"The Oxford Academy of English" nalazila se u jednom rustičnom engleskom zdanju, okićenom gotikom, samo tako. Kao, uostalom, i svi Univerziteti u ovom starom univerzitetskom gradu. No, na svaka tri meseca, mladi ljudi bi dolepršali sa svih strana sveta, stizali u nju, kako bi joj udahnuli živost i egzotičnost.

Bilo nas je tušta i tma. Preko stotinu studenata, kosookih, crnih, providno plavih... Od slovenskih duša - jedna Hrvatica (koja je sebe radije smatrala Austro), i ja (ukoliko se ono pola Ugarskog izbriše). Zaista nemam ništa protiv Hrvata, ali ona je definitivno bilo za izbegavanje  - bila je muškobanjasta, arogantna i loše glumila otmenu Zagrebčanku, što nije ni izbliza bila. Sobu sam delila sa jednom Nemicom, koja je, kako već Švabe (kad već nisu Skandinavci) znaju, perfektno govorila engleski. Boring! I tako, bez mnogo dileme, odabrala sam društvo, a i ono mene: Latino amerikanci su u startu napravili uvodni karneval, tek da vide kako te stvari funkcionišu u šekspirovskom okruženju. Funkcionisale su!

Nan (čita se - Nan), bio je tajlanđanin iz mog razreda, odan i privržen, kao sav ostatak sveta iz koga je potekao. A pošto smo od početka on i ja delili klupu, ostao je moj najbolji drugar sve do kraja mog boravka u Engleskoj (kasnije smo i iz Oxfordske akademije zajedno zbrisali za London).

Marisa Caballe je takođe bila iz moje grupe. No, nije izbegla u Oxford baš iz favela Rio De Janeira, samo mi je sećanje na nju pomoglo da napišem tu razglednicu. Bila je rođena u Španiji, živela kao ćerka lekara, zaposlenog u UN-u tuda - svuda po Africi, da bi se na kraju skrasila u Riju.

Teja je bila Izraelka, koja je već tada pola svog dvadesetogodišnjeg životnog veka provela u jevrejskim logorima, kibucima, za obučavanje boraca i ratnika protiv:

Žan Pola, Libijca, ali iz stare i bogate libanske porodice, koji je nosio ime dragih mu francuskih okupatora, a vala se i družio sa Tejom. Na našim karnevalima i žurkama su zakopali sve besmislene ratne sekire. I voleli se kako samo suprotstavljene vere znaju.

Mehra, Persijka (samo pisnite da je iz Irana, a ne iz Persije). Šahov potomak lično. A na čelu joj ne piše ništa od toga, osim istetoviranog mladeža. A igra uz brazilski ritam, kao da nije ponikla iz zemlje u kojoj su u (hvala Bogu prošlom), dvadesetom veku, žene kamenovali ako na nosu ne nose zar.

I još neki divni likovi iz Brazila, Argentine, Meksika...