ODGOVORI ZA INFORMATIČKO DOBA
 
 
     
 
 
 
 
Piše: Violeta Ivković
 
Anatemisani Internet

„Internet je asocijalan, umno zatupljujući, po zdravlje rizičan eksperiment i zato nam i ne treba. Ovakve i slične izjave nisu samo pojedinačni izlivi gneva nego otvorena mišljenja i stavovi zvaničnih vlada pojedinih zemalja u kojima je Internet, i tako omražen i omalovažen, ipak uspeo da se udomi.
 

Antiglobalisti ga smatraju „tekovinom globalizacije“, kineska komunistička partija svojim „potencijalno najvećim neprijateljem“, fundamentalisti sa Istoka „bogohulnim i prljavim“, a diktatori „kolonijalnim oruđem“. I pored svih tehnoloških obećavanja, Internetu se nikako ne dâ da postane vesnik ere globalne prosvećenosti.

Zastupljenost Interneta odavno se meri u planetarnim okvirima. Ima ga doslovce svuda gde ima tragova civilizacije i tehničkih mogućnosti da se pristupi Mreži. Negde je spor, gdegde se prekida, drugde strpljivo čeka da se Zemlja „namesti“ u odgovarajući položaj ka satelitu, ali je tu. U stvari, naizgled je neverovatno što je Internet uopšte uspeo da se „provuče“ kroz sve tehnološke, ali i mnoge kulturne, etničke i političke barijere.

Kulturološki šok

Tehnički je uvek sve rešivo uz dobru volju i nešto materijalnih sredstava. Mnogo je veći problem da se prevaziđe kulturološki šok koji je Internet izazvao. Prvi udar informacionog cunamija koji je zahvatio šaroliku populaciju širom sveta apsorbovan je opravdanim hvalospevima o Internetu kao efikasnom sredstvu komunikacije, nesebičnoj fondaciji znanja i jeftinom a neiscrpnom izvoru informacija. I kada se pomislilo da će sve dobro proteći i da će Mreža za sva vremena pokroviteljski opasati ceo svet, protivnici slobode misli i govora počeli su da joj mrse konce.

Vladari i vlade nekih država pribegavaju svakakvim postupcima ne bi li Internet „stavili pod svoje“. Po nepisanom pravilu, što je u državama manje ljudskih prava, veća je potreba da se Internet „zauzda“ i omeđi merilima i standardima tamošnjih vlasti. To se radilo, i još uvek se radi cenzurom, zabranom, blokiranjem, filtriranjem, obaranjem mrežnih sistema. Pojedine Web lokacije, portali i pretraživački servisi formalno se zabranjuju, a praktično blokiraju. Ipak, nema tih represivnih mera koje su uspele da sa informacionog prestola zbace jednom uspostavljenu vladavinu Interneta. 

Olimpijada može, ali ne i Internet

Bez obzira na najveći broj korisnika u svetu, Kina  i dan-danas Internet vidi kao rastuću armiju tajnih Web agenata i opasnih špijunskih programa. Godinama je već na snazi državni ukaz kojim individualni autori Web dnevnika i administratori Internet biltena moraju da se registruju i da dobiju odobrenje od državnih organa, ili im u suprotnom preti zatvaranje Web prezentacija uz odgovarajuću novčanu kaznu. Sa druge strane, zanimljiv je podatak da predsednik kineske vlade Ven Žibao ima profil na Facebooku (Deda Vu) i već je stekao nekoliko stotina hiljada prijatelja, jasno i kritičara.

Nakon što su kineske vlasti na svojoj teritoriji blokirale pretraživač Google, a njegovi rivali Yahoo i Microsoft poklekli pred kineskim zahtevima, na scenu je stupila IT diplomatija. Već nakon prvih, preliminarnih susreta, dogovoreno je da Google razmotri svoja poslovna načela i da ih prilagodi kineskim principima cenzure. Sergej Brin, suosnivač Googla, izjavio je da će, iako nesrećan zbog skupa postavljenih pravila, ipak prilagoditi svoj pretraživač radi pružanja više informacija i veće efikasnosti na području Kine". U znak dobre volje Google je u kineskoj verziji pretraživača (google.cn) iz namenskog menija izostavio sve detalje koji se odnose na događaje iz juna 1989, kada se zbio događaj na trgu Tjenanmen, i tako samog sebe cenzurisao.

Pod blokadom su, od oktobra 2005. do novembra 2006, bile i engleska i kineska verzija mrežne enciklopedije Wikipedia; ograničavane su Web lokacije koji dozvoljavaju razmenu video zapisa (YouTube, tudou.com, 56.com i Yoqoo), a sporadično su zatvarani Internet kafei zbog „pogubnog uticaja na omladinu“. Prošle godine, u kampanji „čišćenja nezdravog Internet sadržaja“ kineske vlasti su onemogućile pristup do 44.000 Web lokacija i uhapsile skoro 900 ljudi, a još 1.000 je platilo globu zbog kršenja krutog kineskog zakona o Internet sadržaju. Prema saopštenju zvanične kineske novinske agencije Sinhua, blokada Interneta će potrajati do kraja Olimpijskih igara 2008. koje se od 8. do 24. avgusta održavaju u Pekingu.

Internet po mojoj volji

Internet u Zimbabveu je donedavno bio jedan od retkih medija putem s kojeg je opozicija mogla da emituje svoje poruke, dok su televizija, radio i novine bili pod punom kontrolom državnog aparata. Zimbabve je spadao u malobrojne afričke zemlje u kojima je Internet dobro prihvaćen - još 2002. godine bilo je registrovano 100.000 korisnika. Sasvim očekivano, predsednik Robert Mugabe je izjavio da je Internet kolonijalno oruđe i da ga pojedine zemlje koriste zarad globalne dominacije.

Da bi izbegla nepopularne mere zabrane, vlada Zimbabvea je pokušala da ih ublaži tako što je od Internet pretraživača i davalaca usluga zahtevala razne oblike saradnje". Od njih se tražilo da otkrivaju detalje e-pošte opasne po vladu, kao i one koji govore protiv nje, što je u svetu pobudilo pitanje o ulozi davalaca Internet usluga u nadgledanju Internet saobraćaja. Međutim, davaoci Interneta u Zimbabveu su se pobunili, sa obrazloženjem da su oni prvenstveno zaduženi za pružanje usluga i da nisu odgovorni za njihov nadzor, niti za policijske poslove”. Naročito ih je zabrinulo što bi tokom istraga morali da pruže detalje u vezi materijala koji se odnosi na sve, od skarednosti do antinacionalnih aktivnosti." Na stranu što je davanje takvih informacija tehnički neizvodljivo zbog ograničenog kapaciteta za skladištenje e-pošte. Ali, ako je neko rešio da obuzda elektronsku prepisku, tako mora da bude.

Bogohulni Internet

U Saudijskoj Arabiji Internet  su strogo zabranjene prezentacije koji sadrže neumesne šale, pornografiju (što podrazumeva i prikaze kupaćih kostima), kao i informacije o aktuelnoj politici i neprijateljskim stavovima o Srednjem istoku uopšte. Razlog zbog kog je vlada ove zemlje onemogućila pristup mnogim Web lokacijama jeste "obesvećenje islamske tradicije i kršenje nacionalnih propisa". Ukoliko neko i pokuša da pristupi ma kojoj zabranjenoj lokaciji, smesta će biti preusmeren na zvaničnu Web stranu vlade, a na njoj je - preko celog ekrana - objavljeno upozorenje o zabrani. Ipak je, valjda u ime demokratičnosti, omogućeno da se na ponuđenu adresu e-poštom pošalje zvaničan zahtev da se pregledaju prokažene Web stranice, uz opširno obrazloženje zašto bi to trebalo dozvoliti. Zahtev potom u dalje razmatranje preuzima vladin Internet servis, koji donosi i konačnu odluku.

Nekoliko islamskih zemalja je bezuspešno pokušavalo da blokira YouTube, vodeći Web portal za razmenu video sadržaja, zato što je „glavni eksponent bogohulnog Interneta“. Povod za to je gotovo uvek bio video snimak koji bi neka vlada, ministar ili sudija proglasili uvredljivim. I skoro uvek bi takav potez  izazovao još veće interesovanje korisnika za YouTube, a naročito za problematičan video sadržaj. Prema izveštaju nevladine organizacije „Reporteri bez granica“ Turska je nedavno izglasala zakon koji vladi dozvoljava da blokira Web lokacije na kojima se kritikuje i vređa Kemal Ataturk, osnivač moderne Turske. Taj potez je propratio sudski nalog zabrane YouTubea, čiji je neprikladan video snimak svemu i prethodio.

Pakistan je do te mere naljutio Internet bogove da su se sa njim ozbiljno poigrali na Mreži. Telekom PCCW Limited, najveća telekomunikaciona kompanija sa sedištem u Hong Kongu koja prenosi najveći deo azijskog Internet saobraćaja, omaškom je blokirala YouTube u 70 zemalja i preko 800 gradova. Taj posrednik u pristupu Internetu je, po nalogu pakistanske vlade da s YouTubea „pažljivo“ isključi tamošnje korisnike Mreže, pogrešio u podešavanju protokola. Tako se Pakistan, umesto da diskretno ukloni svog elektronskog neprijatelja, istoga trenutka našao, ocrnjen, u središtu svetske pažnje. 

Cenzura na civilizovan način

Nisu samo vlade Trećeg sveta i zemalja udaljenih od Amerike i Evrope sklone „prekrajanju“ Interneta. Kompanija British Telecom (BT) među evropskim davaocima usluga slovi za Internet čistunca, jer hiperveze do diskutabilnih Web lokacija najčešće vode ka omrznutoj poruci Page not found". Ovakav vid nezvanične cenzure posledica je uvođenja programa za filtriranje pomoću kojih se ispod žita blokira pristup Web prezentacijama koji se nalaze na listi Fondacije za nadzor Interneta (Internet Watch Foundation). Međutim, odgovora na pitanje zašto se korisnicima Interneta jasno ne stavi do znanja da prate hipervezu ka zabranjenoj Web prezentaciji i ko je odgovoran što je ona uopšte i postavljena - nema.

Puritanska Amerika se odavno priklonila cenzuri Web prezentacija sa pornografskim sadržajem, ali i onih koji mame kockare u duši. Filtriranje takvih lokacija nije neuobičajeno. Ali su zato nedavna ograničenja Mreže koju koriste američki vojnici u Iraku izazvala burno negodovanje javnosti. Trinaest velikih Web lokacija, među kojima su se našle MySpace, YouTube i MTV.com i zvanično su zabranjene, uz obrazloženje da koriste „veliku širinu opsega“. Dabome, vojnicima je ostavljena mogućnost da se sa svojim porodicama dopisuju e-poštom isključivo preko portala Yahoo i AOL. Stroga regulativa zahteva od oficira da pregledaju i procene sve što američki vojnici postave na Mrežu, kako se ne bi desilo da u svet „procure“ i poverljive informacije. No kako to već u vojskama biva nešto se prvo zabrani pa tek onda uzima u razmatranje.      

Proračunato s računarom

Prethodnih meseci su hiljade Kubanaca pohrlile u susret mogućnosti da prvi put postanu vlasnici mobilnih telefona i DVD uređaja. Jedna od poslednjih zabrana u ovoj karipskoj zemlji, koju je u maju povukao kubanski predsednik Raul Kastro, odnosi se na uvoz i prodaju računara. Kubanska tehnološka liberalizacija je ipak obavljena, ali obazrivo: pristup Internetu je strogo ograničen i dostupan samo u određenim institucijama, školama i na fakultetima. Delimično zbog američkog trgovinskog embarga, a delom zato što vlastima tako odgovara, tek Kubanci će do daljeg nastaviti da žive bez pristupa Webu.

Ako im je za utehu, računar bez Interneta je ipak računar. Tek s Internetom on postaje medij, moćan koliko je to u njemu primenjena tehnologija, ali i koliko su snažni otpori prema njemu. Možda Kubanci i ne znaju koliko će im sreće i zadovoljstva doneti baš taj „suvi“, informacijama i dezinformacijama neukaljani PC. Neka ih, neka još malo uživaju u njemu. 

     
  jul/avgust 2008.