ODGOVORI ZA INFORMATIČKO DOBA
Lični stav
Piše: Violeta Ivković
Stvoren je veštački život

JOŠ MALO PRIČE O BOGOVIMA, SAMO SAD ČOVEKOLIKIM, SA SVE ĆELIJAMA
OD KOJIH SVAKA SADRŽI OKO 75 MB GENETSKIH INFORMACIJA UNUTAR DNK.

„Selera Genomiks upozorava korisnike na slabe tačke u okviru poslednje verzije sintetičkog organizma ’Sintija 7’, kao i ’Sintija Sekvens 2012 R2’ koji se mogu iskoristiti za kontrolu nad umnožavanjem ćelija od strane zlonamernih hakera. Programerska greška (bug) nalazi se u delu softvera koji je odgovoran za konvertovanje zadatog genetičkog koda...“

Odmah valja da napomenemo da je ovo samo futuristički prilagođeno nedavno Microsoftovo upozorenje, koje ukazuje na grešku u okviru 64-bitne verzije operativnog sistema Windows 7. Nipošto ne bismo da se ponovi situacija od 30. oktobra 1938, kada je Orson Vels izazvao opštu paniku radio adaptacijom romana Herberta Džordža Velsa „Rat svetova“ o invaziji Marsovaca, a i nismo ni uverljivi kao pomenuta radio-drama. Zato se nemojte češkati po ćelijama koje vas – barem za sada – ne svrbe.

Ipak bi, u najmanju ruku, bilo neodgovorno da ne spomenemo najnovije otkriće naučnog tima, na čelu sa kontroverznim doktorom Krejgom Venterom, koje ukratko glasi – stvoren je veštački život! Nešto šire saopštenje za javnost naučnici su dali krajem maja ove godine (2010, možda će biti važno da se podvuče), koje je objavljeno u naučnom časopisu „Sajens“ (i ovo „naučno“ da naglasimo, nikad se ne zna u šta časopisi mogu s vremenom da se izrode...). Vest je odjeknula širom planete više od pojave androidnog operativnog sistema za pametne telefone, a svakako bar kao podatak o milionitom prodatom primerku Appleovog tabličnog računara iPad.

Za manje upućene, (ako ih uopšte ima), ponovićemo da je stvoren veštački život. Iz više razloga. Najznačajniji je da ostane pisanog traga kako je i Mikro to naveo. Drugi razlog je, za sada mogući, premda ne i siguran, da će ovo biti revolucionarni preokret u životu čoveka. Sledi još nekoliko debelih razloga i svi opravdavaju naš osvrt na ovu temu, jer smo časopis koji se bavi i informacijama i tehnologijama. Dakle, ako već nije reč o artificijelnoj inteligenciji, jeste o veštačkom životu, a lepo se ne zna šta je starije (pride, ako ovakav život uopšte zaživi bio bi najmlađi, što bi dodatno zbunilo filozofe koji se i inače trve oko preimućstva starine kod kokoške i jajeta, u ovom kontekstu, ćelije). Dalja argumentacija u prilog priči (ne naša, već naučnim perom iskazana) navodi nas na to da je „ljudskom rukom stvorena ćelija koja je modifikovana verzija jedne od najjednostavnijih bakterija na Zemlji dokaz da tehnologija funkcioniše“. Nećemo ništa potcrtavati, i tako bode oči. I najzad, sve ovo je već objašnjeno na mnogim Web stranicama, forumima i blogovima, i to u duhu prostog informatičkog jezika...

No, za sada ćemo se držati zvanične objave koja je, umesto na početku teksta tek sada stigla na red, a glasi: „Američki naučnici uspeli su da razviju prvu sintetičku živu ćeliju tako što su najpre konstruisali bakterijski ‘genetički softver’ koji su potom presadili u ćeliju.” Ono na šta posebno skrećemo pažnju jeste terminologija kojom pionir genetike Krejg Venter govori o podvigu svog tima: „Čim novi softver prodre u ćeliju, ona ga učitava i konvertuje u vrstu zadatog genetičkog koda.“ Ako upotrebljene tehnološke izraze softver, učitati, konvertovati i kôd na Googleovom prevodiocu prevedemo na svakodnevni jezik, dobićemo rečenicu koja nam kazuje da su naučnici od mešavine hemikalija, odnosno veštačke DNK u epruveti, proizveli novi hromozom, a onda ga presadili u praznu ćeliju i gledali kako se umnožava. Rečeno ovim ili onim jezikom, to je suština života.

A šta dalje? Posle mnogih laboratorij­skih provera i istraživanja koja će tek da uslede, iza bezbroj sumnji, optužbi, pohvala i sučeljavanja naučnih mišljenja koji su već uveliko uzela maha, da li će i biologiju snaći sudbina fizike u dvadesetom veku (sećate se kvarka kojeg su naučnici ugurali u atom, pa nam poremetili učenje iz VII razreda osnovne?) Hoćemo li u bliskoj budućnosti gledati kako sintetički stvorena DNK kontroliše živu ćeliju, dobijati nove vakcine i izlagati se genetskim „popravkama“?

Doktora Ventera ne muče moralne nedoumice u pogledu eventualnog stvara­nja novih živih organizama. Treba li da more nas? Setimo se kako je prihvaćena veštačka inteligencija. Možda je samo došao red da se, pored nje, sretnemo i sa veštačkim životom.

P.S. Za bojažljive, upravo se navršilo 30 godina od pojave Pac-Mana. Preuzmite ga i igrajte se!

jul/avgust 2010.