stw 8 Poznavanje aviona

Moj tip aviona

Popust preko Kluba citalaca Narodne knjige!

...i poznavanje tipa aviona

KOLIKO IZLAZA, U STVARI, IMA AVION?

Izlazi za prinudno napuštanje aviona Boing 727-200, sa raspoloživim slajdovima

Odgovor na ovo pitanje glasio bi: najmanje jedan više nego što ima ulaza! Ništa cudno. U avion se, po pravilu, ulazi polagano. No ponekad (srecom, veoma retko) iz njega treba izaci što pre. Tada se otvaraju i oni izlazi koje na prvi pogled ne primecujemo...

Kada se putnici evakuišu preko krila, avion napuštaju kroz krilne izlaze. Flapsovi, koji su izvučeni do kraja, igraju ulogu tobogana niz koji putnici kližu ka majčici zemlji.

Veoma je važno dobro poznavati avion na kojem redovno letimo. Ne samo zato da bismo pomogli putniku da lakše pronadje svoje sedište. To ce i sam, ako je pismen, brzo otkriti. Dobro poznavanje aviona podrazumeva znanje o broju, rasporedu i nacinu otvaranja izlaza za slucaj opasnosti; znanje o broju, rasporedu i nacinu upotrebe prenosnih protivpožarnih boca, kiseonickih boca i opreme za vanredne situacije; znanje o rasporedu i korišcenju opreme za komunikaciju sa posadom i putnicima, opreme za pripremanje hrane i pica, opreme za posluživanje putnika, opreme za emitovanje muzike i video zapisa... i tako dalje. Stjuardesa mora u avionu da se oseca kao kod svoje kuce, ako želi da bude domacica u pravom smislu te reci.

Kao što pilot odlicno poznaje kokpit, tako stjuardesa odlicno poznaje putnicku kabinu. To je njen svet. Putnicke kabine svih aviona na prvi pogled lice jedna na drugu. Ipak, kada se izuzme globalan raspored sedišta i pripadajuce mikro-okruženje svakog putnika (duvaljka za svež vazduh, svetlo za citanje, pozivno dugme, prikljucak za slušalice i spremište sa kiseonickom maskom), razlike mogu da budu itekako velike. Taman tolike da zahtevaju posebno školovanje i vežbu za svaki tip aviona ponaosob.

Četiri izlaza

Jedna objava kompanije "Southwest":
"Možda zaista postoji pedeset nacina da napustite ljubavnika, ali postoje samo cetiri izlaza iz ovog aviona i zato je bolje da obratite pažnju!"

Mini-ispovest Toda Kertisa, "AirSafe Journal":

Strah od letenja

"Kao analiticar vazduhoplovne bezbednosti, bio sam u prilici da pregledam na hiljade izveštaja o nesrecama i incidentima svih vrsta vazduhoplova. Necete verovati koliko postoji nacina da stvari krenu nizbrdo! Još se nije rodio covek koji bi predvideo sve kombinacije u sprezi izmedju ljudi i aviona pomocu kojih se proizvode skršene letelice i sva ona tuga koja prati nesrece. Imajuci u vidu sve ono s cim sam se sreo, ne treba da vas iznenadi saznanje da mi baš ne prija uloga putnika u avionu... Ponekad moram da istrpim snažno, ali kratko, osecanja straha; straha koji nije izazvan cinjenicom da sam i avionu, vec cinjenicom da nemam kontrolu nad njim.
Još kao student u koledžu, naucio sam da pilotiram malim avionom. Uprkos turbulenciji, cesto nepredvidivim vremenskim prilikama i bar jednoj velikoj grešci u proceni, preživeo sam leto, završio obuku i stekao prvu letacku dozvolu. U meni se razvila snažna potreba da budem za komandama kada se vozim avionom. Iako novopeceni pilot, više sam voleo licno da letim nego da to cini neko drugi umesto mene. Kako su godine prolazile, a moje znanje o letenju i avionima raslo, kao putnik sam postajao sve nervozniji. Savršeno sam shvatao šta se sa avionom dogadja u bilo kom trenutku leta, ali emotivno sam se osecao bespomocan - jer nisam bio deo posade koja upravlja avionom.

Ovo osecanje bespomocnosti nacinilo je od mene prilicno nervoznog vazdušnog putnika. Upravo zato, moj omiljeni metod suprotstavljanja tim osecanjima jeste - potpuno negiranje. Kada letim, ignorišem cinjenicu da sam u mašini koja putuje brže od metka, deset hiljada metara iznad zemlje. Umesto toga, zamišljam da je putnicka kabina aviona ogromna dnevna soba, bucna, skucena i prepuna stranaca za koje me nije briga. I, u vecini slucajeva, moje negiranje stvarnosti funkcioniše sasvim dobro. Ipak, u senkama mog uma, strah vreba i dalje, spreman da postane neželjen i neprijatan partner nakon svakog nenadanog drhtaja letelice ili male turbulencije..."

(Tod Kertis)

Promocija knjige u beogradskom "Aeroklubu" Promocija knjige "Profesija stjuardesa", 10. juna 1998. godine, u Aero klubu u Beogradu: izmedju autora (levo) i književnog kritičara "Narodne knjige" (desno) sedi Svetlana Vujović, predsednik Jugoslovenskog udruženja stjuardesa i stjuarda.