ODGOVORI ZA INFORMATIČKO DOBA
 
 
     
 
 
 
 
Piše: Violeta Ivković
 
Mali brat

Džordž Orvel, inače pravi majstor u spravljanju budućnosti, u svom futurističkom pojmovniku prevideo je
da spomene porodicu Svevidećeg.
A već na prvoj grani njegovog porodičnog stabla našao se Mali Brat Velikoga Brata.

Nedugo pošto su osamdesetih godina prošlog veka trakasti kodovi na proizvodima preplavili prodavnice širom planete, u američki Zavod za patente stigla je prijava izvesnog Tomasa Hitera, čiji je izum predviđao pouzdanu identifikaciju pri elektronskoj kupovini. Njegova zamisao podrazumevala je da ljudi trakasti kod trajno istetoviraju, kako bi čitačem bar-koda automatski bivali zaduživani za pazarene iznose. Jedina izvesnost koju su nam nove tehnologije donele jeste da u budućnosti nećemo nositi – tetovažu.

Dobar braca

Identifikacija putem radio frekvencije (Radio frequency identification, RFID) nova je vrsta bežičnog radio trakastog koda i, za razliku od navedenog patenta koji je propao, već se uveliko primenjuje. Jedva nešto veći od zrna pirinča, RFID mikročip je pasivni uređaj koji ima samo jedan zadatak – da se jedinstvenim kodom odazove kada ga aktivira radio talas čitača. RFID oznake (engl. tag) služe kao primopredajnici, a napajaju se iz radio-frekventne energije koju čitač emituje. RFID čitač koristi radio-transmisiju za slanje energije transponderu koji emituje povratnu informaciju – jedinstveni identifikacioni kod ili niz podataka smeštenih u samom transponderu. Tako prikupljeni podaci, kao i u slučaju bar-koda, mogu se dalje obrađivati. Kao i kod preteče ove tehnologije, špijunske alatke pod nazivom „bubica“, RFID se daljinski očitava i ujedno napaja energijom, što omogućava njegovu nisku proizvodnu cenu, male dimenzije i teoretski neograničen vek trajanja.

RFID tehnologija donela je pravo bogatstvo velikim korporacijama. Minijaturizovani računari sa radio-antenama šalju trgovinskim bazama podataka kupoprodajne informacije i ispostavilo se da su dobar poslovni potez. Osim što pružaju precizan i ažuran uvid u stanje, RFID transponderima se unapređuje efikasnost snabdevačkog lanca, garantuje se verodostojnost robe i smanjuje mogućnost krađe. Identifikacioni mikročipovi mogu se naći svuda - ima ih na ključevima i u gumama automobila, u bibliotekama, platnim karticama, a od nedavno i u pasošima zemalja iz Evropske Unije. Moderna tehnologija omogućila je poslovnim ljudima da prate kretanje svih vrsta pošiljki, od malih do glomaznih kontejnera sa tehničkom robom. Smanjeno je gubljenje prtljaga na aerodromima, a prolaz putnika kroz automatska vrata i automobila kroz naplatne rampe znatno je ubrzan.

Budući da je reklama ionako smišljena zarad podsticanja prodaje, najbolje rešenje za ispunjenje tog nauma je da se proizvod personalizuje”, odnosno da se saznaju potrebe i navike kupca. RFID omogućava frižiderima da nas „obaveste“ ako je ponestalo mleka, da naprave listu za kupovinu ili da pošalju signale interaktivnoj televiziji kako bi se reklame probrale po našem ukusu. Google i Microsoft su u prošloj godini samo od digitalne reklame zaradili deset milijardi dolara, dok su IBM, NCR i Procter&Gamble podneli zahteve za upotrebu patenata RFID tehnologije da bi pratili ponašanje kupaca u „potrošačkom okruženju“.

Čipi, gledaj pravo...

U svetu se već godinama koristi čipovanje kućnih ljubimaca i to je opšteprihvaćena procedura za identifikaciji pasa i mačaka. Čip sa jedinstvenim identifikacionim brojem umeće se u potkožno tkivo ramene lopatice životinje. Kada se pronađe pas lutalica, pomoću čitača se utvrdi broj implantiranog RFIDa i bez greške pronađe vlasnik.

Kućni ljubimci nisu jedine životinje sa ugrađenim identifikacionim mikročipovima. Cela stada krava u Švajcarskoj takođe su obeležena, kao i u drugim tehnološki razvijenim zemljama u kojima je stočarstvo važna privredna grana. Danas se u nemačkim prodavnicama mogu naći i komadi svežeg mesa sa ugrađenim RFID čipovima. Ukoliko se kvarljiva roba zadrži u frižiderima duže od za to predviđenog roka, minijaturni transponderi poslaće upozoravajuće signale službi zaduženoj za nadzor kvaliteta robe.

Mala vrata za Maloga brata

U eri tehnološkog razvoja buja strahovanje da će čovek biti obeležen i kontrolisan pomoću visokotehnološkog belega. Svojevremeno su davana obećanja da se visoka tehnologija nikad i ni na koji način neće zloupotrebiti za praćenje i nadzor ljudi. Ipak, dosadašnji načini upotrebe RFID tehnologije mogu da se tumače i kao stidljivi nagoveštaji „markiranja“ osoba. Iz prokockanog poverenja rodila se sumnja da se u opštem zamešateljstvu industrijskih novotarija, tehnologija potkrala kao vešto zamaskiran način kontrole ljudi.

U prilog tome govori i deveto poglavlje preporuke koju je u decembru 2005. donelo zakonodavno telo Evropske Unije i uputilo je telekomunikacionim operaterima: „Pravo na poštovanje privatnog života i lične prepiske neprikosnoveno je. Nadležni organi mogu se umešati samo u interesu nacionalne ili javne bezbednosti, u cilju sprečavanja nereda ili kriminala, kao i zarad zaštite prava i sloboda drugih.“ Zadate smernice odnose se na primenu sveobuhvatnog nadzora nad telekomunikacionim metapodacima i njihovo skladištenje, ali i na vladino neograničeno raspolaganje njima.

Pojedine grupacije, pogotovo borci za ljudska prava, RFID nazivaju špijunskim čipovima”. Industrija očito i ne haje za humani aspekt: poznata diskoteka u Barseloni svojim VIP članovima u cenu propusnice uračunava i identifikacioni mikročip implantiran između palca i kažiprsta, dok ih pojedini službenici Ministarstva pravde u Meksiku nose iz bezbednosnih razloga. Američka kompanija Verichip je još 2004. godine dobila odobrenje da, radi pretrage medicinskih anamnestičkih podataka, u ljude „ugnezdi“ RFID mikročipove.

Uz Betovenovu Devetu

Koga može da zanima kada je neka boca "koka-kole" proizvedena, kako je transportovana, koliko dugo je na polici stajala pre nego što ste je kupljena, ko ju je i kada kupio, i da li je na kraju završila u (po mogućstvu reciklažnoj) kanti za otpatke? Sve to će se jednog dana pratiti putem RFID čitača, ne bi li nam putem Interneta bila poslata odgovarajuća reklamna poruka. Nakon toga, nije isključeno da će nekoga zainteresovati i naše želje, potrošačke navike, način putovanja kojem dajemo prvenstvo, sredstva za komunikaciju koja najradije koristimo. U bliskoj budućnosti, svaki bežični digitalni uređaj moći će da nas „oslušne“ i da znatiželjnicima prenese sve što smo do tada smatrali nedodirljivim pravom na privatnost. Mobilni telefon, PC ili prenosivi računar, televizor ili GPS u kolima, digitalni bilbordi na ulicama, svi oni u jednom trenutku mogu postati „bubice“ što rade za nas, bar do časa dok ne počnu da rade protiv nas.

Koristi su jasne, a nedoumica je samo jedna – može li se čovekov život svesti na višecifreni RFID čip makar nam se on i doslovce uvukao pod kožu?

     
  oktobar 2008.