Mislim da sam te noćas sanjala.

Bili smo na auto-putu ka Ljubljani. Ti si vozio. Ja sam kukuruze gledala kako niču ni iz čega.
I klasje žuto, zrelo. I jablanove kako promiču.

Došli smo do izvora Save. Ti si sa rekom govorio. Ja sam kamenčiće bacala, bele oblutke u vodi oprala. Glatke i hladne pod prstima, kao površ punog meseca ...
Izgledalo je tako stvarno.

Hodali smo zavejanom planinom. Ti si prtio stazu. Ja sam tražila tragove u snegu.
I sačuvane šišarke pod borovima. I promrzlog vrapca, da ga ogrejem, dlanovima...
Izgledalo je tako stvarno.

Plovili smo morem. Ti si kormilario. Ja sam mahala galebovima. Ćutala sa ribama, sa školjkama se otvarala. Morske zvezde na nebo kačila...
Izgledalo je tako stvarno.

Leteli smo nebom. Ti si me na krilima nosio. Ja sam žmurela. Ti si me ljubio.
I tada sam shvatila...

Da samo sam san sanjala.