Iz svog sna došao si u moj. Nečujno, uvukao mi se pod perinu. Perce se zakovitlalo, lebdi u zraku. Željna sam te se mnogo, mnogo.

Postelja nam drvena klupa u parku. Gola pod kožom ježim se. Pod pokrivkom nestaje vazduha. Izvlačimo glave da udahnemo. Kornjače iz rožnatih oklopa.

Napolju cvrkut, nebo i drvo. I majke sa darovima. Raduju se tvom povratku. Moja nam pruža jedru jabuku, tvoja kolač. Uzimam jezgro što se nudi među višnjama. Zub ti se beli.

Smejemo se i sakrivamo pred materama. Dajem ti orah. Zagrizeš ga. Krcka kao januarska grančica. Mnogo sam te, mnogo željna.

 Nema vazduha. Napolju nebo, drvo i cvrkut. I naša deca koja se raduju. I dečica njihove dece. Na trepavicama im venčić od cveća. Smaknem jedan sa najmlađeg čeda. Oko ti zeleno.

Podvlačimo se pod nevid. Čelo ti krasi maslačkova tijara. Ožutela put preko muške mišice. Mnogo sam te željna, mnogo.

Vazduha! Napolju drvo, cvrkut, nebo. I čeličnosiva kočija. Prepoznajem je. Ispeglana metalna postelja.

Usne ti ćute.