Back Kada smo deca, kada smo mladi, roditelji nas stalno u našim snovima uznemiravaju nekim životnim istinama. Kasnije, kada se probudimo iz snova, mi bismo da pitamo i da čujemo neke od tih, nečuvših odgovora. Tada uglavnom, više nema ko da nam ih saopšti. I onda, počnemo drhtavim prstima da čepkamo po korenovima, nadajući se da je u tim isprepletanim, zamršenim podzemnim čvorovima ostalo par kapi života da ugasimo žeđ.

Moja majka je imala sestru i dva brata. Tačnije, oni su nekada imali sestru, moju majku, jer samo nje više nema.

Sestra je, zajedno sa ocem, mojim dedom, nakon Rosinog hapšenja emigrirala u Englesku, pod pretnjom odmazde. Pošto je Rosa bila osuđena kao IB-ovac, deda je odmah proglašen četnikom i/ili kolaboracionistom italijanskog okupatora.
Odatle se samo deda vratio, da zaspiva večitim snom u Đulićima.

Oba brata su u to vreme, ranih pedesetih, studirala u Beogradu.
Jedan elektrotehniku, drugi medicinu.

Stariji, Mitar, može da se pohvali raznim priznatim i krajnje neobičnim patentima iz oblasti elektrotehnike. Napisao je i dve knjige: Zbirku pripovedaka preobučenu u roman "Zore i Sutoni" i zbirku pesama pod nazivom "Žeđ", koju je ilustrovao svojim grafikama. Svaka pesma - jedna slika. Ovde ću vam pokloniti njegove pesme, koje još od pripreme za štampu, 1997, ćute u jednom od zabačenih ćoškova mog kompjutera. Neka ovde progovore. A da biste videli i grafike, moraćete da sačekate da knjigu skeniram i pretvorim je u pdf. format, što mi, iz nekog razloga, traljavo ide. Šteta za grafike, al' nije za stihove.

Mlađi brat, Milan, je hirurg. Na pamet mi ne pada da vam poklanjam njegove stručne knjige. Nekada je bio najmlađi docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, odavno je profesor i član Akademije nauka a najvažnije je da je i dalje - moj ujak. Kada je kao mlad stažista prisustvovao mojoj operaciji krajnika, ja sam izdramila neko gušenje i on se - onesvestio. Posle toga, lepo mi je vratio: kad god bismo se po pitanju mog zdravlja sretali, na mene bi bio red da padnem u nesvest.

Obojica su talentovani slikari i grafičari, i iako im životni pozivi nikada nisu ostavljali slobodnog prostora da svoje radove prikažu u galerijama, uvek su se vraćali zahvalnoj tišini platna i boja.

Ma, da ja to ipak fotografišem, pa skeniram, pa napravim izložbu, makar i u pdf-u?

Naslovna strana knjige

Mitar Dragović
"Žeđ"
Word 6.0 (12Kb)

Bermudski trougao