murim. Jedina percepcija je zvuk obojen vetrom.
Hu. H. .

Okreem se sebi. Ulazim. Ne bojim se.
Prvo mi se Srce oslobaa teskobe i kree telom: u stomak, niz butinu, do nonih lanaka. Bira pulsna mesta kao pribeita, pa hrabro nastavlja dalje. Vraa se do grudi.
Preko ramena do ake. Leve. Pa desne. Uz ilu kucavicu na vratu ulazi mi u glavu.
Niz kimu silazi paljivo. Podilaze me marci.

Hu
. H. .

Krv mi se, umesto vodom, puni helijumom. Za Zmaja me jedino vezuje pojas. I vrsto dri da se ne odlepim od sedita, da ne odletim. U mene lagano ulazi Svemir. Uvlai se kroz svaku poru, u elije, atom mog bia. Ispunjava sve praznine. Vakuum mog tela iscrtava galaksijama. Znalaki, pouen mudrou Vasione.
Hu. H. .

U meni - pomirenje. Sa svetlom i tamom, sa sjajem i patinom, ivotom i svemirom.
Hu. H. .

Laira mi pomisao, osloboena