Nedeljnik za informatičko-komunikacione tehnologije
i mobilne trendove
 
 
     
 

Tehnologije

 
 
Piše: Violeta Ivković
 
Hi-Tech ratovanje

Pored bezbroj korisnih i dobrih stvari koje nam pruža savremena
tehnologija, ima i takvih za koje bismo više voleli da ih uopšte nema

Stručnjak za demontiranje bombi kome kapi znoja cure niz čelo dok pokušava da „provali“ pravu kombinaciju, odlučujući se nekako uvek za crvenu među raznobojnim žicama, može da se vidi još samo u holivudskim filmovima, a nestanak starih satnih mehanizama za aktiviranje bombi jedino je mogao da obraduje medicinare jer su stetoskopi kojima su se osluškivali sumnjivi paketi vraćeni onima kojima pripadaju - lekarima.

Krugovi nasilja

Pored bezbroj korisnih i dobrih stvari koje nam pruža savremena tehnologija ima i takvih za koje bismo više voleli da ih uopšte nema. U upotrebi su pametne kuće, pametni automobili, čak i pametne veš mašine i aparati za kafu…  Ali su u upotrebi i pametne bombe, sofisticirana vojna tehnologija i komunikaciona nadmoć oko kojih se lome koplja sa zastrašujućim posledicama. A poslednjih decenija intenzivno se radi baš na usavršavanju sredstava za ubijanje i uništavanje.

Redosled stvari nekako ide tako da se takvi tehnološki izumi osmišljavaju i „krčkaju u vojnim laboratorijama najvećih i najmoćnijih kako bi bili korišćeni protiv raznih neposlušnika širom planete. Potom im se ti isti ubilački proizvodi kao bumerang vraćaju pošto stignu u ruke oružano slabijih, ali za ubijanje jednako motivisanih, često istih onih militantnih organizacija zbog kojih se i krenulo u proizvodnju pametnog oružja. Začarani krug iz koga kao da nema izlaza.

Primeri kosmičke moći

Kada je u pitanju savremeno naoružanje u najrazvijenije zemlje sveta svakako spadaju SAD. Mnogo vrhunske tehnologije je ugrađeno u oružje kojim raspolažu Amerikanci i njihovi saveznici. Oružane snage SAD-a poseduju niz uređaja s neverovatnim mogućnostima. Avioni mogu da emituju i primaju video signale od specijalnih snaga na terenu, rakete mogu da se aktiviraju iz pilotske kabine, roboti pretražuju mete kako bi se izbeglo dovođenje trupa u opasnost, razvijene su bombe koje emituju jak elektromagnetni impuls koji je u stanju da onesposobi elektronsku opremu kao što su računari i telefoni. Najnovija tehnologija ugrađena u oružje znači da će ono biti mnogo preciznije i, kako kažu vojni stručnjaci, verovatno izazvati manju “kolateralnu štetu”.

Jedno takvo oružje je nama dobro poznato. To su avioni B2, zvezde rata na Kosovu. Oni su u rat uveli novu dimenziju tehnološke nadmoći. Bombe koje su bacali, u komplikovanoj vojnoj tehnologiji nazivale su se JDAM ili municija za zajedničke direktne napade (Joint Direct Atack Munition). To su precizno vođene pametne bombe koje se razlikuju od drugih projektila jer nemaju sopstvenu snagu. JDAM su bombe teške preko 900 kilograma, koje pogađaju mete sa zapanjujućom preciznošću i relativno malom kolateralnom štetom. Radijus tačnosti smanjio se na manje od metra, a moć pogađanja je za samo osam godina drastično porasla. B2 bombarder mogao je da nosi 16 bombi čime se moć pogađanja povećavala najmanje osam puta. Ali, pošto je svaka bomba bila mnogo preciznije vođena, a eksploziv unutar njih mnogo snažniji (bomba od 230 kg u 1999. bila je daleko smrtonosnija od bombe iste težine iz 1991. godine zbog više smrtonosnog eksploziva), to je kapacitet napada imao faktor daleko iznad osam. JDAM je bio mali, ali značajan tehnološki proboj, pametna bomba koja, kada se prikači za glupu bombu, omogućava da ova reaguje na sistem globalnog pozicioniranja (GPS) kontrola navigacije.

Nove bombe i projektili bili su pametniji od starih, koristili su GPS i dobijali precizne informacije koje su se svakog minuta pohranjivale u mozak B2, čak i kada je bio u letu ka metama. Puristi su ga zbog kosmičke tehnologije uzete od satelita nazvali ne primerom vazdušne, već kosmičke moći.

Ratovi robota

Danas se podjednaka važnost daje sredstvima koja bi trebalo da onemoguće i onesposobe ubojita dejstva oružja. Pametne bombe koje same pronalaze ciljeve onesposobljuju drugi pametni projektili, robote koji prete eksplozijom demontiraju drugi roboti. Roboti proveravaju prtljažnike u avionima, preko robota se pregovara sa otmičarima i teroristima, roboti se šalju u špijunažu i na tajne zadatke. Smanjuje se broj ljudstva u vojnim i policijskim redovima, a o nekadašnjoj borbi prsa u prsa nema ni govora. Sve vodi ka tome da se uskoro neće voditi rat ljudi već rat robota.

Proteklog meseca u Londonu i Glazgovu britanska policija je na nekoliko sumnjivih vozila izvela takozvane „kontrolisane eksplozije“. Isti metod je primenjen i pre dve godine na vozilu u Lutonu, u kojem se nalazio ruksag s eksplozivom. Ukoliko nije moguće doći do inicijalnog detonatora za koje se u poslednje vreme najčešće koriste mobilni telefoni, pre namerno izazvane detonacije prostor oko vozila obezbedi policijskim kordonom i svi udalje na bezbedno odstojanje. No, pre toga je potrebno utvrditi da li se u sumnjivom automobilu zaista i nalazi bomba, što znači da se proverava unutrašnjost kola uz što je moguće više opreza i tako da se sačuvaju dokazi. Za ovaj rizičan posao se već godinama umesto stručnjaka za eksploziv koriste roboti.

U Engleskoj, roboti koji se koriste za ovu svrhu opremljeni su malim pištoljem kojim otvaraju auto ili razbijaju prozor na njemu. Tek kada se potvrdi postojanje eksplozivne naprave i robot pomoću kamere stručnjacima omogući dobar pregled, počinje priprema za kontrolisanu eksploziju pri kojoj je cilj da se raznesu svi osetljivi delovi uređaja dok samo eksplozivno punjenje ostaje netaknuto.

Američka policija je od terorističkog napada 11. septembra 2001. povećala bezbedonosne mere i odvojila značajna sredstva kako bi uvela sličnu opremu. Njihovi roboti mogu da se penju uz stepenice i otključavaju vrata automobila i opremljeni su sa po četiri rotirajuće kamere sa moćnim zumovima koje su optičkim kablom povezane sa kontrolnim monitorom. Ovi roboti se takođe koriste i u pregovaračkim procesima jer poseduju povratnu radio vezu. 

Kad um nije razum

Da bi se govorilo o pametnom naoružanju mora se biti veliki zaljubljenik u tehnologiju ili fasciniran oružjem. Jednako, na to bi trebalo da se gleda kao na neverovatne mogućnosti do kojih mogu da dovedu udruženi savremena tehnologija i čovekov um. I tu mora da se stane. Onog trenutka kada modernu tehnologiju zamenimo sa tehnologijom za ubijanje (koja pritom nije kompjuterska igrica), a čovekov um za razum, bolje je pridružiti se anti-ratnim demonstracijama širom sveta. Jer, kako zanemariti ono što poručuju britanski demonstranti – Pametna ili glupa bomba i dalje je bomba.

     
  27. jul 2007.