Na Kalenić pijaci svega! Bunovne seljake zora za uši izvlači ispod buljuka voća i povrća. Pune i krase sklepane tezge po samo njima znanom redu. Nosači u stopu prate okasnele nakupce vukući im kvantaški plen. Peračima kruto crevo među nogama daruje osećanje moći, pa šibaju mlazom po svima, za Boga ne mare. Kao da su na vodeni top sav pijačni svet natakli.

U toj gunguli i Slavka. Istoričarka umetnosti po struci, obrazovana domaćica po uverenju. Bez posla je još u zlodoba ostala, drugi nije ni tražila. Da ne bi toga, zacelo se sada ne bi ovako vešto između kolica sa svežom robom provlačila. Smeši se rumenim kajmakarima i prigradskim povrtarima, sve u sitnim troskocima preskačući potoke vode. Poranila, kao svakog drugog petka u mesecu, da presretne prodavce svega i svačega. Jer, ona je pride, po svevremenu koje joj je na raspolaganju, a nadasve po silnoj želji – sakupljačica životnih tričarija.

Stoga, Slavka ne haje za krupne, ukusne plodove. Bele banke ne daje za hranljivi šareniš. Osmesi kojima se bahati samo su odsevi unutarnjeg sjaja. Koliko je danas uspomena na prodaju? Šta li će naći? Kakve će joj se priče kazivati dok po gomilama odreklih sudbina bude prebirala?

Sva čar trgovine ljudskim odmetninama skriva se u sitnicama. Slavka to zna i razabira bolje od ma koga. Zato joj se ne može podvaliti. Recimo, stara petrolejka. Mogli su prodavci da je zablešte do obnevida, no Slavka je svu lepotu u nagorelom zavrtnju fitilja spazila. Pa ram za slike. Precenjen, jašta, al’ ram ni po’ jada. U njemu čudom slika ostala, crveno-smeđa sepija. Sepija ljudi iz vremena sepija.

Ogledalo tek! U svakom naprsnutku biljura odblesci uzjogunjenih događaja. I tužna žena u njemu.

Pregršti sitnih novčića. Ovim se kahva u donjoj mahali plaćala. Ovaj je triput gubljen, pa nalažen. Zbog njega, k’o talir krstaš velikog, kuća je na doboš otišla. Ta desetica je zbeg preko reke prevela. Ove parice snaši su u tri niske vrat krasile. Gle’te tek njega obezglavljena – dva pisma obostrano, glave nigde nema!

A knjige! Šta u njima ima! U sedam knjiga na stranama šezdeset osam četvorolisne deteline. Na istim stranicama! U Enciklopediji od A do Ω, na listu gde počinje slovo D, presovana zečija šapica. Prednja, od zeca koga je u noći punog meseca razroki lovac ubio. Kako da iole misleći čovek u ezoteriju ne zaluta! A u vedutama trošnih kuća iz devetnaestog veka čitav je roman ispisan! Sitnim spisom preko naslikanih pročelja.

...Ovako Slavka zbraja i baja nad svojim blagom, svakoga dana sem drugog petka u mesecu. Tada je na Kalenić pijaci. Predaje se strasti. Budući dobrodušna, a učena žena, svoju slabost ne ismeva, već razumeva. Kao da onim osmejkom kaže – Ništa i nije ozbiljno osim strasti. Pamet nije ozbiljna stvar, nit’ je to ikada bila. Ona je samo harfa na kojoj se svira, a ja sam svoje još onomad odsvirala.