Emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Šta se dogodilo u novoj emisiji saznajete zahvaljujuci priloženoj play listi, ko se u njoj pojavio otkrivaju fotke i tekstovi, a kako je sve zajedno zvučalo možete čuti ako pokupite priloženi audio.

Naredna emisija je u subotu, 24. aprila

Željko's column

Leteći giganti

No. 184/13.2 mb

Audio fajl emisije je u stereo WMA formatu (20 kbps na 22 kHz). Muzičke numere su skraćene, ali je ostatak sadržaja "Zakona akcije i reakcije" netaknut.
.

Prvo napravite avion veci od svih do sada videnih, veci cak i od "Antonova 225". Toliko veliki da mu je raspon krila tek nešto manji od dužine dva fudbalska igrališta i korisne nosivosti od 25O tona tereta (što je jednako težini osamdesetak automobila). Zamislite da zauzima parking prostor dva Boinga 747, a onda ga pošaljite da u brišucem letu jezdi iznad talasa na visini od jedva šest metara - dovoljno nisko da ocekujete da zakaci jarbol neke jedrilice koja mu se nade na putu... Ova zamisao zvuci dovoljno megalomanski da zainteresuje Pentagon, što se i dogodilo u srcu americke vojske.

Nacrt giganta ponikao je iz projektnog biroa kompanije "Boing", ciji su inženjeri najzad pronašli nacin da iskoriste takozvani "zemaljski efekat" (ground effect), pojavu koja odavno golica maštu aero-inženjera zbog mogucnosti da bude iskorišcena za smanjenje ceonog otpora i potrošnje goriva.

Zemaljski efekat javlja se u uslovima izuzetno niskog leta. To u slucaju "Pelikana", ciji je pun naziv Ultra Large Transport Aircraft, iznosi svega dvadesetak stopa (oko šest metara). Pri tako maloj visini, sve što leti, pa i avion, zapravo klizi po vazdušnom jastuku koji telo stvara krecuci se iznad vodene površine. Što su krila letelice bliža vodi, to je sila uzgona veca, a ceoni otpor manji. Sila uzgona kod "Pelikana" trebalo bi da bude za 75% veca nego kod svih postojecih tipova aviona, a potrošnja goriva neuporedivo manja. Uvek dosadne, ali precizne brojke, govore da bi uz korisnu nosivost od 680 tona "Pelikan" imao dolet od 18.000 km iznad vode, odnosno 12.000 km iznad tla. Ali, u ovom potonjem slucaju morao bi da leti na visini od najmanje 7.000 metara.

U "Boingu" veruju, bude li "Pelikan" ikada izgraden, da komercijalni pomorski saobracaj više nikada nece biti ono što je bio, jer bi njihova niskoleteca grdosija isti teret prevozila do krajnjeg odredišta deset puta brže i mnogostruko jeftinije od ma kog postojeceg teretnog broda.

Za razliku od razumljivo uzdržanih brodovlasnika, Pentagon je oduševljen citavom zamisli. Avion koji bi u cugu prevozio 17 borbenih tenkova M-1, omogucio bi ostvarenje proklamovanog cilja americke vojske - da bude u stanju da u roku od pet dana prebaci borbenu jedinicu od 14.000 vojnika do bilo koje tacke na zemaljskoj kugli!

Sudbina "Pelikan" trenutno je u rukama radne grupe Pentagona, koji bi trebalo da odobri ili odbaci projekat.

Pre ove gigantske ideje, još 40-tih godina 20.veka ekscentricni milijarder Hauard Hjuz pokušao je to da ostvari svojim gigantoplanom "H-4 Spruce Goose" (gizdava ili drvena guska), koji je jednim jedinim letom otvorio eru džinovskih aviona - preko C-5 Galaxy zvanog "Debeli Albert" ili "Fred" (akronim za Foolishly Ridiculuous Economic Disaster), koji je 1969.godine pušten u saobracaj kao najveci transportni avion svih vremena, sa zadivljujuce kratkom poletno-sletnom stazom - pa do vec pominjanog Antonova 225 zvanog "Mrija" (na ukrajinskom "San"), originalno napravljenog za prevoz sovjetskog šatla "Buran" (Vihor), a od 2001. najveceg svetskog transportera vanserijskih tereta - ne bi bilo nikakvo cudo da i Boingov gigant, od milošte zvan "Pelikan", poleti.

Željko Živaljević

Interesantnosti

Roboti-bibliotekari

Pred problemom prebacivanja fondova biblioteka u digitalnu formu, firme "4Digital Books" i "Kirtos Technologies" našle su rešenje u robotici. Napravili su robote za brzo skeniranje knjiga, koji sami okrecu stranice i skeniraju velikom brzinom više od 1200 stranica na sat. Povezani su na racunar, gde sve "procitano" smeštaju u bazu podataka. Formati knjiga nisu bitni, jedino je pitanje cena - ona je još uvek velika, pa su roboti bibliotekari isplativi samo za velike projekte.