ODGOVORI ZA INFORMATIČKO DOBA
Lični stav
Piše: Violeta Ivković
Facebook ili realnost – kome treba stvarni život?
(II deo)

MAJKA PRIRODA (I DRUGI AUTORI) NAPRAVILI SU ODLIČNE ZAMENE
ZA VEĆINU SVAKODNEVNIH INTERAKCIJA LJUDI NA FACEBOOKU

 

Preporuka: Nastavak teksta čitati uporedo sa osvrtom Stiva Foksa, pod istim naslovom, iz prethodnog broja. Nepokolebljivi vernici u tehnološkog boga naći će ga na adresi www.mikro.rs/veze/2097.


Imam problem sa životom, a naročito s njegovim igrama. Sviđale su mi se odmalena, ali kada ih nisam našla na Facebooku, upala sam u vremenski vrtlog. Pošto i nemam kakav-takav život u kome me očekuju obaveze, nisam ni kontrolisala tu opsesiju. Međutim, dok sam čitala „Facebook ili realnost – kome treba stvarni život?“ iz novembarskog Mikra, palo mi je na pamet pitanje: šta biva ako život na Facebooku i nije tako dobar kao stvarni?

Ovde, ipak, prestajemo sa iskrivljavanjem sjajnog teksta Stiva Foksa. On je poslužio kao podsticaj za ovu temu i toplo ga preporučujem. Reč je, dakle, o najpoznatijem portalu za druženje na Internetu, alias Facebooku.

Informacija koja je u julu prosleđena putem MikroVesti, i shodno tome je već bajata, kaže da Facebook ima 250.000.000 korisnika. I to samo tri meseca pošto je dostigao granicu (ima li je uopšte?) od dve stotine miliona! Matematika i logika upućuju na to da bi ih do danas moglo biti i preko tri stotine miliona. Budući da se radi o nekrunisanom kralju društvenih mreža, u računici se ne može prenebregnuti ni poslovična doslednost Internet korisnika. U skladu s tim, Facebook bi do 2012. godine (kada se očekuje da će na našoj planeti živeti sedam milijardi ljudi), trebalo da zaposedne barem sedmina zemljana.

Na ovom mestu opet ćemo prikočiti, jer ako zbog ovih brojeva ne pobrljave serveri, provajderi i računari, mi svakako hoćemo. A pre svega, da bismo i sami priznali – Facebook je ovladao svetom.

Kako je to uradio? Lako! Prvenstveno tako što je spoznao ljudsku narav. On se nije dodvoravao (kao MySpace i forumi), niti je bio „njanjav“ i bolećiv prema čoveku poput Skypea i Internet pričaonica. S druge strane, promućurno je ostavio mogućnost da čovek ulepšava sebe (predstavu o sebi), ponudivši mu sijastet varijanti. A pošto svako ko je prebacio trinaestu godinu, ili se oseća i ponaša tako, može da pristupi Facebooku, aplikacije su, razume se, user friendly.

Istraživanja su pokazala da osobe koje Facebook koriste manje od godinu dana vide ovu društvenu mrežu kao kanal za privatnu, jednosmernu komunikaciju. Napredni korisnici je, naprotiv, doživljavaju u najmanju ruku kao dvosmernu, platformsku komunikaciju „mnogih s mnogima“. O profesionalnim korisnicima Facebooka i da ne govorimo; za njih je on ne samo povlastica na Internetu na kojoj oblikuju i preobličavaju kompanije ili grupacije i njihov imidž nego i nezaobilazan način za okupljanje potrošača, pobornika, sledbenika... Razborito je, prem­da ne baš jasno, kako u opštem zamešateljstvu i gužvi Facebook uspeva da izdvoji takozvane „plemenite korisnike”, kojima služi da svoja saznanja podele s drugima.

Možda baš stoga što je Facebook krajem dvadesetog veka stvorio momak s Harvarda (Mark Cukerberg) samo da bi lakše preboleo neuzvraćenu ljubav? Ali Facebook je bio i njegov studentski rad, a tome su mu pomogla još dvojica kolega, Dastin Moskovic i Kris Hjuz. Tuga je ubrzo prevladana, najpre tako što se na Mreži, među studentima, pročulo da se na Facebooku nalaze informacije o njima samima, što je opet moglo da pomogne u ljubavnim podvizima i udvaranjima. Priča o Facebooku kao Amorovoj streli hitro se odapela i proširila na Stenford pa na Jejl, a potom...

Možemo li da zaključimo kako je, u stvari, ljubav pokrenula najveću društvenu mrežu? A šta ćemo sa ogromnom finansijskom dobiti koja se svakodnevno sliva iz Facebooka i koja se iz dana u dan uvećava i puni džepove njegovih osnivača, a posredno i mnogim snalažljivim korisnicima? Da li to umanjuje i uni­žava prvobitnu zamisao ove društvene mreže? Ukoliko na tako nešto i pomislimo, neće nas opovrgnuti ni Internet ni Facebook – već sam život.

Sada, ako ne zamerate, pohitali bismo da otvorimo profil na Facebooku. Nekako nam se promigoljilo, pa ga još nemamo. A bliži se Nova, 2012. godina.

decembar 2009.