ODGOVORI ZA INFORMATIČKO DOBA
 
Intervju
Piše: Violeta Ivković
Zalažem se za poštenu utakmicu

VOJA ANTONIĆ, IZUMITELJ PRVOG DOMAĆEG RAČUNARA GALAKSIJA
I JEDAN OD PRVIH POBORNIKA I POZNAVALACA DIGITALNOG SVETA,
GOVORI O PUTEVIMA I STRANPUTICAMA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Mikro: Gde je danas računarska tehnologija?

Voja Antonić: Kompjuterska tehnologija je u celini ušla u period dekadencije i zasada se izlaz i ne vidi. Spas bi doneo samo tehnološki prodor u ovome domenu, nešto što bi omogućilo novo područje primene. Malo je verovatno da će se to uskoro dogoditi, jer se silicijumski hardver, Fon Nojmanovska arhitektura i šareni Microsoftov softver još sasvim dobro drže.

Mikro: Kako je došlo do toga?

Voja Antonić: Mnogi tehnološki izumi su prošli veći deo genetičkog puta i sada su u fazi u kojoj malo šta može da se usavrši. Dobri primeri za to su džepni kalkulatori, koji su sredinom sedamdesetih godina smatrani za svetsko čudo, potom televizija i mnogi kućni aparati. Malo ko danas pomišlja da je pre samo sto godina jedini način da se sluša muzika bio da se dovedu muzičari, a danas sa sobom nosimo minijaturni orkestar sa stotinama sati visokokvalitetne muzike, zakačen na ključeve kao privezak. Imate li dovoljno mašte da kažete šta biste još poželeli? Slično je i s računarima. Naravno, uvek će novi pronalasci menjati fizionomiju svake tehnologije pa i kompjuterske, ali se u ovome trenutku oseća pomanjkanje takvih pronalazaka. To se dobro vidi i u kompjuterskoj štampi. Tokom osamdesetih godina, publika je bila gladna informacija i gutala ju je bez daha, ali je u poslednje vreme očigledno da ni to područje nije vreća bez dna. Poslednji krupan iskorak dogodio se pre petnaestak godina, kada se pojavio Internet. Posle toga, novinarima specijalizovanim za kompjutersku tehnologiju preostalo je samo da u krug prepakuju stare teme u novu ambalažu.

Mikro: Koje su koristi od Internet komunikacija?

Voja Antonić: Digitalne komunikacije su u vreme pojave Interneta spasle kompjutersku industriju, jer su se računari pretvorili u simulatore medija, čak i običnih komunikacionih terminala. Time su izdali svoju primarnu svrhu, pošto više nisu bili intelektualne alatke, ali su pridobili mnoštvo korisnika, premda velikom broju ljudi intelektualni rad baš i nije blizak. Proizvođači su odmah prilagodili dizajn takvoj ciljnoj grupi, tako da sada imamo pro­vidna svetleća kućišta stonih računara koja više liče na novogodišnje jelke nego na digitalne uređaje za obradu podataka. Umesto „elektronskih mozgova“, kako smo nekada nazivali računare, dobili smo vrlo korisne naprave – trgovci su mogli da šalju neželjene poruke e-pošte na milione adresa, pedofili su se lepo organizovali i krenuli u lov na decu po Internetu, a psihopate su širile viruse koje su najpre naučili da se samoumnožavaju. Oni od toga nisu imali nikakve koristi, ali su zato drugi i te kako imali štete.

Mikro: Da li je baš sve tako crno?

Voja Antonić: Uopšte nije crno, bar dok se neko ne doseti da prilagodi operativne sisteme tako da ne mogu da se koriste i za pametne stvari, nego samo za igru, propagandu, Internet prevare i širenje političkih, seksualnih i verskih opredeljenja. Povremeno slušam ljude koji lamentiraju nad starim vremenima kada su se prijatelji i ljubavnici dopisivali, kada su poruke donosile i atmosferu ambijenta iz koga su potekle. Kao da im je neko zabranio da se i danas dopisuju! Zašto bismo žalili za nečim što je dostupno, ali ga niko ne koristi? Nov način komunikacije podrazumeva i nova pravila, ali to ne znači da su ta pravila uvek loša. Da li je loše to što možemo da vidimo sagovornika i preko celog sveta razgovaramo s njim, pa još besplatno? Zar nismo to oduvek želeli?

Mikro: Ima li nam uopšte spasa?

Voja Antonić: Spas nam nije potreban, jer nas ne ugrožava nova tehnologija nego ljudi koji je pogrešno koriste. Mobilni telefoni su postali sredstvo za demonstriranje snobizma, ali su nekim čudom još uvek dobri i za razgovor. Isto je i s kompjuterima: niko od vas ne zahteva najnoviji i najskuplji model prenosivog računara – dovoljno je da imate uređaj koji radi, a taj „luksuz“ danas može gotovo svako sebi da dopusti. A onda sve zavisi od vas, jer na njemu možete da stvarate remek-dela iz bilo kog domena, naravno ako pored kompjutera imate i talenta za to. Poštena utakmica je i u ovom visokotehnološkom svetu još uvek moguća, bar dok neko ne stvori pronalazak koji će omogućiti da se i kreacije stvaraju same, bez autora. A takvo doba, nadam se, nikada neće doći.

novembar 2009.