ODGOVORI ZA INFORMATIČKO DOBA
 
 
     
 
 
 
 
Piše: Violeta Ivković
 
Idemo na Mars?

Feniks je sleteo. Dobrodošli na severne ravnice Marsa” - tim rečima je kontrolor leta
sa Zemlje najavio početak možda i najvažnije svemirske misije do sada
 

Crvena planeta je 25. maja ove godine prihvatila novog zemaljskog gosta, letelicu Feniks Mars Lender. Tokom tromesečne misije, ovaj mehanički istraživač će burgijati, kopati i rovariti po ledenoj površini Marsa ne bi li na njemu pronašao tragove života.

Feniksova odiseja je zapravo počela onog dana kada je američka svemirska agencija NASA objavila vest da je njihov robot Spirit na površini te planete pronašao tragove mikroba, što je nagoveštavalo da je na toj planeti nekada postojao život. Naučnici su na snimcima otkrili tragove aktivnosti mikroorganizama, a sastav tla je ukazivao na vulkansku stenu što je došla u dodir sa vrućom vodom, odnosno prirodnom sredinom koja je u prošlosti mogla biti pogodna za razvoj mikroba. Prema rečima Stiva Skvajersa, rukovodioca naučnog tima koji je radio na razvoju Spirita, slične lokacije na Zemlji obično vrve od bakterija i stoga je bilo logično pretpostaviti da je to bio slučaj i u prošlosti Marsa.

Voda je život

Tokom dve decenije, posle dotad najskuplje i najambicioznije misije Viking iz 1975, Mars je smatran mrtvom planetom. Izraz kojim su naučnici opisali mesto sa kog su instrumenti sondi Viking 1 i Viking 2 sakupili uzorke bio je samoujalovljeno”. Međutim, nakon što su dva istraživačka vozila agencije NASA, Spirit i Opportunity pronašla dokaze da je na Crvenoj planeti nekada bilo vode, a svemirski brod Odyssey koji oko nje orbitira registrovao velika podzemna skladišta vodonika na severnom polu, priča se promenila.

Potpomognuta ovim otkrićima, NASA je početkom avgusta 2007. lansirala istraživačku sondu Feniks Mars Lender, čime je otpočelo njeno dugo putovanje ka Marsu u potrazi za vodom, ali i za mogućim životom. Ova istraživačka sonda je sletela na severni pol 680 miliona kilometara udaljene planete i tu se prizemljila. „Naš plan je da dodirnemo, osetimo i možda, kao Sveti Gral, pronađemo tragove postojanja organskog”, izjavio je Barry Goldstein, rukovodilac projekta u Laboratoriji za mlaznu propulziju (Jet Propulsion Labaratory), agencije NASA.

To je prvi put da NASA obavlja ispitivanja na drugoj planeti, za koju se veruje da ima vode. Isto tako, prvi put se u neki drugi svet šalju složeni instrumenti koji mogu da skeniraju, uvećaju, pripremaju i analiziraju uzorke bez direktnog učešća čoveka u tome.

Duga ruka tehnologije

Geografska širina na koju je sleteo Feniks Mars Lender odgovara položaju Aljaske na Zemlji. Tokom zime, tlo Marsa je pokriveno debelim slojem ugljen-dioksidnog leda i stoga je sletanje bilo planirano za rano leto kada CO2 ispari i kada su vidljive manje stene i prašina. Ukoliko ne bude uočen led kome se naučnici nadaju, velika je verovatnoća da će ga na  -16°C, koliko iznosi temperatura u ovom periodu, biti na svega nekoliko centimetara ispod površine Marsa.

Za razliku od dosadašnjih svemirskih stanica koje su upućivane u slične pohode, Feniks će ostati na jednom mestu do završetka svoje misije. Ugrađeno naučno znanje i tehnologiju on će koristiti pomoću produžene mehaničke „ruke“. Istraživačka stanica će njome upravljati sondom za ispitivanje i sakupljanje uzoraka iz svoje neposredne okoline i prosleđivati ih nizu instrumenata.

Feniksova robotička ruka je najduže pomagalo koje je NASA dosad postavila na svemirsku letelicu. Sonda za ispitivanje je morala biti prilagođena tvrdoći leda na Marsu, a kompanija Honeybee Robotics Spacecraft Mechanisms je napravila specijalnu bušilicu koja je pričvršćena za sondu. Uzorci koje ruka sakupi stavljaju se u termički i gasni analizator, sastavljen od osam malih peći koje će, svaka ponaosob, analizirati sastojke tako što će ih zagrevati tokom tri dana na približno 1000 stepeni Celzijusa. Za to vreme, načnici na Zemlji će pratiti promene uzoraka, od čvrstog preko tečnog do gasovitog stanja. Hemijski sastav gasova će na kraju ispitivati moćni spektometri, dok su mikroskopi podešeni tako da mogu prepoznati i bakterije. Sve što na relativno niskim temperaturama bude isparilo može da ukaže na organske supstance. Cilj poduhvata je da se ustanovi postojanje vode i sadržaji ugljenika u njoj, a ukoliko danas u ledu Marsa postoji život, Feniks je potpuno opremljen da ga prepozna i dopre do njega.

Pronalaženje organskih elemenata ne bi bio i konačan dokaz o postojanju života, ali bi bio značajan korak u procesu dokazivanja da je on na Marsu moguć, ili bar da je Crvena planeta nekada bila stanište života. U svakom slučaju, šta god već započeta istraživanja budu donela, više ništa neće zaustaviti naučni entuzijazam koji je podstakla majska vest o uspešnom sletanju Feniks Mars Lendera.

     
  jul/avgust 2008.