Ovog puta, za razliku od prve knjige, nema šta mnogo da se kaže: sve što sam u nju spakovala već više od godinu dana gledate i čitate na ovom sajtu. FS/SF razglednice pod dirigentskom palicom Čede Bradića, a u besprekornom izvođenju Zorana Modlija u njegovom Zair-u. Drugi deo knjige je nastao iz igre, a ja nekako i dalje verujem u nju.

Ipak, ovo je nešto više od uobičajene konvencije koja se odnosi na hvala domaćinu sajta i prijateljima koji su me prvo naterali a zatim podržali  da nastavim da pišem u jednoj novoj formi.

Ne bih ja njima zahvaljivala zbog same podrške, koliko zbog toga što su svojom upornošću, izgleda mi i verom, uspeli u meni da pobude ako ne dar, ono mogućnost da se na ovakav, slojevit način izrazim. Hvala im.

Pisanje na internetu i za internet se poprilično razlikuje od uobičajenih formi pisanja. Izvesni background mi dozvoljava da o tome nešto kažem, vučem ga za sobom: i majka i muž su mi bili novinari. Nikada neću zaboraviti šlajfne papira koje su donosili kući,niti kako je sh zamenjivalo sa š, dok je cc važilo za č. Vreme koje je davno prošlo, ali samo u tehnološkom smislu. U poimanju ljudskog života, jedva se jedna generacija domantrala do puberteta.

Šta su meni moji drugari dali, a da se pobornici anti-interneta ne prevrnu k'o rukavica: mogućnost da kroz grafički, koloritni, slikoviti, zvučni, multimedijalni pristup, uz ono malo reči koje mi iza svega toga ostane, napišem i novu knjigu. Malo li je?

DALJE