"Ti si uvek znala da je nebo moja livada"


Sve su Zvezde tvoje. 
I trepere srebrnastim sjajem u tvom oku. 
I možeš da zažmuriš na njih, da im odpozdraviš, da im mahneš, da ih dotakneš, 
da ih obljubiš, da ih batališ. Tu su. Hiljade malenih drhtaja na večnom nebu.
Žmirnu na tvoj uzdah, na tvoj pokret, daleke. A samo tvoje. I shvatiš, u trenu: Zvezde gledaju Tebe.

Imaš Mesec koji se drsko pojavi kada sletiš, kad sve prođe. 
Mangup koji se sakrio, kako bi ti bolje video.
Kako bi ti bolje razumeo. Osetio. Dotakao.
Svemir u svom telu.

Imaš livadu kojoj se vratiš.
I spoznaju.
Da je Nebo tvoja Livada.