ODGOVORI ZA INFORMATIČKO DOBA
Intervju
Piše: Violeta Ivković
Pisati na Internetu

Nikola BuljO INTERNETU I PISANOJ REČI NA NJEMU, ZA MIKRO PC WORLD GOVORI NIKOLA BULJ, OSNIVAČ JEDNE OD NAJVEĆIH DOMAĆIH WEB LOKACIJA O KNJIŽEVNOSTI


 
Mikro: Jedno od određenja pojma "Eniaroyah", ujedno i naziva Web prezentacije (http://eniaroyah.com/) čiji ste urednik, jeste "izabrana neopredeljenost". Da li je to vaš stav prema književnosti danas?

Nikola Bulj: Da, to je zvaničan stav Web prezentacije od nastanka do danas. Želimo da prenesemo poruku da nije važno da li se autor opredelio za poetiku inspiracije ili tehne, da li piše poeziju, prozu ili dramu. Naša je želja da najrazličitiji autori zajedno objavljuju dela, da ih međusobno komentarišu i najvažnije, da pronađu podršku i snagu za dalje usavršavanje. Istorija književnosti je pokazala da su retki autori koji su celog veka bili odani samo jednom pravcu. Upravo iz tog razloga, kao i pobuda iz kojih je i Eniaroyah nastao, mi nemamo klasičnu instituciju urednika. Ne biramo tekstove, već prepuštamo čitaocima da ocene kvalitet i po želji napišu kritiku na forumu. To omogućava direktan kontakt autora i čitaoca, što je dodatna prednost Interneta.

Mikro: Kada je i kako nastao Eniaroyah?

Nikola Bulj: Eniaroyah je pokrenut u aprilu 2002. godine. Isprva je to bila Internet prezentacija slična svima ostalima, s tim što je na nju postavljena moja SF priča, objavljena nešto ranije u jednom časopisu. Kada sam je predstavio članovima tada aktuelnih foruma, ispostavilo se da među njima ima mnoog ljudi koji aktivno pišu, ali nisu u mogućnosti da samostalno objave tekstove na Internetu. To je bilo vreme pre Web dnevnika i lako dostupnih CMS aplikacija. Ideja o prezentaciji na kojoj će svi moći da objave autorska dela nametnula se sama od sebe. Posle nekoliko dana, na Web stranicama su bili dostupni tekstovi dvadesetak autora, a među njima je bilo i osnovaca i priznatih književnika. Već 2003. pokrenuli smo prvi forum u okviru Web lokacije i započeli razgovore o književnosti.

Mikro: Kako vidite srpsku "dnevničku scenu"?

Nikola Bulj: Danas autori prvenstveno objavljuju tekstove u sopstvenim Web dnevnicima. Taj način rada ima prednosti, ali i mane. Mislim da ne treba zanemariti nijedan izbor, jer objavljivanje istog teksta na više mesta može samo da pomogne. Isto tako, ne bih odbacio ni prednost koju dnevnici imaju - da na njima istovremeno sarađuje veći broj autora, a za to se primeri mogu naći i na našoj "dnevničkoj (blog) sceni", koja po raznovrsnosti ne zaostaje za svetskom.


Mikro: Ko piše za Eniaroyah i o čemu?

Nikola Bulj: Naš stav je da svako piše za sebe i zbog sebe, a mi smo tu da mu omogućimo da svoj rad predstavi Internet javnosti. Registracija na Web prezentaciji Eniaroyah je besplatna i sve što tražimo jeste potpisivanje punim imenom i prezimenom, kao i poštovanje osnovnih gramatičkih pravila. Zasad imamo preko 300 autora koji objavljuju poeziju, prozu, kritike, eseje i dr.

Mikro: Šta još nudite autorima i čitaocima?

Nikola Bulj: Trudimo se da ponudu povremeno osvežimo novitetima koji bi mogli biti zanimljivi starim autorima, ali privući i nove. Između ostalog, poučeni sopstvenim iskustvima s fakulteta i samostalnih kurseva, vodimo i radionicu kreativnog pisanja na forumu. Prošle godine smo pokrenuli jedinstven projekat "Internet roman", koji definiše pravila pisanja romana za sve učesnike, uz besplatno predstavljanje celokupnog procesa. Svako može da osmisli koncepciju i da objavljuje poglavlja, a tokom napredovanja dela prima i povratnu informaciju. Pomenuo bih i godišnje književne konkurse koji promovišu druženje i kulturu čitanja, kao i besplatan PDF časopis koji izdajemo dvomesečno.

Mikro: E-časopis Eniaroyah se sve više čita. Treba li štampana izdanja časopisa da strepe za opstanak?

Nikola Bulj: Rekao bih da u našim prilikama, gde je broj domaćinstava koja imaju računar veoma mali u odnosu na Zapad, klasični štampani časopisi nemaju čega da se plaše bar još pet ili deset godina. Jedino su donekle ugroženi informatički mesečnici, jer njihova ciljna grupa sigurno ima pristup Internetu, a IT lokacije mogu brže da prenose važne vesti s te izrazito dinamične scene. Rekao bih da to i nije loše, jer doprinosi povećanju konkurencije na sasvim novoj ravni - poboljšava se kvalitet tih časopisa te su čitaoci zadovoljni i teško će otkazati pretplatu. Problemi štampanih medija su u ljudima, ne u formatu. Ipak, ne treba zaboraviti ni činjenicu da i Internet izdanja imaju svoje probleme, tako da niko nije povlašćen.

jul/avgust 2009.