ODGOVORI ZA INFORMATIČKO DOBA
 
 
     
 
 
 
 
Piše: Violeta Ivković
 
Industrijske spravice

Od pojave prvih tehnoloških spravica (gadget) prošlo je već dovoljno vremena da bismo se
na njih potpuno navikli, a sporenja o njihovoj svrsishodnosti kao da nikada nije ni bilo.

I pored svih žalopojki, novi tehnološki izumi dokazuju da nisu samo "sprave za mučenje" nego preka potreba, koja modernom čoveku olakšava život. Upravo zato su neke od njih unapred "osuđene" na  prihvatanje, i to oberučke.

Napokon je svima jasno da mali švajcarski perorez uopšte nije "gedžet" već višenamenski nožić, a da je Inspektor Gadget samo lik iz crtanog filma. Digitalna industrija ubrzano grabi napred, kao da je uopšte nije briga hoćemo li mi shvatiti šta nam nudi, niti se obazire na vreme koje je potrebno da se čovek srodi s tehnološkim novinama.

Mobilno parkiranje

Nesrećni vlasnici automobila se svakoga dana suočavaju s problemom parkiranja u gradu. Traganje za mestom na kom bismo ostavili svog četvorotočkaša odavno se više ne meri minutima – zabrane su na svakom ćošku, a svako doba dana postalo je "špic". I kada nekako nađemo parking na kom teoretski ima prostora za dva auta, neki "vešt" vozač je već uspeo da zauzme oba mesta. Pod pretpostavkom da imamo i sreće i para, u redu za gradske garaže stajaćemo manje od pola časa.

Međutim, moglo bi se desiti da parkiranje uskoro postane lako kao telefoniranje. Američka kompanija CEO, koja posluje u sklopu korporacije Spark Parking, izumela je jednostavan i veoma efikasan sistem za pronalaženje slobodnih parking mesta koji koristi bežične senzore, tehnologiju za mobilne telefone i globalni sistem za pozicioniranje (Global Positioning System, GPS).

Taj sistem je zasnovan na bežičnim senzorima koji čine sastavni deo parking mesta. Oni registruju da li se iznad njih nalazi parkiran automobil ili ne. Kao prava mala armija parking pomoćnika, senzori šalju informacije "slobodno" ili "zauzeto" obližnjoj baznoj stanici koja je povezana sa Internetom. Informacije se zatim, putem Mreže, upućuju do kancelarija parking servisa, gde ih softver obrađuje i organizuje u različite svrhe. Jedna od njih je već poznata – uplata parkinga pomoću mobilnog telefona. Umesto broja s registracionih tablica šalje se šestocifreni broj parking mesta i prilikom svakog sledećeg parkiranja, servis prepoznaje vozača po telefonskom broju.

Za pronalaženje slobodnih mesta koristi se GPS modul u mobilnim telefonima. Njime se locira mesto automobila, a vozaču se prosleđuju informacije o parking mestima, lokaciji, cenama, raspoloživom vremenu za parkiranje i najvažnije, o broju slobodnih mesta. Ovakav vid elektronskog praćenja, pored ažurnog pregleda i preciznog stanja na parkiralištima, pruža parking servisu i tačan uvid u potencijalne "padobrance". Ukoliko se neko parkira a ne plati, uprava biva odmah obaveštena i na lice mesta šalje osobu zaduženu za ispostavljanje kazne.

Virtuelne cipelice

Kupovina obuće oduvek je, makar za lepši pol, bila svojevrstan doživljaj koji, nažalost, često zna da se pretvori u veliku muku. Pored toliko modela, boja i materijala, kako izabrati najbolje? Naučnici su očito imali sluha za ovaj rasprostranjeni problem, pa su svojim najnovijim izumom pokušali da pomognu Pepeljugama širom sveta, a samim tim i njihovim ''jačim'' polovinama.

Kupci u Adidasovoj prodavnici na Jelisejskim poljima u Parizu odnedavno doslovce zakoračuju u novi svet virtuelne kupovine. Pomoću nestandardnog ogledala, računarskog sistema i 3D tehnologije, mušterijama je omogućeno da ''isprobaju'' svu obuću koja im je na raspolaganju. Da ovakva, naizgled jednostavna kupovina nije šala, govore hiljade kombinacija boja i oblika koje samo računar može da ''zapamti''.

Nova tehnologija za biranje obuće se sastoji od udvojenog ekrana koji služi kao ogledalo, male Web kamere i računara sa 3D softverom. Kada kupac odabere neki od ponuđenih prototipa cipele u odgovarajućem stilu i veličini, treba samo da stane na zeleni podmetač ispred virtuelnog ogledala. Dok gornja polovina ogledala reflektuje noge te osobe, donja je ekran na kojem se prikazuje virtuelna obuća. U nastavku biranja modela, boja ili materijala, kupcu je pri ruci računarski ekran s menijem. Stereo kamera s vrha beleži navigaciju i izračunava poziciju u odnosu na ekran pomoću sistema nazvanog Finger-Tracking. Druga kamera, smeštena neposredno iznad zelenog podmetača, stvara 3D sliku obuće u prostoru gde bi na virtuelnom ogledalu trebalo da se nalaze stopala. Pomoću ekrana osetljivog na dodir za čas se menjaju boja ili model. Kupac pri tom ne mora mirno da stoji, već može da se prošeta po prodavnici kako bi iz više uglova proverio kako mu cipele stoje.

Profesor Jirgen Rurainski iz Instituta za telekomunikacije Fraunhofer naglašava da ovakav vid kupovine nije preimućstvo samo za kupce, jer će koristi od njega imati i proizvođači i prodavci. Izlišno skladištenje je samo jedan od razloga koji bi mogao da utiče na snižavanje cena obuće. Doduše, na opisanom sistemu bi još moglo da se radi. U aktuelnoj verziji, za unos podataka i prilagođavanje svakog novog para obuće potrebno je oko 30 minuta, dok će kupac na isporuku odabranih cipela ipak morati da sačeka do tri nedelje.     

     
  maj 2008.