Subject: Violeta / 29 decembar 2001.

Sad sam baš obišla Violetin sajt. Stvarno, ne mogu da verujem da je još neko pored naše porodice zainteresovan za mene. Zahvalite joj se za vreme i trud koji je uložila u one stranice jer meni puno znače. Nije narcizam već me jednostavno razneži kada vidim da je neko ipak pratio sve što mi se dešavalo. A vidim da ste lepo i doterali mejlove, sada bolje izgledaju. Ne toliko konfuzno kao kad ih ja pišem! Gledala sam sajt i podsetila se svih stvari koje su mi se izdešavale dok sam radila ovde, tako da ne žalim ni za čim. I sad sam smirenija. Toliko.

Ja se upravo vratila iz Johanesburga, bilo je baš opuštajuće. Na letu su bili Ahmet i Helen sa kojima sam bila na treningu tako da je lepo bilo leteti sa starim društvom. Došli smo u hotel, koji je, kao što znate, jedan od najboljih u kojima odsedamo. Zato što fantastično izgleda, sa predivnim bašticama, sa puno cveća, drveća i raznih skulputra, fontana... Pa bazen, a u blizini i park sa pticama, gde sam ponovo otišla da obiđem i slatke zlatne majmuncice koje tamo drže. Planirali smo da svi zajedno idemo na večeru, ali ja otišla u bioskop da gledam "Gospodara Prstenova". Film je fantastičan! Jeste da traje tri sata i nešto više, ali tako je dobro urađen da vreme naprosto proleti. Sedišta u bioskopu su jedna od najudobnijih na kojima sam do sada sedela. Kao prva klasa u avionu!

Uh, toliko mi se ide kući da ne mogu da razmišljam o drugim stvarima. Samo čekam taj 5. januar, da pozavršavam sve poslove koje su mi namenili i onda osmog - zuuuum! Letim kući!
Uopšte ne mislim o Novoj godini. Dali su mi Najrobi kao poslednji let. Ja bih više volela da sam dobila onaj Bangkok sa Devrim... Ne znam da li ću uspeti da ga zamenim, jer to treba da učinimo bar tri dana unapred, a danas sam baš bila lenja i leškarila po kući. Najzad sam sama u stanu pa mi je prijalo malo baškarenja.

Čujemo se uskoro!