Ostao je sam sa sećanjem. Lutao je usamljenim odajama koje su mrenom promaklih godina sprečavale prodiranje svetlosti. Album sa izbledelim slikama stajao je otvoren, započeta knjiga nedovršena. Popeo se uzanim, klimavim stepeništem, ka tavanu, bliže zvezdama.

Gitara ga je čekala, u mraku davno zaboravljena, taložeći prašinu po sebi.
Uze je u ruke. Nesigurno prebra početne akorde drhtavim prstima. Kroz maleni prozor ugleda nebo. I na njemu zvezdu padalicu.

 

 

 

 


 

Zažmuri.
Zamisli želju.
I ode, nasmešen.