena turšija, pirinač, meso - sve, osim svinjetine. Al hamdulila (hvala bogu)!

Ovde su Hindusi uglavnom vegetarijanci, pa na letovima ima dosta VG obroka. Šta još? Da, bila je i njihova plesna grupa, tj. tuce muškaraca sa sabljama koji su poskakivali i uzvikivali okolo naokolo, pa i jedna trbušna plesačica, inače Ruskinja, ali nisam baš puno pažnje posvetila njima, budući da smo se zabavljali oko shishe, tj. nargile. Ima da donesem jednu kući, pa kad svi zadimimo... Stvar je u tome što lepo ubace neke ukuse u duvan, pa bude više kao da pušiš neku voćnu bombonu. Mi smo probali jabuku s medom, ima i jagoda, anisa, a noviji izbor je i kapućino. Mnogi ljudi su išli da im se iscrtaju one privremene tetovaže s kanom, ali meni ružno izgleda kad krene da se skida. Neki su jahali kamile, ja ne, jer bejah u ljubičastoj gaza haljini, svi su mi rekli da se uklapam u ambijent. I onda smo se, sada već pre sat vremena, vratili kući. Uzbudljiv dan, nema šta.

Juče uveče sam s društvom bila opet u onom klubu "Planetarijum", gostovao im je jedan DJ iz Engleske, i bilo je bolje nego obično, jer je najzad došao neko s raznovrsnijom muzikom. Ali, naravno, opet nisam uspela da pobegnem od Shaggyja i "Wasn't me". Ovde svi non-stop pevuše tu pesmicu. Bla. Čak su bila i neka trojica koji su đuskali i pevali r'n'b, mnogo su mi bili smešni, ali ovde su svi izgleda zainteresovani za takvu vrstu muzike. Nema baš mnogo šarolikosti. Što se mene tiče, ja samo arapske narodnjake, Hatha Habibi... Salam alekum... I tako dalje.

Vaše peščano zrnašce

Tačka na "A": Airbus 330, poslednji u seriji uspešno popunjenih testova!

Završen i Airbus 330! 16. april 17:02

Pa, konačno je čitav ciklus zaokružen. Uradila sam 97% tačno, jedno pitanje sam zeznula, inače je sve ostalo bilo dobro. Dobili smo i letačku DGCA licencu i upisane tipove aviona A300/310, Boeing 777 i A330. Jooo, skoro k'o u Prince Airu! Sada cu da dremnem jer nisam bogzna kako spavala sinoc. Sutra me čeka let za Islamabad u 22.00, s tim da prevoz dolazi dva i po sata ranije. Morala bih pre toga ponovo da pređem gradivo, jer, ipak - nismo tu samo zbog kafe i čaja, zar ne?

 

Back to MAIN PROLOG ŠKOLOVANJE PRVI LETOVI ISKUSTVA