LEGENDA O LAVLJEM GRADU

Živeo je, nekada davno, daleko od zla, princ Sumatre, Sang Nila Utama. To je bilo doba mira, sreće i lepote na zemlji.

Jednog bisernog dana, za vreme lova na jelene, princ ugleda na oštroj ivici neba i mora udaljeno ostrvo.

Od tada je postao opsednut njime. Ne mogavši da se odupre snovima, da se ogluši o pozive koje je samo on čuo u nemirnim noćima, uputi se ka ostrvu. Silnim brodovima upravljao je vešto ka svom cilju. Naoružan radošću, plovio je u susret svojoj želji.

Dok. Strahoviti vetar ne pokida jedra na belim lađama. Dok modre vode ostrvske ne ispuniše utrobe brodovlja, mamivši ih u grob morski.

Pobacaše mornari terete sa paluba, kako bi se more smilovalo. 
Ništa ne htede more. Podariše tovare vredne plavim dubinama. 
Ne želeše more blago.

Dok. Princ ne dade moru jedino od oca, dede, preostalo: Krunu sa glave, draguljima plemenskim optočenu, zlatom s ognjišta ožeženom.

Stade nevolja. Umiri se more. I otvori brodovima pute.

Stupiše na peščane žale. Ubraše plodove zrele, mahaše pticama sjajnim.

Dok. U srcu džungle princ ne ugleda zver. Prelepu, kraljevsku. I upita mudraca svoga: "Vide li ovakvo biće ikad van maštanja svojih?"

"Da, videh jednom veličanstvenost tu na pergamentima dalekih zemalja. Zovu je Lavom."

"Ovo mora biti dobra zemlja kad ima takva stvorenja. Ostanimo ovde, živimo ovde, na ostrvu Singa Pura."

I tako nasta Singapur, Lavlji Grad.