Moja majka nikada nije zaključavala vrata svoje duše. Vrata ka svom srcu uvek je držala širom otvorena. Zato sam, sebično, rešila da te tajne podelim sa svojom decom i prijateljima. Znam da se majka ne bi naljutila. A možda bih joj i osmeh izmamila.

Sigurno ovde neću naći odgovore na sva pitanja, ali verujem da se oni umnožavaju svakim pređenim danom sećanja na ljude koji su nekada postojali u našim životima, svakom promaklom uspomenom na lepo i dobro koje su nam dali, svakom ljudskom rečju, zapamćenoj i nama upućenoj. Za njima su ostale samo magličaste metafizičke tvorevine koje se ne mogu rukama opipati, okom ugledati, plavim obojiti. Jedino stvarno što su nam ti ljudi ostavili u amanet smo mi sami...

...mi, koji ih nosimo u sebi.