EEEEEJ! 4. jul 2001.Julija... Pardon, JulijAna u Stratfordu

Bila sam u Birmingemu! Tačnije Stratford na Avonu, rodno mesto Šekspirovo. Gradić je predivan! Naravno, reka protiče kroz centar a na njoj se brćkaju labudovi i blesave patke, ljudi veslaju okolo naokolo, malo malo pa neki mostić, skulpture, biste, slatke radnjice i apsolutno nešarmantni Englezi.
Stvarno mi nisu jasni. Sunce sija, ptičice pevaju, turisti svi cvrkutavi, a domoroci - beee. Samo prosipaju ustaljene ultraljubazne fraze, ali ništa od kakvog malčice prisnijeg i zainteresovanijeg pristupa ka nama, autsajderima. No, nije ni bitno! Važno da sam se nadisala svežeg vazduha, posebno na jutarnjoj šetnji do obližnje crkve gde je nama svima poznat romanopisac, je li, sahranjen. Služba je bila u toku, pa nisam baš iz blizine imala priliku da osetim hladnoću mermera, ali i onih desetak metara udaljenosti je bilo dovoljno. Čitavim gradom odiše Šekspirovo prisustvo. Što u bronzi i kamenu, a posebno u nekoliko pozorišta u kojima se igraju predstave a la Hamlet i druge. O suvenirima neću ni da pričam, verovatno pretpostavljate kako divno može da se zaradi na raznoraznim što interesantnim, što potpuno nepotrebnim stvarčicama.

Bogami, tri puta sam s Emirates bila u Engleskoj i svaki put - LEPO VREME. Eto, potrefilo se. Sreća moja, jer inače bi bilo mnogo depresivno. Englezi nisu baš najšarmantniji narod (ili se bar dobro skrivaju od nas, entuzijastičkih turista). Mislim da je pre to u pitanju.
Ali svaka im čast na pejzažu! Stvarno.
Sve izgleda kao da je pravo iz kakve bajke. I to one fine, božićne. Savršeni vrtovi, kuće kao da su iz nekog drugog doba ali opet NOVE. Ma sve izgleda kao da je staro bar 100 godina, a kao novo je. Nije mi jasno kako uspevaju da budu tako dosledni u urednosti i održavanju okolinu.

Ali, najvažnija vest jeste da sam uspela da nađem čak DVE knjige Daglasa Adamsa! U stvari jednu - Dirk Gently's detective agency, a druga je u saradnji s Terry Jonesom - Starship Titanic. Sigurno sve može da se nađe i na Netu, ali meni je svejedno drago da ih sada imam uza se.

Uh. Vreme za dremku. Toliko sam se šetala juče i danas. Mišići su mi u rastrojenom stanju, ne znaju da li treba da atrofiraju, jer u Dubaiju je apsolutno nemoguće učiniti veći napor od podizanja šoljice za čaj (osim ako nije čaj s mlekom ili, ne daj bože, limunom. Ta tri grama su presudna), a kad god odem na layover, samo trčkaram. Jako nezgodna situacija, složićete se.

AAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!
na.