Imala sam tigra.

Živeo je u kavezu nalik na zvono. Trebalo je da napravim vratanca kroz koja bih mu davala hranu i sipala vodu, ali nisam. Svaki put kada bih ga hranila ili pojila, podizala sam žičani poklopac i kao da nisam sipala u kočar, već zahvatala iz njega. I uvek bi mi zaklecala kolena. Volela sam tigra, ali sam ga se i plašila.

Kavez je stajao na zidu koji je opasavao stepenište. Od kaveza nagore pelo se u monsunsku šumu, a nadole stizalo u lelujavu stepu. Krletka se klatila kao klackalica, ali nije prevagnula ni na jednu stranu. Zato ne znam da li je tigar bio bengalski ili sibirski.

Juče mi je šmugnuo. Odigla sam upertlane žice da sipam vodu, a on se promigoljio. Nije krenuo ni put prašume, ni u tundru. Mahovinasto je išetao u baštu i legao na maslačke.

Na krznu žuti čuperci cveta.

Po kavezu prosipam semenje trave.

Još leži tamo.