Prva strana

Fast preview

Grooming

Teorija letenja

Prva pomoć

Emergency

STW dužnosti

Moj tip aviona

Piloti su obicno duboko zaokupljeni svojim poslom, pa ne pokazuju preterano zanimanje za uobicajene dogadjaje u putnickoj kabini. Tek tu i tamo prene ih kakva netipicna situacija - ispad putnika, loše organizovan ketering, problem s prebukiranim sedištima ili nagoveštaj moguce vanredne situacije... Pa i tada, najcešce, kažu perseru: "Daj, vidi možeš li nekako da rešiš problem." Kao i sve u životu, tako je i ovo moguce gledati dvojako: neko bi ovakav odnos nazvao indolencijom, a ja bih pre rekao da je u pitanju izuzetno poverenje u profesionalnu veštinu kolega i koleginica s one strane vrata kokpita. Nisam siguran da bi ijedan pilot bio spokojan bez kabinskog osoblja iza svojih ledja!

BABY BORN ON JET!

Domacica aviona je osposobljena da, ako ustreba, odigra i ulogu bolnicarke. Nije redak slucaj da se u avionu zatekne putnik koji je iznenada doživeo težak srcani napad ili privremeni kolaps iz nekog drugog razloga. Avioprevoznici, doduše, ne dopuštaju da bolesnici putuju bez lekarske pratnje, odnosno autoritativne potvrde da ce odredjena vrsta bolesnika podneti let bez posledica. Medjutim, iznenadjenja su uvek moguca, a akteri nisu uvek samo bolesnici. Tako je u analima JAT-a zabeležen i jedan uspešan porodjaj u avionu...

Srecan dogadjaj zbio se sredinom sedamdesetih u JAT-ovom Boingu 707, na dugom interkontinentalnom letu ka Australiji. Zajedno sa ostalim putnicima, u avion je primljena i dama u poodmakloj trudnoci. Naravno, kada su poceli trudovi, trebalo je odmah stupiti u akciju. Vremena za povratak nije bilo, ali ni za sletanje na neki od alternativnih aerodroma. Odeljak u kojem je sedela buduca majka odmah je pretvoren u porodilište: susedi su premešteni u drugi deo putnicke kabine, prostor je ogradjen i izvršena sterilizacija neophodne i skromne opreme, a ulogu glavne babice prvi (i jedini) put odigrao je - stjuard! Bio je to JAT-ov perser Radoje Rakocevic, koji je kasnije, na molbu roditelja, postao i kum istom tom (zdravom muškom) detetu. Dogadjaj su propratile redakcije mnogih svetskih listova, a naš stjuard, olicenje prisebnosti i entuzijazma u uzbudljivoj profesiji domacina aviona, morao je iz dana u dan da daje intervju za intervjuom. Ako vas interesuje dalja karijera Radoja Rakocevica-Rokija, recicu vam: davno više nije stjuard. Nastavio je dalje, promenio profesiju i preselio se u pilotsku kabinu; vec niz godina leti kao saobracajni pilot na JAT-ovom avionu "boing 727".

Od ogrebotine do udara groma

Visoko na nebu, avion je samo kapsula koja uspešno oponaša prirodni ambijent coveka. U trenutku kad njena ljuštura popusti ili se veštacki uspostavljena životna ravnoteža u njoj naruši, poznavanje osnova vazduhoplovne medicine i medicinske prve pomoci postaje stvar od prvorazrednog znacaja.

Problemi sa ušima su najcešce tegobe putnika u avionu. To su reakcije na brze promene visine leta aviona - najcešce kada, nakon poletanja, piloti vrlo strmo penju kako bi zadovoljili zahteve za smanjenje buke u okolini aerodroma. Iako su mahom banalne, ove male smetnje ponekad znaju da prerastu u stalni bol i izazovu oštecenje sluha. Kako izbeci probleme sa sluhom u toku letenja?
Anatomski, uho je podeljeno na: spoljašnje uho, dakle deo uha koji vidimo na glavi, zajedno sa ušnim kanalom koji vodi do bubne opne; srednje uho, koji cine bubna opna, ušne košcice (ossicles) i vazdušni prostori iza bubne opne u mastoidnim šupljinama; i unutrašnje uho, u kojem se nalaze nervni završeci organa za sluh i ravnotežu (equilibrium). Neugodnost tokom putovanja izaziva srednje uho, i to zato što se nalazi u duplji unutar glave, osetljivoj na promene vazdušnog pritiska.

Kada gutate, vaše uši često zapucketaju. To baloncic vazduha ulazi u srednje uho kroz zadnji donji deo nosa. Put ga vodi kroz Eustahijevu tubu, membranu velicine vrha olovke, koja povezuje zadnji deo nosa sa srednjim uhom. Opna membrane neprekidno apsorbuje vazduh u srednjem uhu; medjutim, on se, tokom gutanja, redovno nadoknadjuje kroz Eustahijevu tubu. Tako je vazdušni pritisak sa obe strane bubne opne izjednacen. Ukoliko nije, uho se "zapuši".

Šta izaziva blokiranje ušiju i Eustahijeve tube?
Pod odredjenim okolnostima, Eustahijeva tuba može da se blokira i funkcionalno omete. Tada nije moguce dopunjavanje vazduha u srednjem uhu, pa nastaje vakuum koji usisava bubnu opnu unazad. Ova ne može prirodno da vibrira, pa je zvuk prigušen - ili ga uopšte nema. Naprezanje bubne opne može da bude veoma bolno. Ako je Eustahijeva tuba blokirana duže vreme, membrana pocinje da luci tecnu supstancu u uho trudeci se da ga napuni kako bi savladala vakuum. Ova manifestacija poznata je kao "tecnost u uhu". Najcešci uzroci blokiranja Eustahijeve tube su prehlada, infekcije sinusa i razne nosne alergije (npr. polenska). Membrana Eustahijeve tube neobicno lici na nosnu i nastavljaju se na nju, pa zapušen nos izaziva zacepljenje ušiju zato što otecene membrane blokiraju otvor Eustahijeve tube. Izuzetno neprijatna je infekcija srednjeg uha, koja takodje izaziva oticanje membrane. Osim toga, postoje i osobe sa suženom Eustahijevom tubom, što je obicno posledica neke infekcije iz rane mladosti ili detinjstva.

Kako putovanje avionom izaziva probleme?
Letenje je ponekad povezano sa brzim promenama vazdušnog pritiska. Da ne bi ugrozila komoditet svog vlasnika, Eustahijeva tuba mora da funkcioniše pravilno, odnosno da se otvara dovoljno cesto i široko kako bi uspešno izjednacavala promene pritiska. Ovo posebno dolazi do izražaja u fazi pripreme za sletanje, kada avion ponire sa vece visine (gde je atmosferski pritisak niži) ka zemlji (gde je atmosferski pritisak viši). Tada vakuum u srednjem uhu nastaje brže nego obicno.

U ranim danima vazduhoplovstva, karakteristicnim po avionima sa nehermetizovanim ili, cak, otvorenim kabinama, ovo je bio glavni problem za pilote i njhove putnike. Kabine savremenih aviona su hermeticki zatvorene, pa su i promene pritiska minimalne, zahvaljujuci automatizovanim sistemima za klimatizaciju i presurizaciju unutrašnjosti avionske školjke. Osnovu ovih sistema cine, s jedne strane, kompresori, koji, prilikom penjanja aviona, "naduvavaju" njegovu ljušturu, ubacujuci u kabinu dodatne kolicine vazduha - i, s druge strane, posebni ventili koji višak tog vazduha ispuštaju u okolnu atmosferu ukoliko diferencijalni pritisak (razlika vazdušnih pritisaka unutar i izvan aviona) zapreti da ošteti konstrukciju avionske oplate. U vecini slucajeva, sistem za klimatizaciju i presurizaciju garantuje putnicima udoban let i stabilnu veštacku klimu unutar aviona. No, ponekad su neprijatne promene vazdušnog pritiska neizbežne cak i u najboljim i najmodernijim avionima. Tome može da bude uzrok potreba za rapidnom promenom visine leta (narocito u snižavanju), kada uredjaji nemaju vremena da blago i neprimetno intervenišu - ili, možda, mala neispravnost nekog sklopa u sistemu za presurizaciju.

Uostalom, u bilo kojoj situaciji u kojoj dolazi do nagle promene visine ili pritiska, naše uši registruju problem. Možda ste to iskusili tokom vožnje brzim liftom u visokoj zgradi ili tokom ronjenja do dna bazena? Ronioci na velike dubine uce kako da izjednace pritisak u ušima. Takodje i piloti. I vi možete nauciti neke trikove.

Kako odblokirati uši?
Sam cin gutanja aktivira mišice koji otvaraju Eustahijevu tubu. Kada žvacete žvakacu gumu ili prevrcete bombonu u ustima, gutate cešce. Ovo je dobra navika, posebno u avionu uoci i za vreme poniranja. Zevanje, kao jak pokretac pomenutih mišica, još je bolje. Trudite se da izbegnite spavanje u fazi poniranja aviona, zato što tada ne gutate dovoljno cesto, pa necete sustizati promene vazdušnog pritiska. Kabinsko osoblje nece vam zameriti ako ih zamolite da vas probude pre poniranja...

Ako zevanje i gutanje nemaju efekta, najefikasniji nacin da odblikorate uši je sledeci: (1) Zapušite nos. (2) Udahnite. (3) Pomocu mišica obraza i grla poterajte vazduh kroz nos, kao da želite da oduvate palac i prste sa nozdrva. Kad cujete jak prasak u ušima - uspeli ste! Ovo cete, možda, morati da ponovite više puta u toku poniranja.Bebe, razume se, nisu u stanju namerno da otpuše uši, ali ce to veoma uspešno uciniti ako cuclaju. Dajte bebi cuclu i nemojte joj dozvoliti da spava tokom poniranja.

Mere opreznosti koje treba preduzeti?
Kada naduvavate uši, nije poželjno da koristite snagu iz grudi (pluca) ili abdomena (dijafragme), jer mogu da stvore previsok pritisak. Pravilna tehnika podrazumeva iskljucivo pritisak koji stvaraju mišici obraza i grla.

Šta je sa dekongestantima i kapima za nos?
Šezdesetak minuta pre pocetka poniranja, mnogi iskusni avionski putnici koriste pilule za lakše disanje ili sprej za nos. To smanjuje krutost membrane i pomaže ušima da se lakše odblokiraju. Putnici koji pate od alergija svakako bi morali da uzmu svoje antihistamin tablete, iz istog razloga. Iako pilule za lakše disanje i kapi za nos mogu da se kupe bez recepta, trebalo bi da ih izbegavaju trudnice, zatim preterano nervozne osobe, osobe sa srcanim bolestima, visokim krvnim pritiskom, aritmijom srca i tiroidnim bolestima - posebno ako se prethodno nisu konsultovale sa lekarom.

Šta ako uši nece da se odblokiraju?
Cak i posle sletanja možete nastaviti sa tehnikom izjednacavanja pritiska, a pomoci ce vam i dekongestanti i kapi za nos. (Ipak, ne dozvolite da vam kapi za nos predju u naviku; posle par dana mogu izazvati suprotan efekat!). Ako vam se uši ne otcepe ili se bol nastavi, potražite pomoc kod doktora koji ima iskustva u lecenju poremecaja sluha.

Priredila: Ana Modli

Dekompresija

U normalnim uslovima leta, kabina vazduhoplova se hermetizuje vec na visini od devet do deset hiljada stopa. Pritisak u kabini se uglavnom održava na nivou od 500 mmHg, što odgovara visini od 2500 metara (7500-8000 ft). Ovu visinu nazivamo kabinskom visinom.

Kada dodje do gubitka pritiska vazduha u kabini aviona, nastaje dekompresija (ili depresurizacija). Po svom toku, dekompresija može biti lagana (kada se razvijaju uobicajeni simptomi hipoksije) i brza (tj. eksplozivna ili rapidna dekompresija), koja se obicno razvija u roku od samo nekoliko sekundi. Rapidna dekompresija je propracena praskom (zbog narušavanja strukture vazduhoplova i naglog isticanja vazduha), pojavom magle (zbog kondenzacije vodene pare) i velikom hladnocom u kabini (-55 stepeni Celzijusa). Brzina dekompresije zavisi od velicine defekta (otvora na trupu aviona), visine leta i velicine aviona.

Efekti dekompresije mogu biti mehanicki i hemijski. Uz mehanicke efekte rapidne dekompresije kao što su prasak, magla i niska temperatura, svakako treba pomenuti i isisavanje nefiksiranih predmeta, koji, leteci po kabini, ometaju normalan rad posade koja izvršava emergency postupke. Hemijske manifestacije dekompresije ogledaju se u brzom razvoju hipoksije.

U situaciji rapidne dekompresije razlikujemo vreme svesti i vreme ciste svesti. Vreme svesti je ukupno vreme trajanja svesti od trenutka prekida u snabdevanju kiseonikom, pa do potpunog gubitka svesti. Vreme ciste ili korisne svesti obuhvata vreme od pocetka dekompresije, pa do pojave prvih psihofizickih poremecaja. Vreme trajanja ciste svesti zavisi od visine na kojoj je nastupila rapidna dekompresija:

Na visini leta od 6500 metara vreme ciste svesti iznosi zavidnih 10 minuta, na 8000 metara 3 minuta, na 9000 metara pada na 90 sekundi, na 12.000 metara je 30 sekundi, na 14.000 metara je svega 15 sekundi, dok na 16.000 metara dolazi do trenutne onesposobljenosti!

Bitno je što pre zgrabiti najbližu kiseonicku masku i nastaviti disanje kroz nju. Za to vreme, piloti u kokpitu prevode avion u strmo obrušavanje, kako bi što pre dostigli visinu na kojoj je preživljavanje moguce bez prinudnog snabdevanja kiseonikom (14.000 stopa ili niže).

UA STORY:
"United Airlines" Boing 747, na letu broj 811 od Honolulua ka Sidneju: avion je poleteo iz Honolulua u 01.55 casova sa tri clana letacke posade, 15 clanova kabinskog osoblja i 337 putnika. Nakon približno 20 minuta leta, na visini od 23.000 stopa došlo je do rapidne depresurizacije, kao posledice odvajanja prednjih desnih kargo vrata i odgovarajuce sekcije trupa na putnickoj kabini. Tom prilikom je nestalo devet putnika. Avion se vratio u Honolulu i bezbedno sleteo u 02.34 casova. Izvršena je emergency evakuacija uz upotrebu svih glavnih slajdova."