Letimo nebom koje se otvora pred nama. Zatvora za nama. Letimo po oblacima koji su predahnuli, pomakli se pred običnim delta Krilom.

Letimo u nebo koje nas, nevino i spremno prima, prihvata, podano i srećno.
Nebo - Drug.  Okriljenim, daje nam se, verujući da smo leptir, ptica, lahor ili vetar koji raspršuje oblake sa njegovog vizira.

Mi nismo to. Mi smo prepust i popust Njemu. Mi smo izazov Sebi i podanik Oblaku. Mi smo Varka ili Prevara,  Hoću i Neću, Take It or Leave It. 

Mi smo Žeđ koja za gutljaj vode iz Kumulusa brodi pustinje. Mi smo Glad  koja pred bezbojnom šarom pod sobom žmuri, ili, pak, širom otvara oči, da bolje vidi dok ne oslepi, obnevidela Lepotom, Divotom, ničim uznemirenim drhtajem u Plavilu, Modrilu, ružičastom Odbljesku.

Mi smo ljubavnici koji srču život iz plavetnog belila. Nudeći sebe iz unutrašnjeg ludila. Pobegli.

Ka Zvezdama. Na Pegazovim krilima.