PERU


Ne. Neću o Inkama i njihovom detinjem zametku, oplođenom, u ovoj zemlji. 
Neću o tužnim, zagubljenim, dobrim narodima.
Neću. Biću tužna.

Ali hoću, očas, da postanem lednik koji se otapa ka njihovim stazama koje vode dolinama, do vrhova plavih planina, do neba.
Napojivši ih. Ne potopivši.

Hoću da postanem strma litica kojom vode puti ka nevinim snegovima, koje prte, ne ostavljajući tragove za sobom.
Podmećući im svoje stenje, ne izmičući.

 Hoću da budem zmija obmotana oko slabašne grane za koju se pridržavaju
na tom putu.
Da uvežem drvo, ako se polomi.

Hoću da budem kamen kojim su ozidali svoj hram, dom, grob.
Okrenut zvezdama. Planinskom izmaglicom orošen. S pogledom na nezaborav.
Hoću. Da bih bila srećna.