Back I eto, sada pišem SF/FS razglednice sa virtuelnih putovanja po virtuelnom svetu, po kom me virtuelnim letovima vode, na svu sreću, nevirtuelni prijatelji.

A moja majka je nekad pisala reportaže sa stvarnih putovanja po stvarnome svetu, po kojem je putovala sama, sa svojom idiot-kamerom, novinarskim kasetofonom, olovkom i beležnicom.

Kad god je putovala, volela je da to radi na najjednostavniji mogući način, najčešće vozom. Kako bi što više videla i što bolje osetila, govorila je. Da je mogla, ne sumnjam da bi pešice prošpartala zemaljsku kuglu.

Na žalost, većina tih putopisa je zauvek ostala zakopana u arhivama raznih časopisa i novina. Ni ašov mi ne bi pomogao da iskopam svu zaboravljenu dokumentaciju koju samo što kerberima ne čuvaju paučinom prekrivene, mumificirane novinarske ćate. To je na žalost.

A na sreću, neki su se prokrali i našli put do starog kofera, u kome su se do juče skrivali, sigurni. Iz koga su sada, kao duhići iz čarobne lampe, oživeli gradove i zemlje kako ih je ona videla, nekada.

     
S puta po Belgiji S puta po Holandiji  S puta po Holandiji (2)
     

Ona, novinar