"Dođite, milorde, sedite za moj sto. Napolju je hladno, a ovde prijatno.
Ne opirite se, milorde, spustite vaše patnje na moje srce,
Znam vas, milorde, ali vi mene, ne."


Ne, nisam došla, oduvek sam bila tu. Samo me niste primetili jer sam se sklanjala za kute vaših radosti.

Ne, nisam ostajala, pa nestajala. Oduvek sam bila tu, skrivena pod senkama života koje ste premeravali vašim dugim koracima, zamišljeni.

Ne, nisam se pojavila niodkuda. Oduvek sam bila tu. Jedino sam uzmicala pred vašim osmesima, da ne pobegnu, ne ustuknu iznenađeni, preplašeni.

Ne, nisam vaša maštarija, snovilica. Oduvek sam bila tu. U kraju vašeg oka, skrivena u plavoj suzi neisplakanoj, u premišljajućem uglu usne drhtave, u kaplji znoja stisnute vam šake, do bola. Samo me niste primetili.

Ne, nisam vam iluzija, sanjalica. Oduvek sam bila tu. U širite vašeg kaputa udenuta, u podvrtak vašeg rukava ušuškana, uz oštar rub kragne podmetnuta, da ne žulja. Samo me niste primetili.

Znam li ko sam, pitate?
Mislim, ona koja voli.

Samo to nisam primetila.