1. maj 2001.ZebrAna in Singapure

Em sam radila em sam praznila, bokale, flaše, čaše i ostalo.

Ovaj let za Bombaj je baš bio ubrzan i nije mi se mnogo svideo. Ljudi uglavnom mrze ovaj i let za Karači (koji ja imam tri puta u toku maja). Žale se da ljudi smrde (jer su ipak iz Indije gde se klopaju razni jaki začini), mnogo su zahtevni itd. Ali meni nije bilo toliko loše, jedino što nema vremena da se let odradi na pravi način jer se nema puno vremena. Traje oko 2 i po sata a usluga je relativno obimna i onda sve mora da ide brzinom koja ne dozvoljava pravi način ophođenja sa putnicima. Pozivi stalno zvone a uopšte nema vremena da se na njih i odgovori. Tako da je bilo nekoliko nezadovoljnih ljudi koji su gunđali, jedna žena je čak tražila i da razgovara sa nekim seniorom zbog toga. Ali Emirati su sami krivi što ne usklade uslugu sa vremenom leta. Trude se da ubace što više u tako malo prostora. No, i to može da se reši kada je SFS koji je zadužen za galley dobro organizovan. To očigledno nije bio slučaj danas, pa je sve išlo s brda s dola. Ali, stvarno, nije tako gadno kao sto zvuči i kao što većina ljudi ovde govori.

Ja sam i dalje pod utiskom onog leta za Singapur i Melburn. Toliko je bilo dobro i zabavno i svašta sam naučila, radila sa divnim ljudima. Baš mi nedostaju sada jer smo stvarno dobro funkcionisali zajedno. Čak su mi i neki putnici bili izuzetno dragi jer je bilo dovoljno vremena da se sa njima popriča, i relativno zbliži. Tih 4-5 dana je bas bilo kao neki izlet, mini odmor. Baš sam bila srećna što nisam u Dubaiu, što sam tek tamo shvatila. To mesto stvarno nema nešto mnogo da ponudi.

Singapur je predivan grad, iako nov ali opet ima dušu za razliku od Dubaia. Najzad sam videla parkove, oluju, kišu, mogla da se šetkam kuda god hoću a da mi ne bude dosadno. Čak i mozak bolje radi na tim mestima, ima toliko inspiracije svuda, uvek se nešto dešava, ljudi su izuzetno fini i ljubazni.
I Melburn je stvarno lep grad, i baš mi je žao što nisam uspela da ga vidim i u toku dana nego samo noću. Ali arhitektura je predivna, ponovo parkovi na svakom ćošku, čisto je, dosta rade na tome da propagiraju umetnost, što urbanu sto enterijera...

A da, nisam vam rekla, u Singapuru je zabranjena prodaja žvaka! Šok za moj sistem. Ne žele da se grad prlja, visoke su kazne za bacanje otpadaka na ulicu, pa su zabranili moj najdraži hobi, jer vrlo lako - hop, iskoči iz usta prvo na pločnik.

Sad koristim štapiće kad jedem kinesku klopu, nisam baš preterano vična tome, ali mi je jako zabavno da tako čeprkam po tanjiru. Jela sam hobotnicu, lignje i druge morske plodove spremljene na njihov način. Mmm, divno...