Ugledali su se na 2 svetlosne godine jedno od drugog. Prepoznali se. Ona je detektovala njegov pogled iza odbljeska svemirskog vizira. On - vrhove njenih grudi koje su probijale skafander tesno pripijen uz vitko telo. 

Ona je duboko udahnula oxygen iz boce. Rumenilom se odala koliko je svesna pretrage kroz koje prolaze: ona, njeni udovi, njena bedra, njene butine i prepone. Zadrhtala je nehotice. Pokušala je u bezvazdušnom prostoru da pobegne od prodirućeg pogleda i da se okrene, skrije od njega. 

On se divio gracioznosti kojom je ona polako, kao da ne želi, uvijala svoje telo. Otvarala se pred njim sa svih strana, nudeći mu se u kaleidoskopu pokreta o kojima je sanjao u nemerljivom vremenu kosmosa.

Ona je nevešto pokušavala da  uskladi svoje pokrete u neminovnom približavanju. Strepela je, a ipak, želela susret sa njim i odćutavanje spoznaje i želje koja je ophrvala. 

On je prilazio. Na domak figurina koje su ga opčinjavale, pokajao se i zažalio za spokojem koji je imao među zvezdama. 

Pogledali su se u oči. Kacige su same od sebe podigle oklope. Brojčanici su ludovali. Regleri otišli na crveno. Skeneri izgubili moć. Kompjuteri čekali. A ona i on se dotakli vrhovima rukavica i odgurnuli...lagano...jedno drugo, ka suprotnim galaksijama.