ODGOVORI ZA INFORMATIČKO DOBA
 
 
     
 
Lični stav
 
 
Piše: Violeta Ivković
 
U ljubavi sa računarom

Potonji tekst nije napisan da bi se popunila prazna stranica časopisa niti da bi se iskoračilo u naučnu fantastiku, već je nadahnut doktorskom tezom koju je Dejvid Levi odbranio na univerzitetu u Mastrihtu.

Dejvid Levi tvrdi da će ljudi bliskost deliti s partnerima veštačkog porekla. Na osnovu te teze napisao je svetski bestseler Love and Sex with Robots (prevod i nije potreban) i pokrenuo rasprave širom sveta. Ono što je zanimljivo nije naglašavanje uspostavljanja isključivo fizičkog odnosa, već potpune emotivne veze. Argumentaciji istraživača malo se šta može zameriti – ljudi se zaljubljuju u srodne duše, a danas ni to nije teško programirati…

Knjiga i (naučna) teza pobudile su podeljena mišljenja kod običnih ljudi, ali i među stručnjacima. Internet se namah ustalasao od komentara psihologa, sociologa, kibernetičara, tehnoloških neimara i tvoraca softvera. Koliko god da im se stavovi sučeljavaju, teza računarskih skeptika da digitalni svet i informatičko društvo ubijaju i obesmišljavaju osećanja, bućnula je u vodu.

Zašto bismo čekali na budućnost, koja je po svemu sudeći predodređena za ljubavisanja s ružnim robotom, kada već imamo svog izabranika. Budućnost je već tu, samo je nismo primetili. Zaljubljeni smo u digitalnog partnera – u svoj računar! Ako čitate verziju članka u mrežnom izdanju Mikra, pogledajte – pred vama je.

Umesto digitalne odiseje, Pesma nad pesmama

Većina čitalaca ovih redova izjutra verovatno prvo uključuje računar, a potom, valjda po navici staroj više od decenije (kada se podizanje računarskog sistema merilo minutima), pristavlja kafu ili čaj. Kraj ekrana spušta topli napitak i mobilni telefon (fiksni je već tu), zatim uključuje zvučnike, kameru i štampač i – počinje novi dan.

Ukoliko ste se prepoznali u prethodnom opisu, izlišno je i da opisujemo kako nam dan protiče i kako se završava. Prenebregnućemo glavobolje, grčenje mišića vrata i kočenje leđa, sitna zadovoljstva zbog dobro obavljenih poslova i velike ljutnje na proizvođače softvera ili hardvera. Pričajmo o – ljubavi!


Jednoženstvo ili „poliračunarstvo“?

Pizma na proizvođače računarskih programa nipošto nije slučajno pomenuta. Oni su prvi na udaru (s razlogom, razume se). Opet, ne pamtimo da je iko grdio Alana Tjuringa, oca modernog računarstva, ili pak iskazivao nezadovoljstvo što je kompanija MITS 1975. godine isporučila delove za računar Altair 8800. Ljutnja na „neposlušne“ programe i hirovitosti naših računara više je „nežne“ prirode, takoreći ljubavne.

Preporučujemo monogamnu vezu. U vreme kada su procesori 1.000 puta brži i rade 100.000 puta brže, a računarske memorije 1.000.000 puta veće, posedovanje više od jednog računara samo je neprimerena poligamija. Izuzev bespotrebnog troška, tome u prilog izvesno ide i alavost svakog dodatnog računarskog saputnika, koji proždire barem deset odsto brzine Interneta. Ako se ipak okružite s više „dragana“, imajte u vidu to da ljubav košta.

S vremenom se iskristalisao zaključak da više članova porodice ne može (i ne treba!) da koristi isti računar. Po našem mišljenju, to je bio ključni pomak u emocionalnom opredeljenju za, kroz istoriju neizbežan, sindrom ljubavnog trougla. Nije utvrđen trenutak kada se to tačno desilo, ali se čovek spontano – a kako bi drugačije u ljubavi – opredelio za mašinu.

Ukoliko u vašem neposrednom (kućnom) okruženju živi još nekoliko osoba sa svojim računarima, evo kako možete da proverite valjanost ove tvrdnje: izrecite zamerku na izgled (organizaciju radne površine, raspored ikonica, odabir pozadine) njihovih računara, ili uzgred pomenite kako im je loša konfiguracija – i odmah ćete razumeti. Mudro bi bilo da to učinite sa sigurnog odstojanja. Ukoliko ste pak umreženi, pre nego što otpočnete testiranje, najbezbednije je da iščupate mrežnu karticu, pobijete protokole – i da se zauvek oprostite od mreža ravno­pravnih računara (peer-to-peer). Jer ne zaboravite – ljubav je slepa!

Ne večeras dragi(a), moram da se restartujem

Ipak ne bismo želeli da završimo tekst gornjim citatom naslova (Not tonight dear, I have to reboot) pod kojim je objavljen razgovor s Dejvidom Levijem u časopisu Scientific American. Odrasli smo, znamo da ne postoji savršena veza.

Ako smo vas uverili da ste znatno pre vizionara Levija emotivno zakoračili u budućnost, nadanja su nam ispunjena. Sada je preostalo samo da se reši hardverski deo posla, zarad prostog fizičkog odnosa. Ali to je, ipak, običan tehnički problem.

     
 

jun 2009.