Za nju je on bio kralj doleteo na repu Vitlejemske zvezde. Bio je njen Bog, ona njegova pratilja, vernica. Njegova žena maštalica.

Bio je njeno zrelo jutro i sunčan dan. Luda noć i sladak san. Za nju je on bio staza, put, kojim se lako hodi, kojim se nevolja brodi. Čovek koji je kroz život vodi.

Za nju je on bio san osanjan, probuđen, pa omaštan, nestvaran, pa sačekan. Bio je njena čežnja i njena bol. Žeđ i kaplja koja je gasi, pustinja i prašuma koja je blaži.  

Bio je reč koja je prati, koju pamti. Za nju je on bio stih koji se rađa, pesma koja se događa, kojom se oslobađa.

Za nju je on bio kralj doleteo na repu Vitlejemske zvezde. Ili ma koje druge, svejedno.

On je njoj,
u prohladnim večerima,
dlanove grejao
usamljenim zvukom gitare.