Ne mili mi se nikako što nisam jedina koja se dosetila da piše pod ovim naslovom. Sujetna sam, jašta. A mogla sam da budem prva, samo da sam se na vreme setila...

Bila sam prava teenage šmizla kada sam ga prvi put srela. Živeo je u mom kvartu, u jednom od novobeogradskih paviljona, pored kojeg je vodila prečica ka putu do moje osnovne škole.
Bio je stariji od mene, vižljasti momak, zamišljen. Brzim je, dugim koracima, bez pogledivanja levo-desno, grabio da uhvati autobus broj 16, na, za nas paviljonce početnoj, za Karaburce poslednjoj stanici.

Dok je stasavao u prvog beogradskog DJ-a na davnašnjem Studiju B, ja sam u njegovom ulazu zapalila prvu cigaretu. Sram me bilo, al' kriva je njegova komšinica iz prizemlja, Dragica.

Dugo posle toga nismo se sreli. Sve dok mi, a svedoka više nema, Ivan nije rekao: Sreo sam Modlija.

Obojica su, kao klinci, počeli naš grad da ispunjavaju muzikom, nefolirantskim rečima i slobodom. Tada im jedina potpora beše Duško Radović. Čovek za sva vremena. Sada se zna, ali tada je to bila ludost. Aždahe sa bezbroj glava samo su čekale priliku da sve napredno, samovoljno, samosvesno i pametno sprže u jednom dahu. Bilo je pravo umeće ostati svoj. Zoranu je to, čarobno, pošlo za rukom.

Nekada davno, ranih sedamdesetih, naučio me je da slušam. Da razumem muziku. Da je osetim. Da se, umesto da sečem vene, nasmejem budalasanju. Pomogao mi je da bezbolno, plavušasto razumem high-tech, da ga ne omrznem, već zavolim. Pre deceniju naučio me je web dizajnu. Onoliko koliko sam sama želela. Sve što znam o tome, rezultat je njegovog neizmernog strpljenja.

Proizveo me je u novinara. Na mišiće i vukući me za uši. U tome nije bio baš pažljiv. Koprcala sam se koliko sam mogla, ali je isterao svoj naum.

Naučio me je da verujem. Da se nadam i ne odustajem. Nastavljam od njega da kradem životne smicalice. Lopov od lopova ;).

I dalje se retko viđamo. Ali se zato redovno pišemo. Tako više volimo. Evo, već godinama.

P.S. Ovde je i stari audio fajl u kome me Zoran uči kako da mu šaljem zvučne priloge za radio emisiju. Dođe, instalira program na mom kompjuteru, kaže da je lako, da samo lupetam po običaju i - ode.

Evo ga, ZModlija u MP3-ju. Iju!