Ramazan 2001. PUSTINJA, KARAČI I SIVI SOKO
Ana u senci dine
A kako mi je danas samo bio zabavan dan. Išla sam sa dvojkom (D&S) na desert safari. Slično onome kao kad smo diplomirali. Ali, s obzirom da je Ramazan, bilo je malo manje atrakcija. U stvari, nama je bilo odlično! Vozač je bio neki ludi Arapin, pa nas je više truckao, krivio i kočio nego oni u druga dva automobila. Možete pretpostaviti da smo čitavo trumbusanje po dinama proveli u cichi i piski (jel' može tako da se kaže?) Nije bilo puno ljudi, tek nas 15-tak, a nas troje smo se čak i kotrljali po pesku i posle toga bilo ga je svuda, čak i u džepovima pantalona. Donela sam malo i za kuću, umesto kamenčića sa plaže. Bila i neka devojka iz Libana, a pošto je u srodstvu s nekima iz Juge, pevala mi "Oprosti mi pape"! Naravno, i večera je bila uključena u čitav aranžman, pa smo klopali roštiljade, salate i samose. Kupila sam i neki crvenkasti začin koji mnogo dobro izgleda kada se ubaci u običnu salatu. Niko ne zna da mi objasni tačno šta je, ali meni liči na osušeni i sitno iseckani nar. Videćete.

Hej, tata, juče na letu je bio jedan kopilot-Slovenac, Igor, koji se oduševio kada je video na crew list Modli! Dok smo se odmarali između dva lega, u Karačiju, odmah smo se raspričali. Kaže da sada ne bi bio ovde gde je (dakle, ne bi bio pilot) da nije bilo tebe! "Piste u noći" su mu kao Biblija. Pričao je kako niko nikada nije napisao tako dobru knjigu za letače, a kada sam mu spomenula da radiš na novoj, strahovito se obradovao. Eto pravog fana! Ja se oduševila...
Nema soko, al' vidi sto je prase!!!Da ne propustim - na letu za Karači imali smo u avionu bar jedno deset falcona! Kako ono mi kažemo: nije soko nego... ma, možda i jeste! "Sivi soko, sivi soko, sivi soko shu bi duuu..!" Sve ptice su, naravno, imale kožne kapice na glavi kako ne bi mogle da se kreću. Tako su ukočeno stajale na nekoj priručnoj skalameriji koja asocira na granu tapaciranu tepihom. I imale su pratnju, po jedan čovek na dve ptice. Što i nije tako loše, zar ne? Vidi se da nisu nevazne. Vode ih u Pakistan zbog lova. Pitala sam - da nije neko takmičenje? - ali niko ništa ne odgovara. Svejedno, bio je to prijatan let, Boeing 777, a uopšte nije bio pun, tako da je više ličilo na opuštajuće popodne, a manje ne posao.
Džejn se danas vratila iz Londona, a sutra ide za - London! Tamo je bila na odmoru, a sutra ga već radi. Kako bi bilo lepo da postoji nešto tako za Beograd! Od iduće godine krećemo da letimo za Kazablanku, Osaku, Perth, i još neke destinacije. Odlično, zar ne? A ja ću to propustiti. Ma, ipak mi je donekle žao što idem odavde, a opet, druge stvari, tačnije, LJUDI - mnogo su mi značajniji... Uh, evo krenulo ono "tvoji kapci su teški, tebi se spava", sto će reći: LAKU NOĆ!

Vaša uspavAna.