MLEČNI PUT - odredište X-ray

Znalo se da će doći do eksplozije, ali se nije znalo kada. Postojala je mogućnost, da zbog vremena, sažimanje ipak održi celinu. Pa ipak, krivina je bila isuviše oštra a centrifugalne sile prejake.
Svet se prepolovio...

Jedan deo je nastavio nestabilnom putanjom, pokušavajuci nemoguće - da zadrži nekadašnju kružnu orbitu. Ali, ne zadugo. Zauvek, oslobođen dela celine, gravitacione sile su mu dale neku drugu putanju, prema nekom novom, udaljenom sazvezđu, nastojeći da ponovo postigne sazvučje. Udaljeno gravitaciono jezgro je neodoljivo vodilo svemirskom magistralom sve većom brzinom prema udaljenoj galaksiji, a zatim, prema jednom perifernom suncu, prema jednoj predivnoj planeti.

Drugi deo se udaljio. Gravitacione sile su bile previše jake. Nastavio je svoj put, u dubinu svemira. Duž neke nestabilne spiralne putanje. Teško je bilo odrediti putanju u tom delu svemira. On je bio poznat po svojim sektorima tame. U momentu, kada je iz dubine svemira stigla nečujna grmljavina fatalnog bljeska i loma, orbita oko nebeskog tela X-ray je postala udaljena, pa ipak, stabilna. Kasnija istraživanja će utvrditi, koliko se putanja planete X-ray promenila u tom momentu. Koliko je morala da se prilagodi postojanju novog nebeskog tela i da li je, zapravo, postigla svoju novu, stabilnu putanju.

Planeta X-ray

Naučnici su sa oduševljenjem pristupili ispitivanju. Plavi oreol vazdušnog omotača je bio nešto jedinstveno u do tada poznatom svemiru - razlikovao se od amonijačne ili ugljen-dioksid atmosfere drugih, poznatih planeta. Površina je bila prelepa, graciozna, kao i sama njena putanja. Fascinirala je ravnoteža gravitacionih polja - njeni meseci su se već kretali svojim putanjama. Ipak nije bilo moguće da ispitivanja obuhvate široko područje, pa je doneta odluka, da se prvo ispita planeta X-ray.

Prve fotografije

Zbog uticaja obližnjeg sunca, osvetljen polumesec planete je zračio bojom i toplinom. Suprotni polumesec je podsećao na prelaz prema hladnom neumoljivom i proračunatom svemiru. Središnji deo - pojas između noći i dana je bio mešavina pregrejanog dnevog vazduha i hladnog, noćnog. Nagoveštavao je vrelinu i oluje.

Osvetljeni deo je omogućavao lagan pristup i merenja spektra - nije bilo teško odrediti karakteristike. Suprotni deo nije davao bitne podatke - sadržao je odraz svemira.
Pravi izazov je bilo područje između ove dve oblasti, najtajanstvenije, zbog karakteristika atmosfere.

Ispitivanja

Svemirska letelica je upućena u orbitu, duž središnjeg dela, radi prvog ispitivanja površine, a zatim radi izbora mesta za spuštanje.
Prvi snimci i analize su urađeni raletivno lako i jednostavno. Ispod tankog omotača se nalazio reljef, koji je izazvao najveću radoznalost.
Snimci su jednostavno dekodirani, pomoću memorisanih, poznatih obrazaca. Pa ipak, izazvali su veliko interesovanje: Gledajući sa severa prema jugu, mogla su se uočiti jezera, neobične boje i bistrine.

Dodir

Prvobitna ispitivanja su izazvala oduševljenje, a radoznalost je povećana do maksimuma, vodeći računa o važnosti misije.

Dva laka vozila su spuštena sa zadatkom da detaljno ispitaju površinu, uz punu autonomiju kretanja. Pri tome je površina bila relativno mirna pa su se kasnija ispitivanja nastavila i pomoću druge mehanizacije. I pored velike pažnje, dolazilo je do incidenata, koji su ličili na borbu sa stihijom. Pored sve opreznosti, elektronske munje su zamalo izazvale raspad sistema, što opet, nije mogao da bude razlog što je posle njih nastupio začuđujući mir.

Kasniji pokušaji su vršeni u bezbrojnim varijacijama a postignuti rezultati su uvek bili drugačiji, neočekivani, interesantniji od prethodnih.

Analiza

Nije bilo moguće zaključiti kada će se okončati ispitivanja. Putanja sistema je postala stabilna, pa je bilo dovoljno vremena da se posveti pažnja svim njenim karakteristikama. Kasnije su razvijene komunikacije, intergalaktički saobraćaj. Ispitivanja površine nisu preknuta, već su na neki način postala sastavni deo ostalih aktivnosti.

Planetin puni sjaj je nastao kada su okolni sateliti počeli da se pretvaraju u nove planetarne sisteme.

Zaključak

Svemirske putanje su u vremenu.

Ako pokušamo da ih menjamo, ili ignorišemo, pre ili kasnije doći će do lomova i ovladaće mržnja, neki svetovi će se udaljiti, van vidokruga.
Žalosno je, ako se napuštaju iz neznanja, lakomislenosti ili kao posledica spleta nesretnih okolnosti.

Pa ipak, ako postoje prave relacije, ravnoteža će se uspostaviti, često na najčudnije načine.

Izveštaj poslao 27.06.2111.
Čeda Bradić, FS astronaut