Ne sećam se kada je to tačno počelo. Besane noći mrcvarile su moju dušu i telo. Nisam znala kako da se oslobodim prisilnih misli koje su poprimale obličja zloslutinih, višeglavih ala i senčile mrklinu u sobi, koja je umesto spokoja donosila nemir. Već prvim sumrakom, u meni bi počinjala da se gomila strepnja, svakim satom koji je odmicao bivala sve zgusnutija, do zagušenja. I desilo se. Uljuljkalo me u san lako, kao dete uspavanka.
Moj večernji ritual, bez koga ne želim da zaspivam.

Sačekam da se kuća utiša, da prvi san uhvati zidove i odaje. Kada i drvo zaćuti, odlazim pod tuš. Snažnim mlazom vode spiram događaje proteklog dana koje telo pamti. U slivnik, izmešani sa sapunicom, dugo otiču nevidljivi delići sumnjivih trenutaka koje nisam ni sa kim podelila. Tako ih se rotosiljam, sprečavam da se natalože i kroz pore uđu u mozak i srce. Licem okrenuta kapljicama upijam njihovu prozirnu nevinost. Moguće ostatke tvrdoglavog pamćenja zbrišem grubom stranom sunđera i žestokim trljanjem peškirom, do crvenila. Natapkam se kremom i sačekam da koža, prodisana, potpuno upije mirišljavost.

Do spavaće sobe lagano se penjem usnulim stepenicama, da ih ne probudim. Za koracima se suše vlažni tragovi bosih stopala. Meko se uvlačim u postelju, koja je otvorena, hladnjikava. Prekrivač navučem preko očiju, da me tama ne zaslepi. Okrenem se na desni bok. I prizovem svog čoveka.

Desna strana su naši razgovori. U tom položaju, ispružena, jedne ruke izbačene u svežinu sobe, druge podvučene pod obraz, razmenjujem misli sa njim. Pričamo o svemu i svačemu, reči se ređaju kao biseri na srebrnu nit, prosto se prepliću, ne stižući da iskažu sve što smo želeli. Smejemo se sopstvenim, pa ljudskim, pa raznim glupostima. O ružnim stvarima ne govorimo. Nikada.

Još uvek se smejuljeći nekoj njegovoj opaski, okrećem se ulevo. Sklupčam se, ruku koja je do tada bila napolju s olakšanjem ogrevam toplotom kolena. Na levom boku ćutimo ćutnjom koju samo nas dvoje čujemo. Žmurim i sagledavam njegovo lice. Na njemu se osmeh polako uozbiljava. Još mu se samo oči smeše. Otvara ruku za mene i ja se ušuškavam u sigurnom. Na dodir njegovih prstiju zadrhtim. I dalje se ne usuđujem, kao da je prvi put, telom da ga dodirnem. I tada me on oslobodi.

Ležem na stomak. Glavu zagnjurim u jastuk. Pupkom osetim vrelo.
I zaspim.

Na svojoj želji.