Danas je Maša letela. Sa nama je bila i Dona, naš SrpskiOdbrambeniPas, koja je unapređena u SrpskogZmajarskogPsa. 
Jurcala je tamo-amo, za točkovima zmaja, 
sve nas nervirala. 
Dok Maša nije sela da leti.

 Tog trenutka, Dona mi je skočila u naručje. 
Gledale smo u nebo kojim naša Maša plovi. 
Nismo lajale. Nismo režale. 
Samo smo molile vetrove da zaćute na tren i spuste je dole.

A Maša je: morala da poleti jer deca 
moraju da polete. 
A ja sam: morala da je poljubim u kacigu sa 
4 deteline i kažem:

DOBAR VETAR, 
DOBRA PTICO