Skupila se na vršku svog poluostrva stidljivo, kao prava žena.
Raspojasala haljinu i raširila duge skute po žutoj zemlji i beloj obali.
Talasastu kosu oplavila bojama Mediterana a svoje lice podmetnula suncu.
Zaspivala čarobnim snom koji se broji vekovima a meri stopama
koje na nju stupaše, po njoj hodaše i zauvek ostaše,
utisnute u kamenu.

Atina

Kada sam svoje stope spustila na tlo Atinskih ulica, nije me ožarila vrelina koja je iz njih zračila. Bila je to oštrica mača iz ruku ratobornog Aresa. Ponudila sam mu svoj dlan i on ga zapara lako, napravivši rez za oprost.

Negde levo, pod samom dojkom Atinskom, gde zelene masline i smokve pokrivaju prošlost, dodirnula sam mišicu Apolona i brzo se sakrila pod patuljast sad, jer visokog nije bilo da me skrije od njegovih muza.

Pod okriljem noći otišla sam na mirisnu obalu Atinsku. Samo su zvezde sa mnom slušale pesmu žena Posejdonovih mornara. Uz blagoslov Here, boginje neba, zapevah sa njima i tamo ostah, pevajući, do svitanja.

U jutro uđoh u utrobu Atinsku. Propusti me 6 Karijatida. Otvoriše mi vrata 17 Dorskih stubova, i, kroz propilon okrenut istoku, uđoh u hram. Atina Partenos stajaše i rukom me prizivaše. Zakoračih unutra i ostadoh na doručku sa 12 Bogova.

Šta za takav provod Egejski, Atinski, Olimpski, Bogovski treba dati? Ništa.
Samo svojih bosih stopa trag po nebu ostavljati i sa Bogovima žmureti, žmureti...