Povratak na RADIO Main page

VELIKE RADIO-EMISIJE '80-ihVentilator 202

 

"Ventilator 202", jedna od najznačajnijih emisija beogradske "dvestadvojke" tokom osamdesetih i, svakako, najznačajniji projekat u dugogodišnjoj radio-karijeri Zorana Modlija, obeležila je tri medijska segmenta: promociju domaće muzičke demo-scene, medijsku primenu kompjutera i stvaranje apsolutnog radija. Sve to dogadjalo se u godinama kada je radio posustajao pred frontalnim napadom televizije i, naročito, videa, a opelo radiju simbolično reflektovano u hitu s kraja sedamdesetih, "Video killed a radio star". Ovo je hronika Zorana Modlija (napisana decembra 1999), autora i voditelja legendarnog "Ventilatora", emisije koja je startovala na Beogradu 202 prve nedelje juna 1979...

 

 

 

 

 

Politika najavljuje novu emisiju na 202

Dnevni list "Politika" najavljuje start nove emisije na najmladjem programu Radio Beograda, Beogradu 202

PRVO UZLETANJE

 
Umesto uvoda, evo citata iz "NIN"-a od 9. marta 1980: "Uvodjenje u život "džepnih" radio-stanica poput Studija B ili Beograda 202 predstavljalo je, u oblasti radiofonije, prekretnicu koju danas treba posmatrati isključivo kao revolucionarnu. Revanš je uspeo u potpunosti: radio je sada zadao udarac televiziji na istom onom terenu gde ga je ona, petnaestak godina ranije, izbacila iz komunikacijske igre... "Džepne" radio-stanice su, vremenom, veoma zaoštrile svoju prikrivenu konkurentsku borbu za prestiž kod slušalaca. Rezultat svega bio je taj da se voditelj javio kao kurentna ličnost na tržištu šou-biznisa: slučajevi transfera (Zoran Modli, Marina Rajević, Dina Čolić) postali su ovde česti kao u fudbalu..."

 

 

Deset godina ranije, u zemunskoj diskoteci "Sinagoga", na promociji novog jugo rok-čuda, YU grupe

Tog juna 1979. prošlo je gotovo deset godina od mog disk-džokejskog debija u zemunskoj "Sinagogi"; četiri godine od otkaza datog Studiju B; godina dana od saradnje sa sjajnim Nikolom Karaklajićem i veoma važnom emisijom "Veče uz radio"; zamirali su moji putujući disko-karavani; kao novopečeni profesionalni pilot više sam bio na aerodromu nego na gradskim ulicama... Kada sam pomislio da sam zaboravio na radio i radio na mene, dogodilo se čudo: Beograd 202 napustili su neki "bivši" klinci, a došli neki novi - Nikola Mirkov, kolerik briljantnih ideja (i, do tada, autor najslušanije emisije Radio Beograda 1, "Magazin 439") u svojstvu glavnog urednika i Mihajlo Ćurčić, prvo reportersko ime drugog programa Radija u svojstvu Nikolinog zamenika. Njih dvojica odlučili su da skinu "anatemu" sa mog imena, koje je uvek bilo vezivano za radijsku anarhiju, ali i za imidž Studija B iz ranih sedamdesetih - pa su me pozvali u Beograd 202, reorganizovan preko noći: "Izmisli kakvu god hoćeš emisiju i kreni sa njom u nedelju u devet!"

 

 

Od samog porinuća, protagonisti "Ventilatora" bili su rok i vazduhoplovstvo

Emisiju sam izmislio, ali ne i ime. Na sastanku napaljenih članova redakcije "dvestadvojke" bilo je raznih predloga (muzički urednik Stevan Markićević autoritativno je zahtevao da se zove "Semafor", a ja sam plakao od želje da to budu "Jahači rokokalipse"), dok Vlada Janković Džet nije u jednom trenutku odvalio: "Ventilator!" Svi su zanemeli - a onda se prolomio aplauz! Bio sam očajan.

Pošto šut sa rogatim ne može, emisija je startovala sa glupim imenom "Ventilator", protiv kojeg sam se borio i rukama i nogama. Ništa mi nije vredelo - jer pametnijeg niko nije mogao da se seti. Uskoro nisam ni primećivao da se zove "Ventilator"... a kad malo bolje razmislim, ime nije ni bitno. Samo šest godina ranije, ni ime "Bijelo dugme" nije pucalo od glamura! Ako odelo ne čini čoveka, onda ni ime ne čini radio-emisiju: praviću je, ma kako se zvala!

 

U studiju "dvestadvojke" na početku osamdesetih

Koliko nezgodna, toliko je i srećna okolnost bila što je emisija prvih par godina počinjala nedeljom oko devet. Moj zadatak je bio da se ne osvrćem na to što su svi potencijalni slušaoci u to vreme bunovni, prgavi i raščupani. Pa možda je šansa baš u tome da se iskoristi oslabljena pažnja neprijatelja! Ličilo je to na učenje u snu ili na učenje pod hipnozom...

Bilo je to vreme post-pank perioda na našim prostorima. Posustajanje "Pekinške patke", a radjanje "Prljavog kazališta". Zamiranje sve dosadnijeg i alternativnijeg sveta preživelih disko-bendova, a osvit beogradskog novog talasa (znate već, "ARA" i "Paket aranžman"). Odlična muzika za novu emisiju, zbog koje se ponekad  ježio moj zvanični muzički saradnik i prijatelj, Bata Radović, delegiran ispred muzičke redakcije "dvestadvojke" da, koliko može, priguši novotalasne izlive i dalje "kritičnog" voditelja.

 

Šta izmisliti da bi se "Ventilator" razlikovao od drugih emisija?

 

Prve godinu-dve nije bilo značajnih radio-pomaka u emisiji. Standardna gostovanja relevantnih pop i rok imena, poneka vokmen-reportaža sa muzičkih promocija ili sa pista obližnjih aerodroma, komunalna javljanja reportera sa beogradskih ulica, moji euforični disk-džokejski izlivi (ništa novo!) i bedan pokušaj da se napravi radijska top lista najtraženijih ploča u našim prodavnicama (nije vredno pomena)... Sećam se samo privatne radio-kampanje, u kojoj su se non-stop vrteli džinglovi poput ovih:

"Dosta nam je kolor televizije, hoćemo kakav-takav radio!"
"Dobar radio, mir u kući!"
"Ako već niste slušali roditelje, imate novu šansu: slušajte radio!"
"Ono čega se drugi nikada neće setiti, radio vam već radi!"

 

 

Evo mene po prvi put u "svom" studiju. Samo jedno staklo razdvajalo nas je od čuvene "šestice", velikog muzičkog studija Radio Beograda, u kojem su snimala najveća domaća pop i rok imena. Špijunirali smo šta se tamo zbiva, a onda ih smesta dovodili i u "Ventilator".

 

Potez decenije bio je prelaz na "self-ops" (sam svoj ton-majstor) sistem rada, kada sam, početkom osamdesetih, konačno dobio zeleno svetlo od Radio Beograda da mogu i tehničku realizaciju emisije da uzmem u svoje ruke. Nekome ko nije bio disk-džokej to, možda, i ne znači mnogo; za mene je bilo od životne važnosti da u potpunosti kontrolišem zvuk, dinamiku i ritam emisije.

Dodeljen mi je mali studio u prizemlju Radio Beograda, označen sa "šest A" (VIa). Skroman novinarski studio, u kome su Radovan Brankov i ostali vidjeni reporteri Radio Beograda šest dana u nedelji montirali svoje priloge, subotom je bio samo moj! Sada, kada sam bio daleko od očiju urednika i šefova smena na "prometnim" spratovima zdanja u Hilandarskoj ulici, kroz "Ventilator" je mogao da počne defile raznih ideja i izuzetnih ljudi...

 

 

 

U kokpitu "cesne 150" sa ton-majstorom Milošem Pražićem

APSOLUTNI RADIO

 
Pobegao sam sa drugog sprata Radio Beograda. A kako "pobeći" iz Radio Beograda? Kako pobeći od samog sebe - u nešto još zanimljivije i još nepoznato?

Postoje dva načina. Jedan je metaforički, a ekipa moje emisije ga je ispoljavala kroz teme, priče i maštarije iznad svakodnevice. Drugi način je bukvalan. A i to se moglo. Izlasci iz studija postali su standard. "Ventilator" se emitovao iz sajamskih hala, sa beogradskih ulica, iz velikih knjižara, dansing dvorana glavnog grada, domova kulture - a onda se ponovo vraćao u svoj "džepni" studio VIa.

Sve je to, ipak, bilo dvodimenzionalno. Treću dimenziju mogao je da donese jedino avion! Pa zašto da ne iskoristim tu mogućnost kad već mogu? Profesionalni sam pilot sa relativno dobrim iskustvom, na beogradskom sportskom aerodromu Lisičji Jarak intenzivno radim kao nastavnik letenja, dosta uspešno se takmičim na prvenstvima motornih pilota - a i avioni su mi pri ruci.

Počele su pripreme za prvu radio-emisiju iz vazduha...

 

Ekipa uoči probnog leta: ja, Miloš Pražić, njegov kolega-tehničar i novinar Momčilo Bulović (obara rekord u skoku u vis)

 

Tu nije bilo nepoznatih elemenata. Znam da upravljam avionom, znam da vodim radio-emisije, slutim moguće tehničke probleme sa "prenosnim vezama" i načisto sam sa idejom kako sve to upregnuti u poduhvat koji ima smisla. O ovoj zamisli obavestili smo tehnički sektor Radio Beograda, avion bezecirali u Vazduhoplovnom savezu Beograda, a letove prijavili Centru za odobravanje letova na surčinskom aerodromu.

Letove? Da. Pored glavnog leta na dan emitovanja emisije, neophodan je bio i probni let dan ranije, kako bi se utvrdila pouzdanost vazdušnog linka ka studiju Radio Beograda. U oba slučaja glavna uloga je dodeljena udobnom sportskom četvorosedu, jednomotornom "pajperu čiroki PA-28" sa oznakom YU-DAZ, mom mezimcu sa Lisičjeg Jarka.

 

"Pajper" sa ekipom iznad istočnih obronaka Beograda. Primećujete li koliko je nebo tamno?

 

Na probnom letu, u petak, 27. juna 1981, u "pajperu" su, pored mene, bili tonski tehničar Miloš Pražić (ključni igrač za tehnološki uspeh poduhvata!), novinar "RadioTV revije" Danilo Štrbac i novinar "Duge" Momčilo Bulović. Imali smo i pratnju: u avionu "citabrija" (iz kog su i načinjeni snimci našeg aviona u letu) sedeli su pilot Milan Petrović i čuveni fotoreporter Mioljub Jelesijević. Test je pokazao da veze funkcionišu korektno, da je moguće istovremeno voziti avion i voditi radio-emisiju - i da antenu prenosnog "storno uredjaja" treba još više izgurati napolje, kroz zaptivku avionskih vrata!

Nismo računali na naglo pogoršanje vremenskih prilika. Ogroman lokalni i izuzetno crn kumulonimbus pojurio nas je iznad grada, presekao put ka matičnom aerodromu i naterao nas da privremeno pobegnemo na sportski aerodrom Smederevo. Tu smo sačekali da oluja protutnji, a onda se vratili na Lisičji Jarak, spremni za sutrašnju medijsku premijeru.

 

Uvodna stranica velike kolor-reportaže Danila Štrpca i Mioljuba Jelesijevića u "RadioTV reviji", pod naslovom "Disk-džokej se javlja s neba"

 

Meteorološki gledano, subota 28. juna 1981. bila je OK. Tehnički gledano - počela je loše. Jedan od motorskih agregata na "pajperu" ispustio je plemenitu dušu, pa je avion ostao beskorisno da leži u hangaru. U igru je uskočila mnogo manja "cesna 150", sa samo dva sedišta. Tako su svi spektakularni snimci objavljeni kasnije u novinama bili snimci sa probnog leta, pošto je u "cesni" bilo mesta samo za Pražića i mene! Ali, zar je to slušaocima bilo važno?

Poleteli smo sa manjim zakašnjenjem (stari jugo-običaj) - i konačno se uključili u program "dvestadvojke", to jest u moju emisiju "Ventilator". Nakon svih prethodnih nerviranja na Jarku zbog neposlušnog "pajpera", natezanja sa avio-mehaničarima i izvinjavanja ostalima što ne mogu sa nama u avion, odlazak u vazduh i u etar došao je kao pravo olakšanje.

Ovde ne bih trošio redove na detaljan opis svih dogadjanja u vazduhu toga dana. Zamoliću vas da to pročitate u reportaži Mome Bulovića iz "Duge", koji je do tančina i neobično živopisno dočarao sve ono što se zbivalo tokom tri sata trajanja "Ventilatora" iz aviona (za reportažu kliknite OVDE!). Samo bih rekao da život postaje veoma zanimljiv kada istovremeno komunicirate sa tehničarem pored sebe, dogovarate se sa kolegama u studiju Radio Beograda, razgovarate sa kontrolom letenja, pripremate sagovornike za telefonsko uključenje u program, vodite (vrlo živahno!) emisiju i, uz to, budući da vam je cilj da ostanete u vazduhu, upravljate avionom i vodite navigaciju!

Neka, sam sam to hteo!

 

"Pajper čiroki" na probnom letu "beži" od nevremena preko Zvezdare ka Smederevu

 

U studiju Beograda 202 za miks-pultom je sedeo Mile-Pile Miletić, najpoznatiji kreativac zvuka tog vremena, inače ton-majstor u Radio Beogradu. Preuzimao je i prosledjivao u program moj glas iz aviona i telefonske linkove sagovornika emisije, kombinujući sve to sa muzikom, džinglovima i reklamama. Svoj posao je, pogadjate, odradio maestralno.

Emisija je tekla bez većih problema (tu i tamo poneki prekid signala zbog smetnji), a iz vazduha smo obišli potez Beograd-Zrenjanin-Novi Sad-Šabac-Beograd, razgovarajući (posebno kada smo ponovo došli nad Beograd) sa poznatim ljudima čije smo kuće preletali: Djordjem Marjanovićem, Borom Djordjevićem, Momom Kaporom... Nervoza u kokpitu aviona malo se podigla u poslednjim minutima emisije: nakon tri sata leta, "cesna" je potrošila gotovo svo gorivo, pa sam se - zlu ne trebalo - popeo na veću visinu, da bih, ako motor stane, mogao kao jedrilica da isplaniram prilaz ka pisti Lisičjeg Jarka... Motor nije stao. Sleteli smo, pa čak i dotaksirali do aerodromskog hangara!

Pošto je magnetofon beležio sve što se dogadjalo tokom emisije, skraćena verzija "Ventilatora 202" iz aviona otišla je u Barcelonu, gde je reprezentovala Radio Beograd na Internacionalnoj smotri radio i televizijskih ostvarenja, "Premias Ondas"!

Kasnije sam u više navrata leteo kao "vazdušni reporter", kako za radio-kuće u kojima sam radio, tako i za programe Beogradske televizije. Ali, ovaj let mi je, naravno, najdraži. Bio je to let za "Ventilator" i let za apsolutni radio...

 

 

 

ventil01.jpg (8458 bytes)

Zar ne bi bilo lepše u program puštati nepoznate trake - umesto poznatih ploča? (Studio VIa u prizemlju Radio Beograda)

 

DEMO TOP ERA

 
Zalazeći gotovo svakodnevno u kancelarije najvećih jugoslovenskih disko-kuća, puno vremena sam provodio u zanimljvim razgovorima sa njihovim muzičkim selektorima. I, dok bi mi pokazivali nova izdanja, pogled mi je nehotice klizio ka poluotvorenim ladicama njihovih radnih stolova. Odatle su provirivali namotaji studijskih traka, sa presnimcima ne dužim od 3-4 minuta i sa nalepnicama na kojima su flomasterom bila ispisana razna nepoznata imena. "Šta je to?" pitao bih. "Doneli nam da preslušamo", odgovarali bi. "Pa jeste li preslušali?" pitao bih. "Nešto jesmo, nešto nismo", odgovarali bi. Dok jednom nisam predložio: "Mogu li ja to da ponesem i preslušam?" Odahnuli su: "Slobodno ponesi, ionako to nikada nećemo štampati." "Zar nikada?" "Verovatno. Premalo materijala za LP, pretanko za hit-singl."

Ranih osamdesetih singlovi su prestali da budu kurentna roba. Kupovale su se (pa zato i izdavale) samo long-plej ploče i kasete. U domove diskofila masovno su ulazili hi-fi stubovi raznih gabarita, a sa njima i finiji gramofoni i kvalitetni kaset-dekovi. Ko bi još šmirglao iglu na singl pločama? Izdavači su prihvatili nova pravila igre, pazeći pritom strogo na to da svaki LP ima "eskort" u vidu audio-kasete. Čak je i tajming na svakoj strani ploče morao da bude u dlaku isti, kako na kasetama ne bi bilo "praznog hoda" (neiskorišćene trake na A, odnosno B strani)! O novom mediju, kompakt-diskovima, pričalo se šapatom samo u krugovima povlašćenih, ali još ih niko nije video u prirodi...

 

 

Posle prelaska "Ventilatora" u džepni studio, brzo se stvorila inicijalna ekipa emisije. Medju prvima su u njoj bili Željko Stefanović (stoji kraj prozora), kasnije poznati radio i TV voditelj - i 16-godišnji Aleksandar Baucal, danas predavač-asistent na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

 

 

Čak je i rok-legenda Branislav Marušić-Čutura u jednom trenutku načinio u vlastitoj (kućnoj) produkciji seriju svojih demo-snimaka i doneo u "Ventilator"! Dok ga ja intervjuišem, Aca Baucal "šnira" Čuturinu traku na magnetofon, a Dušan Pančić (u džins-jakni) pažljivo osluškuje priču. Inače, što se Pančića tiče, kasnije je otišao u profesionalne producente (202, 3K, TV Politika, Pink), jedno vreme bio je i čelni čovek Radio Pingvina, a zatim direktor "Prokartija", kuće koja je patentirala igru "Fonto".

 


 

...Tako sam uneo prvu gomilicu zaboravljenih traka u "Ventilatorov" studio. Bili su to demonstracioni snimci načinjeni u raznim privatnim studijima za šačicu dinara, a uradjeni s nadom da će pobuditi pažnju nekog muzičkog urednika PGP-a, "Jugotona", "Diskosa" ili "RTV Ljubljane". Većina njih nije bila bogzna šta, ali uvek se nadje onih sudbonosnih "deset posto" koji zrače ideju, energiju ili iskru profesionalizma. Bez reči sam zaobišao komisije Radio Beograda, zadužene da odobre sve ono što sme da se vrti na njegovim programima - i gurnuo to u "Ventilator 202". I upalilo je.

Dobro, pitaćete, u čemu je poenta, kada je i ranije je bilo emisija koje su pružale šansu mladim talentima?

Odlično pitanje! Ne samo da je bilo takvih emisija, nego su njihovi autori dovodili muzičare-početnike i da snimaju u studiju velikog Radio Beograda! Setite se samo Nikole Karaklajića, koji je to radio šezdesetih kroz emisiju "Sastanak u 9 i 5", a nastavio kroz sedamdesete u emisiji "Veče uz radio". Ili Tugomira Vidanovića, koji je čak i pisao kompozicije za mlade pevače i plasirao ih u emisiji "Novo, aktuelno i zanimljivo". Nabarajao bih još, ali se bojim da ću se o nekog ogrešiti, pa neka ostane na Nikoli i Tugomiru. Ja sam dolazio do gotovih traka, pošto nikada nisam imao ni volje ni interesa da se bavim producentskim ili menadžerskim poslom, a došlo je i vreme sveopšte komercijalizacije, pa je splasnuo entuzijazam za (dotiranim) potragama za mladim talentima.

Dolazimo do poente: snimke koje sam počeo redovno da dovlačim u "Ventilator" nisam smestio u rezervat koji bih onda nazvao "Kutak za početnike", "Studio VIa vam pruža šansu" ili "Budućnost je pred njima". Činilo mi se to omalovažavanjem ljudi koji su u startu nastupali sa porukom: hoćemo sve i odmah! Mnogi od njih su tu poruku tako savršeno artikulisali kroz svoju muziku - da sam demo-snimke odmah ubacio u istu konkurenciju sa hitovima Dejvida Bouvija, Bijelog Dugmeta, Fila Kolinsa i Prljavog kazališta. Štaviše, kada se - nakon nekoliko narednih subota - zaliha demo-traka enormno povećala, više od polovine muzike u emisiji bila je muzika demo-grupa.

I to je "Ventilatoru" dalo osobeni zvuk. Hvala im.

 

PRVI DEMO TOP 10
VENTILATORA 202
(iz februara 1983. godine)

1. Laki Pingvini: "Možda, možda"
2. Djakarta: "Amerika"
3. TV Moroni: "Tebi dajem sve"
4. Bezobrazno zeleno: "Običaji"
5. Kristijan Bolbort: "Polo Saa"
6. Berlinen Strasse: "1925"
7. Miško Plavi: "Njujork, Njujork"
8. Katarina II: "Ja znam"
9. VIA Talas: "Kraj"
10. Reš: "Snovi"

 

Džepni studio "Ventilatora" nije služio samo za emitovanje, već ponekad i za snimanje muzike "na brzinu"! Ovde Branko Marušić-Čutura (desno) i ja smišljamo song za, kasnije najčuveniju radio-reklamu osamdesetih, "Foto Toni Stil"...

 

...A ovde foto-Toni lično (i on je desno!) i ja repriziramo song ispred njegove foto-radnje "...sa puno kolora, gde brzo radi slike, uspomene s mora!"

 

Kada je "namirisao" da se moja emisija polako pretvara u oazu domaće alternativne muzike, Dušan Pančić, mladi saradnik redakcije "Index 202" i menadžer grupe "Katarina II" (kasnije otišla u legendu kao EKV), pod hitno se pridružio ekipi "Ventilatora"! Odmah je preuzeo inicijativu oko zbrinjavanja demo-traka i audio-kaseta, pa je savršeno organizovana baza nove (i dobre) muzike počela enormno da se povećava.

Dovoljno je bilo samo da se pogledamo - i sve je bilo jasno: moramo da uvedemo demo-top listu! Najbolji način da se najbolji snimci sačuvaju od brzog zaborava. "Demo Top 10" krenuo je sa prvim danima 1983. godine, i to sa špicom čiji je lajt-motiv bio patetični refren Bouvijevog hita "Heroes": "...You can be heroes just for one day..." Heroji za jedan dan počeli su da žive punom snagom. Život jednih bio je dug koliko i život leptira, a drugi su, opet, odlazili u večnost.

Mi smo, iz subote u subotu, nudili pregršt predloga. Slušaoci su glasali. Divno je to što je bitisanje na Demo Top 10 listi "Ventilatora" bila značajna stavka u biografijama mnogih grupa (i pojedinaca) tog vremena, što su obavezno navodili kao dokaz uspeha u svojim prvim intervjuima raznim novinama i časopisima. Nabrojaću nasumce neke od (kasnije) uspešnih:

Katarina II (kasnije EKV, debitovala je pesmom "Ja znam"), Laki Pingvini ("Možda, možda" - snimak čiji šarm nije dostigla ni kasnija zvanična verzija za prvu komercijalnu ploču), Partibrejkersi ("Radio utopija", hipnotišuće sugestivna), Djakarta ("Amerika", sa izvanrednim Igorom Popovićem), Rex Ilusivii (alijas Mitar Subotić, jedna od najneobičnijih ličnosti domaćeg roka, dugogodišnji prijatelj i saradnik Milana Mladenovića, zaključno sa poslednjim zajedničkim projektom, "Angel's breath", posle kojeg su nas, jedan za drugim, napustili zauvek), Denis i Denis (Marina Perazić i Davor Tolja), Bezobrazno zeleno, Miško Plavi (kasnije u postavama ključnih grupa beogradskog roka), VIA Talas, Zak, La Strada, Aja Sofija, Psihomodo Pop, STRAH (projekat rok-kritičara i muzičara Aleksandra Žikića), Djura i Heroji, Karlowy Vary, Cacadou Look...

Snimci su stizali (ili su ih saradnici "Ventilatora" donosili) iz Beograda, Zagreba, Pule, Niša, Rijeke, Ljubljane, Zadra, Skoplja, Novog Sada, Sarajeva, Opatije, Mladenovca, Subotice, Splita - praktično iz svih gradova na čijim se alternativnim scenama dogadjalo nešto značajno i u čjim su, sve brojnijim, privatnim studijima nastajali zanimljivi muzički zapisi.

Do proleća 1983. nakupilo se toliko snimaka i toliko jakih top-lista da se ideja o izdavanju prvog kompilacijskog albuma nametnula sama od sebe. Opet je Dušan Pančić, odličan organizator i neiscrpni generator demo-ideja, povukao mamutski deo posla na svojim ledjima. Sve grupe uvršćene na ploču potpisale su ugovore, dizajner Konstantin Petrović osmislio je omot, snimci su, onoliko koliko je tehnologija tog vremena dopuštala, prečišćeni, a finalni remiks je odradjen u našem malom studiju. PGP RTB se bez reči prihvatila izdavanja ploče - i tako su "heroji za jedan dan" sačuvani zauvek.

Objavljen je serijal od ukupno tri LP ploče "Demo top 10 Ventilatora 202". Od nekoliko stotina emitovanih, vinilsku promociju doživele su ukupno 33 pesme na (gle koincidencije!) 33 obrtaja.

Neke od meni dragih demo-snimaka možete pronaći i u okviru MP3 ponude ovog sajta.

 

 

 

SVI DEMO ALBUMI

 
DEMO TOP 10 Ventilator 202, Vol.1

Montirano aprila 1983. i smešno malom studiju VIa Radio Beograda. Snimatelj i DJ Zoran Modli. Izvršni producent Dušan Pančić. Foto i dizajn Konstantin Petrović. Izdavač PGP RTB 1983.

Špica VENTILATORA: "Bugi-vugi za disk džokeja" Bora Djordjević i Zoran Modli / REX ILUSIVII: "Zla kob" / ŠTA SE VIDI KROZ DURBIN: "Želi da ga zaboravi" / PARTIBREJKERS: "Radio utopija" / BERLINEN STRASSE: "Maske" / MIŠKO PLAVI: "Hemija" / PETAR I ZLI VUCI: "Moroni" / 39. LEGIJA: "Smisao" / ZAK: "Kosmička balada" / LAKI PINGVINI: "Možda, možda" / VIA TALAS: "Ti"

 

DEMO TOP 10 Ventilator 202, Vol.2

Miksovano novembra 1983. u "Ventilatorovom" džepnom studiju VIa Radio Beograda. Snimatelj i DJ Zoran Modli. Pevani džinglovi Snežana Jandrlić i Biljana Krstić. Izvršni producenti Aca Baucal, Željko Stefanović i Dušan Pančić (tada na odsluženju vojnog roka). Foto i dizajn Konstantin Petrović. Izdavač PGP RTB 1984.

Špica VENTILATORA Zoran Modli / AJFEL NA KRAJU: "Mahatma" / ATLANTSKI POREMEĆAJ: "Ništa se ne dogadja" / TADAIMA: "Poželih" / BELO BELO: "Ružičasta bluza" / AJA SOFIJA: "Poslednji mangup sa Dorćola" / AJA SOFIJA: "Uvek si tu" / AMERIKA SNOVA: "Andaluzija" / VATROSTALNO STAKLO: "Ovih dana nije smela" / VANILA PAKT: "Andaluzija" / GUSTAPH I NJEGOVI DOBRI DUHOVI: "Upotreba majmuna"

 

DEMO TOP 10 Ventilator 202, Vol.3

Gotova (i neulepšana) muzika propuštena kroz elektronska kola džepnog studija "Ventilatora 202", u srcu masivne zgrade Radio Beograda, proleća 1985. Ploču pripremili DJ Zoran Modli i ekipa "Ventilatora". Izvršni producent Dušan Pančić. Foto i dizajn Konstantin Petrović. Izdavač PGP RTB 1985.

REX ILUSIVII: "Arabia" / FLEKE: "Slatka mala" / KARLOWY VARY: "Ratnici" / SAYONARA: "Neka draga lica" / LA STRADA: "Želje" / URSULA I PROVINCIJALAC: "Budilnik za Radmilu P." / BELO BELO: "Tamni vilajet" / PSIHOMODO POP: "Zauvjek" / OSKAROVA FOBIJA: "Beli dekolte" / SOLUNSKI FRONT: "Ratnom drugu čast" / MRGUDI: "Proleteri" / Odjavna špica

 

 

 

 

 

KOMPJUTERI NA RADIJU

 
Pričice iz popularne nauke provlačile su se kroz "Ventilator" još od prve emisije, dakle, od juna 1979. Tako je, recimo, svoju stalnu "ventilatorsku" rubriku nedeljom pre podne nadahnuto pripremao doktor Vladimir Ajdačić, sjajni propagator nauke, u (tehnološkoj) zajednici sa Mišom Milosavljevićem, nauci sklonog ton-majstora Radio Beograda. Kasnije je doktor Vlada prešao na TV ekrane i svojom elokvencijom, gegovima i smislom za dramaturške zaplete a'la Karl Segan, opčinjavao generacije radoznalih mališana.

Kada je "Ventilator" preselio krpice u studio VIa i prešao u termin subotnjih popodneva i predvečerja, intenzivirale su se priče o (dolazećim) kompjuterima. "Krivci" su bili moji prijatelji, inače ugledni sci-publicisti, koji su uredjivali ugledni časopis za popularizaciju nauke "Galaksija" - čiji sam saradnik i sam bio: Gavrilo Vučković, glavni i odgovorni urednik i poznati prevodilac SF i naučne literature, Jovan Regasek, njegov zamenik i prvi čovek koji je "namirisao" računarski bum, Tanasije Gavranović, takodje zamenik, odličan psiholog i izvanredna spona izmedju ljudi različitih stručnih profila i interesovanja, Zoran Živković, prvi Jugosloven koji je doktorirao na naučnoj fantastici, Aca Milinković, novinar-strelac i entuzijasta "nauke za narod" i, konačno, Dejan Ristanović, najmladji saradnik "Galaksije", koji se, samo par godina ranije, proslavio kao "vunderkind Rubikove kocke". Ovaj sekstet me je do guše uvukao u svoj svet, iz koga se vrlo brzo kristalizovao kao vodeća tema - kompjuter.

 

Ja u društvu kompjuterskih bardova nepunu deceniju kasnije, na jednom od rodjendana časopisa "Računari". Stoje: Dejan Ristanović, Jovan Regasek (pre nego što se definitivno preselio u Južnu Afriku) i Zoran Životić.

 

U poznu jesen 1983. u "Ventilatoru" se po prvi put začulo cvrčanje i pištanje jednog kompjuterskog programa. Bila je to kratka i korisna rutina za vlasnike "spectruma" nazvana "Paginator". Njen autor bio je Dejan Ristanović, a ovaj suludi atak na uši slušalaca izvršio sam na nagovor Jove Regaseka! Ostalo je istorija...

Od te hladne jeseni 1983. pa do poslednjeg zvaničnog "Ventilatora" kompjuteri su bili neraskidivi deo emisije. Poput demo-muzike, tako su i stotine kompjuterskih programa emitovane sa audio kaseta i studijskih traka, stižući, posredstvom FM predajnika Beograda 202, do "spectruma", "commodora" i "galaksija" ko zna koliko hiljada sve brojnijih vlasnika kućnih računara. U emisiji se naveliko raspredalo o primeni kompjutera u svakodnevnom životu, organizovale škole bejzika i mašinca, pravile top-liste najboljih programa, eksperimentisalo sa generisanjem govora i muzike na tim divnim, nezaboravnim i definitivno skromnim (a dragocenim) računarima.

Lično sam bio fasciniran novom dimenzijom radija: zahvaljujući emitovanim programima, čiji se analogni zvuk ponovo digitalizovao u kompjuterima slušalaca "dvestadvojke", radio je, po prvi put u svojoj istoriji, bio u mogućnosti da prenosi ne samo zvuk, nego i - sliku! Ponoseći se time, ponosim se i ljudima zahvaljujući kojima je "Ventilator", prvi medju elektronskim medjima, dao svoj doprinos kompjuterskoj revoluciji na našim prostorima.

 

Procitajte svedocanstvo Dragana Kremera

 

U ovom delu storije o "Ventilatoru" zaista nema potrebe da ja nabrajam sva ta draga lica koja su defilovala kroz emisiju, dajući svako svoj osobeni prilog tadašnjem princu, a danas nedostižnom kralju savremene civilizacije - kompjuteru. Bolje nego iko to je opisao (i pobrojao sve važne ljude tehno-"Ventilatora") Dragan Kremer, neopevani rok-kritičar, medijski hroničar i, svakako, jedan od najbitnijih ljudi ovdašnje rok ere, u svom tekstu "Medijski puč računara - nove želje slušalaca radija", objavljenom 22. januara 1985. u magazinu "Reporter". Zato vas molim da ga pročitate, bilo klikom na ilustraciju, bilo da kliknete OVDE. To će savršeno kompletirati sliku vremena i dogadjaja o kojima govorim, verujte mi...

U "Ventilatoru" su se popravljali neposlušni kompjuteri, neštedimice delili saveti novim vlasnicima mini-računara i početnicima u programiranju, razmenjivao se hardver (telefonom, poštom i na javnim okupljanjima fanova emisije), promovisale prve knjige na još pustom tržištu informatičkog izdavaštva - "Spectrum priručnik" i "Commodore za sva vremena" (njihovi autori bili su momci koji su na bazi prve zarade ovakve vrste osnovali, danas veliku i jaku, izdavačku kuću "Mikro knjiga")...

 

Djoko Vještica ("Beogradska razglednica"), Zoran Modli ("Ventilator 202") i Marko Janković ("Od doručka do ručka") na jednoj od godišnjica Studija B, sredinom osamdesetih. I Djoko i Marko su uskoro uveli kompjuterske blokove i u svojim emisijama, pa je ovo bila dobra prilika da razmenimo medjusobna iskustva vezana za cvrčanje i pištanje na radiju!

 

Rubrike posvećene računarima u časopisu "Galaksija" stopile su se u specijalno izdanje ovog časopisa, "Računari u vašoj kući", koje su svojim tesktovima i uputstvom za samogradnju prvog domaćeg kompjutera u kitu, računara "Galaksija", ispunila isključivo dva autora: programer Dejan Ristanović i samouki elektroničar Voja Antonić, legendarni konstruktor "Galaksije" (inače prvog domaćeg računara koji je masovno proizvodjen i koji je isto tako masovno ulazio u škole i domove pionira kompjuteristike). Nakon svega par brojeva, specijalno izdanje časopisa "Galaksija" preraslo je, 1984. godine, u prvi jugoslovenski kompjuterski magazin, "Računari".

Medijski uspeh kompjutera izazvao je reakciju i na drugim radio (a što ne reći: i TV) stanicama, ne samo u Beogradu, već i mnogo dalje - od Vardara pa do Triglava! Širom Jugoslavije orili su se iritirajući zvuci binarnih kodova sa audio kaseta, namenjenih kolekcionarima programa za "spektrume", "komodore" i "galaksije". Bilo je to pravo romantično doba sve pametnijih kućnih mezimaca, koji su tražili samo malo struje, stari televizor i pouzdan kasetofon. Svi su se zaklinjali u njih, i ne sluteći da ih IBM-ov PC posmatra kroz otškrinuta vrata, spremajući se za strahovitu ofanzivu u kojoj će bez milosti pregaziti i oterati na djubrište istorije te male, zanosne igračke od plastike...

 

 

U vreme kada su kompjuteri postajali zvezde "Ventilatora", nije bilo sajmova računarstva, nije bilo prodavnica kompjutera, nije bilo velikih kuća za promet hardverom i softverom. Radjali su se prvi "pirati" kojima sam pevao ode u emisiji, proglašavajući ih misionarima novog doba, slaveći njihov doprinos demokratizaciji računara! I sam sam preko radija "vrteo" ne samo originalne i za "Ventilator" pravljene programe domaćih autora, nego i piratizovane (dakle komercijalne) programe "krekovane" od strane istih tih pirata!

Ne pamtim ni sam koliko se puta "Ventilator" emitovao uživo iz popularnog "DOK"-a, džinovske knjižare u Skender-Begovoj ulici. Tu smo organizovali prvu "buvlju pijacu" računara, računarskog hardvera i programa za iste te računare. Možete samo da zamislite koliko je tu bilo materijala za dizanje temperature u emisiji i koliko su mnogobrojni posetioci i trgovci-debitanti (mahom tinejdžeri, pogadjate) bili uzbudjeni samim saznanjem da se nalaze u riznici prepunoj kompjuterske madjije. Bio sam i ja, pa kako tek ne bi oni!

 

U JAT-ovom hangaru u Vršcu, 1987. godine, iza elise desnog motora aviona "Cessna 310"

 

 

"Ventilator 202", bar onakav kakav sam ja vodio, zamro je poznih meseci 1987. godine. Ne znam da li sam to već napomenuo, no: radeći "Ventilatore", istovremeno sam bio zaposlen kao JAT-ov instruktor letenja u Pilotskoj akademiji u Vršcu. Te, 87. godine, najavljeno mi je da ću vrlo brzo sa školskih aviona da predjem na veliki "Boeing 727". Tri mlazna motora, tri člana posade, 160 putnika na udobnim sedištima... znate već kako je to. Znači, predstoji novo naporno školovanje, a to je značilo samo jedno: zbogom emisiji - i zagrej stolicu za novu, pilotsku šansu, Zorane!

Oprostio sam se od "Ventilatora" i od ekipe Beograda 202. Uostalom, u emisiji je sve već bilo rečeno i još jedan deo mog medijskog života bio je savršeno zaokružen. Dalje bi bilo samo ponavljanje već uradjenog. Uostalom, desetine i desetine drugih radio-stanica uvele su kompjuterske emisije, vrtele demo-grupe, slale reportere u avione i podmornice, dopuštale svojim voditeljima da sami miksuju na programu... Dizgine "Ventilatora" predao sam svojoj koleginici, popularnoj Dubravki-Duci Marković. Ona ga je prekrstila u "501" ("petsto kec"), preselila u noćni termin četvrtkom na Beogradu 202... ali, to je neka druga priča.

Ovo je bila moja.