ODGOVORI ZA INFORMATIČKO DOBA
 
 
     
 
 
 
 
Piše: Violeta Ivković
 
Na bojnom polju jezika informacionih tehnologija

Od pojave Interneta, nesmanjenom žestinom vodi se borba oko toga čiji je jezik Interneta
i ko će se ovenčati lovorikama kao tvorac prvog i neprikosnovenog univerzalnog jezika.

Univerzalnost svega, pa tako i jezika može se dovesti u sumnju. Ona se uglavnom odnosi na sveprisutnost koju je prihvatio civilizovani svet. Tokom ljudske istorije u upotrebi je bilo nekoliko jezika za koje se može reći da su bili lingua franca svoga doba. Za vladavine Rimskog carstva to su bili latinski i grčki, u srednjem veku na području Zapadne Evrope srednjovekovni latinski, kasnije francuski i engleski. Ipak, do sada se još nijedan jezik nije mogao pohvaliti time da je postao "jezik svih jezika". Tako je bar bilo do nastanka globalne mreže.

Abeceda ili abWeba

Pokretanje Interneta nije bio samo komunikacijski nego i civilizacijski skok. Lakše i primamljivije od izučavanja računarskih programa, vršljanje po Mreži pomoglo je da se na njoj nađu i oni kojima je do tada računar služio samo za briskanje prašine ili otvaranje pasijansa. Da bi se što bezbolnije podneo nalet miliona ljudi sa raznih govornih područja najlakše je bilo prepustiti se inerciji i prednost dati maternjem računarskom jeziku – engleskom. I dok je potreba za univerzalnim jezikom rasla sa svakim novim korisnikom, koplja su se lomila oko toga da li bi jezik međunarodne komunikacije trebalo da bude veštački stvoren, poput esperanta. Do dogovora i prihvatljivih pomaka nije ni došlo, ali su zato odnos jezičkih snaga na bojnom polju Interneta i međusobna nadigravanja doveli do stvaranja novih jezičkih devijacija.

Prema procenama, od ukupnog broja korisnika Interneta gotovo trećina potiče sa engleskog govornog područja. Međutim, dokumentacija sakupljena u okviru istraživanja u virtuelnoj biblioteci sveta (Online Computer Library Center - OCLC) izgleda nešto drugačije; analize zastupljenosti jezika u kojima je formulisan tekstualni sadržaj svetskih Web sajtova govore da ih je čak 72 odsto na engleskom jeziku i da  potom slede nemački, japanski, španski i francuski. Iako se ne može govoriti o apsolutnoj dominaciji korisnika Interneta čiji je maternji jezik engleski, vidno je da se on nametnuo kao ubedljivo vodeći jezik na Mreži. Ni nedavno saopštenje kineske vlade da je broj tamošnjih korisnika Interneta (220 miliona) premašio broj Amerikanaca na Mreži nije mu naudilo.

Mnogi smatraju da engleski jezik prolazi kroz promene kakve nisu uočene još od doba kada mu je Vilijem Šekspir dodao 1700 reči, upravo stoga što su Internet i visoke tehnologije progovorili” na tom jeziku. Premda se lingvisti širom sveta i dalje dvoume da li je engleski jezik podoban za međunarodnu komunikaciju, on nastavlja da se menja i prilagođava digitalnom okruženju u koji je smešten.

U Srbiji ništ@ novo

Glavni izvršni rukovodilac Microsofta Stiv Bolmer predvideo je da kroz deset godina više neće biti medija koji svoje informacije ne deli preko IP mreže”, te da „za koju deceniju više neće biti novina i časopisa koji će se objavljivati u papirnoj formi”. Znači li to da će se, pored državnih, uskoro uspostaviti i jasne jezičke granice na Internetu? Kako se krojila i kako bi izgledala srpska jezička mapa da se to dogodi sutra?

Pre nešto više od decenije, kod nas su se pojavili prvi informatički časopisi, u početku nazivani u duhu srpskoga jezika. Kako se informaciona tehnologija širila, tako se i tržište bogatilo časopisima krcatim informatičkim i tehnološkim znamenjima. To se odrazilo na nazive časopisa, ali i na njihov jezički stil.

Hteli ne hteli, gotovo sve što se u njima nalazi nosi prefikse PC, IT ili Hi-Tech. Dizajn, sadržaj, kvalitet papira i štampe, reklame, dodaci i prilozi u vidu mnogih tehnoloških mamilica u skladu su sa 21. vekom i potrebama sve zahtevnijih čitalaca. I dok pregledavamo upakovane kompakt diskove i plastificirane kartice za sate na Internetu, vesti, članci i rubrike, uz još sijaset neologističnih kazivanja poturaju nam mnoštvo kovanica i tuđica koje obeležavaju informatičko doba. U tome su računarski obrazovani ljudi, nadareni u svim oblastima tehnologije i nauke, s pravom našli svoje uhleblje. Teško im se može zameriti što izvorno koriste neprevodive stručne pojmove ili što ponekad, kada bi baš i mogli, zanemare prihvatljive "prepeve" i sinonime. Kako pisati o tehnologiji, a biti rečit, kada engleske reči speed, rapidity i velocity u svom nemuštom naučnom značenju imaju samo jedan prevodiv termin – brzina? Pošto je to naprosto tako, srpske reči poput hitrine, naglosti, hitnje ili žurbe nastaviće da zaostaju, barem u sferi informatičkog novinarstva. 

Hi-tech ćirilica

Tokom svih tih, po srpski jezik nepokornih godina, naši dečaci su umesto automobilčića kotrljali računarskog miša, devojčice oblačile virtuelne Barbike, a prvaci su prve slogove jezika Interneta sricali znatno pre azbuke. Uporedo s njima, ovdašnja omladina nastavljala je da surfuje, četuje, ap&daunloduje, da jedni druge čitaju k’o otvoren Face-book. Pokušaji da se IT privoli na srpski jezik ostali su jalovi.

Pa dobro. Globalno pitanje kakav je i čiji je jezik Interneta rešiće se nekako i bez nas. Prostrana anglosaksonska i azijska govorna područja i nisu baš najpogodnija za nadmetanja. Verovatno ćemo vremenom posustati i u neravnopravnoj borbi sa PC-IT-Hi-Tech rečnikom. Ako se s originalnošću jezika ode dovoljno daleko, može da se stigne do novih značenja, što nam valja prihvatiti kao jezičku raznovrsnost. Ali, dok ne prevlada "Webasto" učitavanje elektronskih izdanja časopisa, još uvek možemo, u duhu svojeglave srpske tradicije, našem prodavcu novina da kažemo - Molim vas jedan Микро Пи-Си Ворлд. Jedino što možemo da izgubimo jeste – engleski naglasak.

     
 

septembar 2008.