Stani! Ne vuci toliko! Zaboga, olabavi taj povodac jednom.

Poznovečernja šetnja po opustelom školskom dvorištu nagoveštavala je još jedan prijatan usamljenički randevu. Mog psa i mene. Od svih zaposednutih parkova u okolini, po kojima se kreću razni vrtirepi i njihovi umišljeni vlasnici, ovo je jedino mesto gde niko neće omesti našu ćutnju. Mene i mog psa.

Hajde, de, još tri/četvrt kruga oko škole i dosta je.

„Dobro veče.“

Bestraga! Osvrtoh se, i u mraku više naslutih nego što videh konture čoveka, nagnute ka meni, pod kao brijač oštrim uglom. Bokte, ovaj će još da se prostre preda mnom!

„Mmm, ’veče“, promumlah nevoljno, uzmičući.
„Često vas viđam ovde. Šetate psa?“
„Jaaa.“
„Da, vi.“
„Ne. Ja, kao da.“
„Je l’ vi to niste raspoloženi za razgovor?“
„Ne. Nisam.“
„Vi pisci ste od čudne sorte. Sve reči poturite hartiji, pa onda nemušto zborite sa drugima. Nije vama lako.“

Zna da pišem? Jesmo li se to već nekad sreli? Postajem zaboravan. Uostalom, ko mari...

 „Nije nam ni teško. Samo moramo svakojako da se dovijamo kako bismo došli do novih reči, stalne, a presušne potrebe svakog dobrog pisca. Problem je što se one teško nalaze po ovakvim ćoškovima, kojima deca danju haraju, a noću ih kerovi zapišavaju.“

Samo da odmerim jesi li pseto ili dete.

„Dobar pisac je loš čovek.“

Šta reče?! Ovo nikako ne sluti na sasvim obično veče. Upreh pogled u lice bez izraza i obrisa, sigurno u dubokoj tmini.

„Zanimljiva opaska. Zaista tako mislite?“ Pohitah da pitam, sada već nameren da se upustim u razgovor i čujem šta još ima da kaže.
„Duboko verujem u to. Ako mi dozvolite, mogu i da obrazložim.“
„Naravno, samo napred. Nestrpljiv sam da uhom sledim gradaciju koja vodi od zlog čoveka do pisca.“
„Uzmimo najpre vaš primer. Pisce ćete inače retko videti kako šetaju male pse, izuzev kevtadžija prgave naravi. Pisci vole da slove za ljubitelje životinja, ako ni zbog čega drugog, ono zato što se u samom zverinjem nazivu skriva životnost, omiljena tema koju ovi ogoljivači reči besomučno zlorabe. Za pisce, ljubav prema životinjama samo je lukava preobuka kojom potcrtavaju tobožnje čovekoljublje, po običaju se koristeći teškim naglašavanjem. Pravi, još nezabeleženi akcentus gravis! Tako, pisci za kućne ljubimce biraju velike pse, barem po dve mačke ili pak, po nekoliko ptica. Čini se da najgore prolaze mučeni papagaji, vazda prekriveni ptičjom nikabom dok vlasnik blagoizvoljeva stvarati...“

Servira li on to meni krvavo meso piščevo? Mada, u ovoj zbrci reči kao da ima nekog smisla...

Neobično je vaše viđenje pisca. Moram priznati da odavno nisam čuo tako slikovito obrazlaganje. Nastavite, molim vas, samo nastavite.“
„Pod pretpostavkom da niste skloni ubijanju glasnika, ja to vidim ovako. Pisac zna da su istine trivijalnosti života. Zato laže. Laže bezočno, vazda u varljivom kolebanju između onoga što mu je uskraćeno i nepodopština koje je učinio. Laže u ime tobožnje naklonosti prema čitalaštvu, dok se iza toga skriva tek njegova nesavladiva obuzetost kazivanjem. Ako ustreba, pisac-lažac prekriće smokvinim listom sve svoje sramotne, prevarne nakane kojima se služi, samo da se domogne rečja. Evo vam jednog živog primera kako će se pisac izraziti, isključivo delotvornosti radi. Sintagmu „stvaranje pisca“ očas će preokrenuti u „piščevo stvaranje“, slepo se povodeći za pavićevskim nemoralijama, nemoćan da odoli čikanju ćiriličnog slovlja. A nadasve voli reč nasumično odabranu, razumu nesrodnu. I nije ga briga hoće li je iko dokučiti, jer on i ne piše čitalaca radi. Njegov naum nije okončanje samosvojne bitke sa rečima, nikako.
Vođen razdirućim nagonom, pisac će oštrinom pera deflorisati svaku reč koju je prethodno u klimaksu isplakao. On će...“

Pas zalaja. Kapije uma se otvoriše. Sedeći na usahloj strani obale, žedno upijah besedu, strahujući da će se reka zborja u bespovrat prosuti.

Moje su! Reči su moje!

Razumeh da se, svakim izgovorenim slogom, reči zanesenog sagovornika kao zujave pčele množe, kovrdžajući moždane vijuge u oblike saća bremenite košnice, iz koje se rečenice ka meni slivaše poput slatkog, preslatkog meda. Oblizah usne i nastavih da slušam.