Emisija "Zakon akcije i reakcije" emituje se na mreži prijateljskih FM stanica, a bavi se reakcijama ljudi na hi-tech svet oko nas. Šta se dogodilo u novoj emisiji saznajete zahvaljujuci priloženoj play listi, ko se u njoj pojavio otkrivaju fotke i tekstovi, a kako je sve zajedno zvučalo možete čuti ako pokupite priloženi audio.

Naredna emisija je u subotu, 8. maja

Povratak
bušenih kartica?

No. 186/11.8 mb

Audio fajl emisije je u stereo WMA formatu (20 kbps na 22 kHz). Muzičke numere su skraćene, ali je ostatak sadržaja "Zakona akcije i reakcije" netaknut.
.

Posle najava da bi hologramska memorija veoma brzo mogla uci i u masovnu proizvodnju, sve cešce se postavlja pitanje: u kom ce se pravcu razvijati memorijski mediji u buducnosti? Dodatnu konfuziju unose i najave iz IBM-a koje govore o tome da ce memorija buducnosti biti zasnovana na rešenjima koja sežu u daleku racunarsku prošlost, služeci se najosnovnijim principima mehanike.

Naime, jedan od razvojnih timove IBM-a nedavno je demonstrirao novu vrstu memorije koja je razvijena na principu bušenih kartica, koje se danas smatraju zaostavštinom "kamenog" doba racunarske industrije. Funkcionisanje ove memorije zasnovano je na takozvanim Miliped (Millipede) polugicama koje svojim usijanim vrhovima prave udubljenja na plasticnom filmu i koje u stvari predstavljuju specifican memorijski zapis.

Strucnjaci iz "velikog plavog" uspeli su da postignu gustinu ovakvog zapisa koja omogucava smeštanje cak 25 miliona stranica teksta na prostor ne veci od poštanske marke. Daljim razvojem nanomehanike predvida se da ce uz pomoc ove tehnologije biti moguce smeštanje i višestruko vecih kolicina podataka.

Osnovu celog sistema cine vec pomenute minijaturne poluge u obliku slova V sa veoma oštrim vrhovima, od kojih je svaka duga 70 i debela oko 0.5 mikrometra. Ilustracije radi pomenimo da mikrometar predstavlja hiljaditi deo milimetra, pa su i dimenzije ovih polugica svakako nepojmljivo male ljudskom oku. One na plasticnom filmu stvaraju udubljenja koja su cak 50.000 puta manja od tacke u kucanom tekstu (recimo na kraju ove recenice) a sam proces bušenja ovih udubljenja zahteva da vrh polugice postigne temperaturu od oko 400 stepeni celziusa i prakticno istopi deo filma. Postupak ocitavanja ovakvih zapisa zasniva se na prelasku vrhova mini-poluga preko pomenutih udubljenja, kada se one neznatno hlade i "otkrivaju" položaj pojedinih delova zapisa. Brisanje je veoma slicno, samo što pri prelasku dodatno zagrejanih vrhova preko udubljenja dolazi do njihovog "zalivanja" i takav plasticni film je spreman za snimanje novih zapisa.

Zahvaljujuci razvoju nanotehnologija, strucnjaci iz IBM-a predvidaju da ce vremenom uz pomoc "miliped" tehnologije biti moguce smeštanje još vece kolicine podataka a pomenuti otvori na plasticnom filmu bi trebali da dostignu dimenzije atoma. To najavljuje smeštanje rekordno velikih kolicina podataka na medije koji ce moci da se koriste i kod poprilicno malenih uredaja poput mobilnih telefona, satova ili prenosivih racunara.

Brzina kojom se na ovaj nacin trenutno može vršiti skladištenje informacija iznosi nekoliko kilobita u sekundi, dok se zahvaljujuci najavljenim unapredenjima ubrzo mogu ocekivati i brzine od po nekoliko megabita u sekundi, što ce ovu tehnologiju uciniti daleko prikladnijom potrebama današnjih korisnika.

Za sve koji vec zamišljaju milione polugica koje vredno škripucu uz nadzor radnika-udarnika koji ih uz pomoc elektronskih mikroskopa i mikronskih kantica za nano-ulje danonocno podmazuju, pomenimo da je njihovo funkcionisanje u stvarnosti povezano sa minimumon rizika od mehanickih kvarova. Tome u prilog ide i podatak da je prva miliped mašina uspela da bez problema prode kroz više od 100.000 ciklusa pisanja i brisanja podataka. U svakom slucaju, buducnost je povezana sa polugom, a možda je upravo memorija oslonac koji je bio potreban da se njome još jednom pomeri racunarski svet?

Srdjan Paunović (Hal 9000)

Internet budućnosti

Tim Berners Li, inženjer koji nam je podario WWW nastavlja punom parom, a gde drugo nego u carstvu vizija! Sa svom postojecom snagom, danasnji web je samo senka onoga koji je u njegovoj zamisli za buducnost.

Zajedno sa kolegama sa “W3 konzarcijuma” sada radi na razvoju novog zapanjujuceg vida weba. Takozvani “semanticki web” moci ce da hvata samu suštinu podataka. Strucnjaci su godinama mislili da ce samo nejasne tehnike poput “veštacke inteligencije” omoguciti racunarima da shvate znacenje podataka iskljucujuci svaku nadu da bi uskoro mogla da se pojavi bilo kakva vrsta “inteligentnog” weba. Berners-Li i njegove kolege misle drugacije-da se ne treba usredsrediti na promenu nacina rada racunara, vec formata podataka sa kojima rade! Oni su razvili tzv. RDF (Resource Description Framework) koji znacenje pojma sažima u jednostavan trodelni format. Jedan deo opisuje “prirodu pojma” (na primer da je u pitanju neki spomenik), drugo, njegove osobine (da se nalazi u ...ili da je napravljen od...), a treci, dodatno objašnjava osobine (na primer, mesto, graditelja ili i jedno i drugo).

Ove tzv. RDF trojke niti su “semantickog weba” i omogucice racunarima da skupljaju podatke kada skacu sa sajta na sajt, poput pcela koje sakupljaju med. Ako npr. budu traženi podaci o spomenicima Beograda, “semanticki web” nece moci samo zabeležiti sajtove na kojima se oni najcešce pominju, vec ce omoguciti racunarima da sa svih njih pokupe i dodatne podatke i korisniku saopšte mnogo sadržajniji odgovor.

Kako se vidi, ljudi sa vizijom za sve imaju vremena, a narocito da nove vizije pretoce u stvarnost. Tim Berners-Li, sa saradnicima, ne posustaje!

Željko Živaljević