Autobiografija
"Zakona akcije i reakcije"

UKRATKO, AKO NEMATE VREMENA NA BACANJE:

"ZAIR" je moja serija radio-emisija započetih od nulte, 2000. godine i posvećenih high-techu i tehnološkim komunikacijama uopšte. Za razliku od "Ventilatora" iz osamdesetih i "Modulacija" iz devedesetih, "ZAIR" se bavi isključivo REAKCIJAMA na ljude i high tech svet oko nas. Prvi "Zakon akcije i reakcije" emitovan je 25. marta 2000. na Beogradu 202. Poslednji "ZAIR" emitovan je na istom radiju 14. jula 2001. Pukao je zbog najtrivijalnijeg mogućeg razloga, a priča o tome je u nastavku. Od prvog januara 2002. egzistira u cyber obliku na ovom sajtu, a od 5. februara 2002. emisija je i na mreži radio stanica uključenih u Samostalni radio poduhvat SRP!

OPŠIRNO, AKO PATITE OD DOKOLICE:

Na izmaku 1999. godine, kada je svima koje poznajem bilo muka najpre od bombardovanja spolja, pa onda od bombardovanja iznutra, pa od novih no-no pretnji od bombardovanja spolja, moja dugogodišnja investicija iz devedesetih, emisija "Modulacije The Next Generation", lagano je zamirala. I ugasila se, 24. decembra 1999, nakon putovanja dugog sedam godina kroz medijska bespuća Radio Pingvina, Beograda 202, ponovo Pingvina i na kraju MIP radija. Bilo je to dobro i uzbudljivo putovanje tokom kojeg se dogodila Internet revolucija, digitalizacija svega što peva, igra i govori i, nažalost, devalvacija svega što je postojalo na ovim prostorima. Uzbudljivo putovanje kroz čudnu deceniju.

1999: UVERTIRA U POZNATO. "Zakon akcije i reakcije" zaživeo je još uoči paranoičnog dočeka 2K godine, ali samo na stranicama ovog sajta. Igrao je ulogu ventila kroz koji sam propuštao sve ono što nije moglo da stane na radio. Pa ni kada više nije bilo "Modulacija", ostao je, sa zadatkom da premosti ta tri meseca koja su me delila od novog radio-starta. Zato ćete u dobro provetrenim pećinama Asteroida naići i na ZAIR iz 1999, embrion emisije koja će progovoriti tek 25. marta 2000. To su bile prve i sočne reakcije na hi-tech svet oko nas, ispričane slikom koju na radiju nije bilo lako rečima izkazati.

2000: GODINA ZAPLETA. Posle se ispostavilo da je, ipak, moguće. Trebalo je samo da krene emisija. Krenula je sa 202. koloseka istobrojčanog programa Radio Beograda, prolećne subote u jedan popodne. Sastala se ekipa u sastavu: Zoran Modli (ja), Boban Obradović (prekaljeni dugogodišnji saradnik i desna ruka u "Modulacijama") i Jovanka Kalezić (tiho i energično stvorenje, kad najviše mislite da je nema nje najviše ima). Toga dana sam ispunio zavet dat samome sebi: u godini koja ima kao prefiks dvojku započeo sam novu radio avanturu, bez prenošenja nameštaja iz devedesetih. Tako je i na radio talasima rodjen "Zakon akcije i reakcije".

Da se vratim na "dvestadvojku" nagovorio me je, dok sam u svom renou 4 čekao zeleno svetlo na semaforu, njen tadašnji glavni urednik Dragoljub Stankić, koji se slučajno zatekao u istoj tački prostora i vremena na pešačkom prelazu. Srećom. On je bio pravi tip za lidera jednog radija, bar po mojim izopačenim kriterijumima: dete tehnološke revolucije, savršeni korisnik svih njenih plodova uključujući kompjutere i osim toga odličan menadžer koji je na konto duhovitih kompenzacija prvi uspeo da totalno kompjuterizuje Beograd 202, a njegov novinarski desk pretvori u Hjuston. Zato mu i nije bilo teško da me nagovori. Kada se upalilo zeleno, već sam smišljao špicu za novu emisiju.

Mimo uobičajenog redosleda na medijskom obzorju dogadjanja, ZAIR je najpre mesecima imao svoju Internet prezentaciju, pa je tek onda dobio i termin na FM-u. Jedna od tekovina revolucije devedestih. Zato je krenuo totalno koncipiran i bez početnog šlajfovanja u mestu. Dok su na radiju defilovale desetine i desetine hiperaktivnih gostiju, stotine tema i hiljade minuta muzike, ZAIR na Internetu je sačuvao koncept paralelnog života: bez stvarnog dodira sa emisijom, ali sa ehoima koje je najčešće ona izazivala. Emisija je tekla sedmično, a njena cyber prezentacija obnavljala se periodično. Bez obzira na takav ritam, bilo je tu briljantnih priloga koje možete redom pregledati, počev od Zaira 001, kroz mali slajd-šou html-ova ZAIRA iz 2000. Redni brojevi na stranicama totalno nemaju nikakve veze sa stvarnim rednim brojevima emisija!

2001: MESECI RASPLETA. Sa startom 2001, sredilo se i to. Kroz "Brodski dnevnik emisije", Internet izdanja ZAIRA savesno su pratila i ono što se dogadjalo na radiju. Savetovao bih vam da skoknete na stranicu na kojoj je arhiva starih Zaira i sa nje prozovete emisiju po emisiju ispod stavke "Zairi iz 2001. godine", tek da ne bih morao da vam ih prepričavam.

Oktobarski dogadjaji iz prethodne jeseni, po zakonu o spojenim sudovima, oduvali su Draška Stankića sa kormila "dvestadvojke". Istorija koja bude pisana pokazaće da li je to bilo neophodno, mada je tada bilo neizbežno. Sve je bilo novo. Novi Radio Beograd, Novi Beograd 202, Novi Studio B, Novi RTS, Nova "Politika", novi dzinglovi i špice po svim radio i TV stanicama, novi nameštaj, novi gosti novih emisija, novi urednici. Od noviiteta ostali su stari jedino Novi Beograd, Nova Pazova, Novi Sad i - "Zakon akcije i reakcije"!

I nova "dvestadvojka" sa simpatijama je negovala ZAIR. Sada je na njeno čelo došao "čovek iz baze", proslavljeni voditelj Milan Špiček, promovisan u zvanje v.d. glavnog urednika. Što ekipi ZAIRA baš ništa naročito nije značilo. Kao, uostalom, ni "dvestadvojci" - ali tek od avgusta 2001. Tada je, naime, u uredničku sobu konačno sleteo novi trajni glavni i odgovorni urednik kojeg uopšte nisam upoznao. Ne zato što nije bio "čovek iz baze", već stoga što emisije ZAIR u to vreme više nije bilo na programu. A zašto, pročitajte u tekstu koji je i propratio poslednju emisiju od 14. jula 2001. godine...

Brodski dnevnik sa nekim datumima jula (2001):

Zašto više nema ZAIR-a na Programu 202?

"ŠETAČI" MINIRAJU RADIO BEOGRAD

Objavio sam to samo jednom, u trenutku demonstrativnog prekida emitovanja 069-tog "Zaira" na programu Beograda 202: emisija, moja emisija, posvećena reakcijama na ljude i high-tech svet oko nas, "Zakon akcije i reakcije", više ne postoji! Bila je to moja poslednja reakcija, ali na low-tech spodobe čije prisustvo anulira suštinu zbog koje radio postoji. Medjutim, očigledno da to niko nije shvatio ozbiljno, pa čak ni urednici 202-ojke. Misle, vratiće se Modli opet u septembru, kada se malo nauživa leta. Ispadoh ozbiljan jedino ja. E, pa, pošto je moje pravo da biram okolnosti pod kojima ću da radim, nakon julskog incidenta u studiju 202-ojke - a bila je subota 14. jula - obavestio sam v.d. glodura da sam izabrao varijantu dva: odlučio sam da prekinem dalju egzistenciju svoje emisije na talasima Radio Beograda, kao i sve svoje dalje posete ovom, kako se pokazalo, izuzetno osetljivom mirnodopskom objektu.

Razlog za prekid današnje emisije i moju odluku da skinem ZAIR sa programa Radio Beograda ne leži u razmimoilaženju sa bilo čijom programskom politikom, nego u sukobu sa jednim zalutalim KT pripadnikom obezbedjenja Radija, koji je, baš na početku trećeg sata emisije, uleteo u studio i počeo policajski osiono, a usput i nepristojno - što je svemu dalo poseban šarm - da preslišava moje, tek da znate, vrlo ugledne goste zbog hardvera koji su doneli. Insistirao je da podju za njim (gde?), zahtevao zaplenu diskete sa snimcima načinjenim digitalnom kamerom (gle?), kao i zaplenu filma iz mog foto-aparata (idi, bre!). Dalji tok dogadjaja bila je logična nadgradnja moje tvrdoglave namere da zaštitim svoje goste i, naravno, ne udovoljim zahtevu NN pripadnika obezbedjenja: svadja, nagli porast temperature i prekid emitovanja (sada već ozbiljno ugroženog) programa, četrdeset minuta pre kraja emisije. Eto, to je u nakraćem prepričan dogadjaj. Opširniju verziju znaju kako urednici 202-ojke, tako i članovi moje ekipe.

No, suština nije u tom do glave ošišanom i, za mene, nepoznatom tipu sa ID karticom na kojoj piše "obezbedjenje radija, šetač br. 009". Suština je u, i dalje važećim, birokratskim postulatima zaštite Radio Beograda od spoljašnjeg i unutrašnjeg neprijatelja, u kojima se zgrada Radija tretira kao vojna baza od globalnog strateškog značaja, mada meni lično više liči - naročito nakon devedesetih - na skromnu medijsku kuću pomalo (i u pojedinim segmentima) ruiniranog ugleda i ograničenog uticaja, čije programe, eto, neko i sluša. Dokle god je tako i dokle god je služba obezbedjenja iznad programa, umesto da mu služi, nemam neku žarku želju da se vraćam u policijsko ok(r)uženje čiji sam epicentar ovog puta bio ja.

Cha-cha-cha!

Ne bih da se vratim u okruženje u kojem obezbedjenje štiti radio od mene samog.

A to što je jedan jedini lik sa oružjem za pojasom važniji od čitave emisije, koje se Radio Beograd lišava bez i najmanje traume - neka ide na dušu mojih kolega koje taj radio vode. Mada su i sami, kako priznaju, počesto frustrirani istim tim likovima, odgajanim tako da nikome ne veruju i da se nikome ne osmehuju. Uostalom, to najbolje znaju oni koji su u svojstvu gosta pojedinih emisija dolazili u zgradu u Hilandarskoj 2: vrlo se loše osećate kada vas momak bezizražajnog lica odmeri od glave do pete, pomno prouči vašu ličnu kartu (usput, kao stranac sa pasošem ne možete čak ni da prismrdite Radio Beogradu!) i izlista spisak gostiju overen dan ranije od strane šefa obezbedjenja, da bi se uverio da ste na spisku za ulazak u zgradu. Upravo zato sa svojim gostima možete na radiju da razgovarate samo o onome što se dogodilo juče; o onome što se dogadja danas - razgovaraćete tek sutra. Kad spisak bude overen.

Nisam tužibaba, pa ovo pričam samo vama. Neka tajni agent 009 i dalje maršira hodnicima Radio Beograda, loveći probisvete sa magistarskim, doktorskim i inženjerskim titulama što se vucaraju po studijima tek zato da bi gostovali u raznim idimi-dodjimi emisijama. Ostvario je blistavu pobedu, kojom je dokazao da je jači i važniji igrač nego jedan sujetni autor dosadašnjih 69 "Zaira" i nešto malo drugih emisija koje su se u prošlom stoleću zvale "Modulacije 202", "Ventilator 202", "BLP", "Radio kompjuter šou", "Diskomer", "Od doručka do ručka"... Pobedio je i sve ostale poslenike radija koji dolaze da bi stvarali radio, a ne zato da bi se izvinjavali što moraju da udju u zgradu Radija.

Utoliko mi je moj najnoviji poraz draži.

Hoću li se vratiti u Radio Beograd? Hoću - ali kada i vas i mene, kao što je slučaj u svim kulturnim i medijskim ustanovama, na ulazu dočekaju smontirani, ljupki i vaspitani devojčurci koji umeju da se osmehnu i da vam pomognu da lakše završite posao zbog kojeg ste došli. Obezbedjenje? Što da ne - ali u fade-out-u i toliko diskretno da niko ne opazi koliko je opako. Tek tada će kamena zgrada Radio Beograda omekšati i početi ponovo, nakon toliko decenija, da liči na običan i ljubazan radio.

Šta mislite, kada će se to desiti?

P.S. Većina slika priloženih na ovoj stranici ilustruje ZAIR-ovu labudovu pesmu od subote, 14. jula, sve do trenutka kad se ispostavilo da su ove fotografije, u stvari, kriminalna, znači i zabranjena rabota! Zato ih slobodno upotrebite kao dokazni materijal, prvenstveno protiv mene. A u medjuvremenu, ćeraćemo se i slušati još - makar preko Internet radija, o kojem sve ozbiljnije razmišljam... O svakom eventualnom nastavku priče svakako ću vas obavestiti, u to budite sigurni.

Naravno, priča se nastavila i to već u mesecu poznatom u kalendaru pod imenom septembar, kada sam na sajtu otvorio rubriku "Jadikovke", s plemenitim ciljem da nastavim da oplakujem samoga sebe. U tome su mi zdušno pomogli članovi moje pogrebne povorke, inače slušaoci "Zaira"...

Septembar 2001:

PRIJATELJSKE REAKCIJE NAKON UKIDANJA "ZAIRA":

"...Razočarenje je veće zbog naše nade da će se stvari u okruženju najzad promeniti. Očigledno je da su se ljudi koji obično obitavaju u predelu grbače svakog od nas i hrane se tudjom energijom i kreativnošću ostali na istim mestima, samo što su se sada zasitili, pa im više nije važan ZAIR, nisu im važni Računari ili bilo šta drugo što izlazi iz polja njihovog interesovanja - ne šireg od petoparca." (Srdjan, 3. avgusta 2001.)

"Sada sam na poslu i nemam aparat za merenje pritiska, ali je oko 190 (sistolni), što je mnogo za mizerno-impozantnu pojavu pretećeg izgleda moga godišta (70's). Drugim rečima, iznervirao sam se do te mere, da je dobro što nisam to pročitao ranije, inače bih kao i obično počeo da udaram u vreću, a u nedostatku iste u - zamisli -zid! Znaš, ja nemam ni poletno-sletnu stazu, ni pajpera ni cesnu gde bih mogao da potrošim E=Mc2 sa dva, kada ili ako i samo po tautologiji v teži c itd....a inače, ni kinetičku energiju." (Demijan, 3. septembra 2001.)

"Tek skoro sam se vratio u Beograd i, mogu reći, u civilizaciju. Zamislite život bez ikakve multimedijalne tehnologije koja je sastavni deo moga, a bogami i svačijeg života! Nema telefona, e- maila, a nije bilo ni radija, tako da sam tek sada uspeo da shvatim da nema više ZAIR-a! Imam iskustva sa obezbedjenjem. Na ETF-u je svojevremeno pravljen doček na vratima u vidu trokrilnog ormana koji proverava da li sam ja, zaboga, student ETF-a - ili sam, možda, neki izdajnik, pa se spremam za neku subverzivnu delatnost. Da nema slika u indexu, ne znam kako bi se samo snašao... Želim vam da istrajete u vašem opravdanom stavu! Nemaju pojma ljudi iz Radio-Berogarda šta su izgubili. U prilogu je jedna simpatična slika. Zli ljudi se setili - ili proroci?" (Vladimir, 22. septembra 2001.)

Zašli smo i u jesen 2001, a iz Radio Beograda nije stigao nikakav signal, čak ni dimni. Hm, dobar razlog da se duboko zamislim u pokušaju da dokučim the meaning of life i sa užasom utvrdim da uopšte nisam toliko važan lik koliko sam uobrazio da verovatno jesam. Moje novo vajkanje obeležilo je mesec...

CRVENA BERETKA

Emisije "ZAIR" i dalje nema, mada naši najvidjeniji kompjuterski magazini i dalje uredno objavljuju ovakav full-color logo moje emisije (na čemu im zahvaljujem!), uredno na taj način praveći reklamu i Beogradu 202. Čak je i na glasačkoj mašineriji zvanoj Top 10.co.yu "ZAIR" i dalje najslušanija kompjuterska emisija domaćeg radija! A u medjuvremenu je, sad već vidim i sam, Beograd 202 svoju jedinu high-tech emisiju sa zadovoljstvom zaboravio...

Pošto me u proteklih pet meseci baš niko od zvaničnika 202-ojke nije priupitao imam li nameru da nastavim da prčkam oko njihovih mikrofona, očigledno je da sam se: a) totalno ispalio u pogledu uspeha privatnog protesta protiv para-vojnih formacija Radio Beograda (vidi tekst o tome kako je ukinut "Zair"); b) totalno precenio vlastiti značaj u svemu ovome; c) totalno podcenio bukvalnost golog fizičkog obezbedjenja u svemu onome.

Žao mi je, nisam crvena beretka, pa moja ucena baš nikoga nije uzbudila. A i tajming mi je bio pogrešan: baš u vreme dok sam ja uvredjeno frktao, na čelo 202-ojke priveden je, umesto vd-a, stalni glodur. Zatekao je ono što je zatekao, pa od istoga nastavio da pravi svoju pitu. Za "ZAIR" nikada čuo, a politička previranja ionako su uvek iznad tehnoloških i programskih trivijalnosti.

Više nisam uvredjen. Jasno mi je da su moje akcije na medijskoj berzi ništavne, čak i bez kraha WTC-a: bolje je imati dizelaša na grani, nego Modlija u ruci. Nema ljutiš. Zato sam se od 202-ojke sada i svesno oprostio. No, nešto mi se ne ide na malecke radio-stanice, one koje se čuju do prvog brdašca (ukoliko ih još pre toga nisu ugušila dranja na susednim frekvencijama s leve i desne strane). Ne ide mi se, jer me tako neće čuti Čeda Bradić. Čeda živi u Mladenovcu, a do tamo treba dobaciti signal, nije šala. Možda me tada ne bi dobro čula ni Voleta Ivković. Violeta živi na Čuburi. O Milošu u Rumi i Halu 9000 u Požarevcu da i ne govorim. E, zbog njih bih hteo radio-stanicu koju mogu da do'vate, a koju neće popljuvati zbog ostatka programa. Zna li neko takvu?

Nešto sam trabunjao glasno o Internet radiju, a u sebi i o vlastitom FM radiju. Ono prvo je preskupo za slušaoce, a ovo drugo preskupo za mene. Ipak, to ne znači da sa Dejanom Panićem iz "Beotelneta" i sa Mališom Manićem iz SOL-a neću nastaviti dogovore o prvoj mogućnosti, ali svakako znači da od vlastitog FM-a dibidus dižem ruke (koje na taj projekat nikada nisam ni spustio, ne bojte se!). Uz to, sredinom novembra dobio sam i zanimljivu TV ponudu: YU Info kanal me poziva da radim kakvugodželim emisiju za njih. Prvo sam se secnuo, a onda lecnuo - da volim televiziju, sve ove godine proveo bih na njoj, a ne na radiju. Brate, mnogo ljudi je potrebno da bi na televiziji izgledalo dobro ono za šta je na radiju dovoljan samo jedan čovek. Verovatno neću prihvatiti ovu tako ljubaznu TV ponudu.

Radiću na boljim radijskim danima. I izveštavati samog sebe o daljem razvoju dogadjaja.

Zoran Modli, s.r. (samo radio)

Pa je stigla i zima. 'Ladno oko nogu, ali toplo oko srca: upalio moj cyber ekspriment. Seo sam samcit kod kuće za miksetu i ono audio-tehnike što imam i snimio prvo Internet-izdanje ZAIRA.. Tek da probam kako je kad radiš, a ne znaš za koga i za šta radiš. Dopalo mi se.

Decembar/januar 2002:

ZAIR ponovo jaše

Da ne bih još jednom urekao vlastitu emisiju, odlučio sam da sa ZAIROM, dakle, "Zakonom akcije i reakcije", ujašem u 2002. godinu. Dan uoči novogodišnjeg dočeka zgotovio sam virtuelni radio-paket, novogodišnji poklon u vidu prvog Net izdanja emisije ZAIR (inače pod rednim brojem 070) u mp3 formatu, koju za sada možete pokupiti samo na ovom sajtu i nigde više! Tako se ZAIR definitivno uselio u cyber prostor, pa je ovo moj mali poklon svima kojima ponovno oživljavanje ove emisije nešto znači. Načinio sam tek prvi korak u pribavljanju autonomije emisiji koju više ne želim da vezujem samo za jednu (nesigurnu) radio stanicu. Da biste zavirili u novorazbudjenu emisiju, kliknite ovde, na gornji naslov ili na sličicu - potpuno je svejedno. O daljim poduhvatima vezanim za novi ZAIR serijal obaveštavaću vas na istom ovom mestu. Ono što je sigurno, to je da JADIKOVKE lagano odlaze u zaborav, jer se iza brda nova ideja valja!

Reakcije osoba do kojih mi je stalo bile su, bile su... Uostalom, evo šta je napisao Vukašin, javivši mi se iz Čikaga:

"Konačno... Najlepši NG poklon koji sam mogao da dobijem iz BG-a je upravo Zair. U paketu sa Zoranom Modlijem. A kako drugačije. Najbolji dokaz koliko mi je Zair nedostajao je upravo taj što emisiju slušam u noći izmedju 30. i 31. decembra, a namenjena je za 01.01.2002. godine! Trajanje od 35 minuta je sasvim dovoljno za početak. Odlično izmontirano, odmeren sadržaj, pristojan gabaritod 4 Mb. Ko bi se tome nadao - Zoran Modli kruži čikaškim etrom? Meni savršeno odgovara ovakav vid emisije, mogu da je preslušam kad stignem, jer je ipak tesko uskladiti vaše i moje termine sa nezgodnom vremenskom razlikom od 7 sati. I... pssssst! Priznacu vam: ovo je jedini način da ne propustim ni jednu emisiju i da je odslušam od početka do kraja...

Ulepšali ste mi veče na minus 17 stepeni.

Pozdrav, Vukašin"

Posle ovoga, više nije bilo dvoumljenja: nastavljam sa "Zakonom akcije i reakcije", makar na kolenima molio druge da ga slušaju! Da bih što bolje udomio, a usput i zaštitio emisiju od januarske hladnoće, ušuškao sam je u toplo ćebence zvano SRP, a onda spustio pred vrata dobrih ljudi, ne bi li je neko usvojio...

Januar i početak februara 2002:

Krenuo i SRP-ski ZAIR!

Želim da vas obavestim o važnoj odluci mog medijskog života: odlučio sam da raskinem sa dosadašnjom radijskom prošlošću i realizujem ideju pod imenom SRP, dakle, SAMOSTALNI RADIO PODUHVAT! SRP će, po svoj prilici, biti idealan način da u kontinuitetu proizvodim vlastitu radio emisiju, a da pri tom ne budem vezan za jednu radio stanicu. Padao sam u međuvremenu u iskušenje da odem na neke stanice na kojima sam ranije već bio ili na kojima još nisam, a pozvan sam. Uvek je postojao razlog za NE, pa sam doneo treću odluku: poput odavno zaživelih privatnih TV projekata, napraviti lični radio projekat, a zatim vlastite emisije na CD-u distribuirati isključivo odabranim radio stanicama. Veoma je bitno da su radio stanice međusobno udaljene toliko da se izbegne medjusobno pokrivanje i na taj način obezbedi lokalna ekskluzivnost emisije. Tako će ekonomska cena emisije biti bazirana na mreži od svega desetak radio stanica, a insistiraću da to bude i krajnja cifra stanica uključenih u distribuciju emisije (huh!).

Koje emisije? Pa koje druge, nego "Zakona akcije i reakcije"! Suviše je mlada i bespomoćna da bih je tek tako ostavio na cedilu. Zato sam napravio pažljiv odabir od svega 26 radio stanica sa ukupnog spiska radio emitora u Srbiji i Vojvodini, ispričao im sve ovo i poslao CD sa pilot-emisijom, a to je novi ZAIR, s rednim brojem 071. Veoma skraćenu pilot-emisiju imate, razume se, i na ovom sajtu, a ja za to vreme očekujem reakcije radio stanica kako bih mogao da vam predstavim one na čijim će frekvencijama ZAIR nastaviti svoje ničim izazvano postojanje!

Očekujte nove vesti o SRP-u. A da o čemu biste drugom?

Svi ZAIROVI ljudi

Februar 2002, pa još deseti. Lagano se formira i posada novog "Zakona akcije i reakcije". Pošto emisija nema studio iz kojeg ide, medjusobno se gotovo i ne srećemo. Naša veza grčevito se drži poplavelim prstima za mailbox-ove, mp3 i wma attachmente, Web linkove, Sat TV antene, PTT pošiljke i telefonske žice. Tako nastaje i ova emisija. Upoznajte deo sadašnje Zairove ekipe. Mene nećete naći na toj stranici, mada je emisija moja. Vlastitu biografiju najteže je sročiti. Pa još kratku.

Počelo redovno emitovanje ZAIRA!

20. februar 2002. Sreda, dan kada su prvi kompleti kompakt diskova sa 072, dakle, prvom redovnom emisijom "Zakona akcije i reakcije", otputovali na adrese radio stanica koje su poželele da je uvrste u svoj redovan program! Od sada će, svake srede, iz srca samostalnog radio poduhvata SRP kretati novo izdanje staro-nove emisije. posvećene reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Kad malo bolje razmislim, ovi novi ZAIRI slabo i liče na nekadašnje "stacionarne" emisije. Što me posebno raduje. A koje su to radio stanice bile dovoljno hrabre da se upuste u neizvesnu saradnju sa mnom - saznaćete ako KLIKNETE OVDE! Sve one pružale su podršku emisiji tokom čitave 2002. godine. Istovremeno, možete da slušate i nove emisije, kojima više nije dozvoljeno da izgube svoj sedmični ritam, ako odete na stranicu sa Zairima iz 2003!

Nove vesti o SRP-u i ZAIRU, svakako, možete da pratite, ali više ne na ovoj strani. Ona je bila rezervisana za stare vesti. Jer, svaka biografija sklepana je od beskrajnog niza istorijske truleži, koja dobro dodje kao kompost za djubrenje njive vlastitog života. A ja je trenutno orem, jer je sezona oranja. Kad nove stvari na njoj izniknu, odvojiću deo toga za nove priloge autobiografiji. Bitno je da emisija u ovom trenutku ponovo živi iz sve snage na mnogim FM predajnicima i u ovom cyber prostoru! Dosta za ko zna koji po redu početak.